Izvor: Glas javnosti, 12.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petkovo orašje čeka nagradu
Na oko petnaestak kilometara od Ćuprije na Moravi u Čačku, tako se nekada računalo, putem ka Ravnoj gori, u selu Miokovci, u domaćinstvu Petka Milovanovića (64) u zaseoku Selište, raste primerak oraha neobične rodnosti, a njegovi plodovi, tvrdi njegov vlasnik Petko, ako se pojedu makar dva „našte srce“, sigurna su zaštita od raka. O tome koliko je dobar za „ono“ i da se ne govori.
- Orah i ja smo ispisnici. Posadio ga je moj deda Momir još 1948. godine. Te godine je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << na pijaci u Čačku deda kupio tri mladara, od kojih su dva propala, a ovaj, eto, već 64 godine neumorno rađa i nije zabeležena ni jedna jedina godina a da na njemu nije bilo oraha. Nekada više, nekada manje, ali uvek rodi. Eto, prošle godine sam sa tog stabla imao oko 350 kila oraha i kada sam preračunao u parama, to mu dođe kao da sam požnjeo dva hektara pšenice.
Tajna njegove plodnosti je u tome što ovaj orah počinje vegetaciju dvadesetak dana, pa i više, od svih drugih voćaka, tako da nikada nema opasnosti da ga pre vremena „oberu“ prolećni mrazevi, a zri kada i orasi druge vrste.
Stablo oraha u domaćinstvu Milovanovića ne samo da je rodno, već je toliko narastao da je postalo u neku ruku simbol čitavog zaseoka. Orah je visok preko 15 metara, ali mu je krošnja neobično bogata sa granama i preko 20 metara. Sve grane su mu, uprkos godinama, rodne tako da je domaćin na nekoliko mesta morao da ih podupre da se ne polome.
STABLO JEDVA PREŽIVELO „NAPAD“ STRANACA
Za Petkov orah se svojevremeno zainteresovao i Institut za voćarstvo iz Čačka, čiji su stručnjaci orahu dali i zvanični naučni naziv „Miokovac - 29“.
- Jedne godine je sa oraha uzeto na hiljade kalemnih grančica od kojih je proizvedeno, ako se ne varam, oko dva miliona kalemova oraha ove vrste za Norvešku i Švedsku. Tako su ga te godine očerupali da je jadnik jedva preživeo. Od Šveđana i Norvežana sam čuo da je orah dobio i neku nagradu. E, sad, ne zam da li je to nešto u parama za mene i moj orah, ili je neka plaketa, ili tako nešto. U svakom slučaju, potomci ovog mog oraha sada žive u dalekim zemljama - kaže Petko, još uvek u nedoumici da li će iz dalekih severnih zemalja stići i neka para.
- Krošnja pokriva površinu od oko četiri ara, a po pravilu za orahe, pod zemljom se njegove žile, onda, prostiru na preko pet ari. Jeste da mi grane oraha već ugrožavaju staru kuću, ali pre ću je srušiti nego što ću odseći ijednu granu - izričit je Petko.
Petko, osim što je ponosan na svoj orah, duboko je i uveren da su njegovi plodovi lekoviti.
- Ma, apsolutno sam siguran da je dovoljno da se svakog jutra pojede po dva oraha i da je čovek siguran da neće dobiti rak. Eto, na primer - ja. Pušim još od vojske i ništa. Jedino što se nikako ne sme to je zaspati u njegovom ladu. To ti važi ne samo za ovaj, no za svaki orahov lad - tvrdi Petko.
Pozdrav za moje miokovcane.To je zdrava sredina tu su nekad i lubenice radjale.
