Izvor: Story, 30.Okt.2015, 16:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peterburška pozorišna sezona u Beogradu
U periodu od 3. do 6. novembra u Jugoslovenskom dramskom pozorištu će biti održan festival Peterburška pozorišna sezona u Beogradu u organizaciji produkcijske kuće Neva Art iz Sankt Peterburga i Jugoslovenskog dramskog pozorišta.
Posle Praga, Marseja, Helsinkija, Berlina, Drezdena, Tel Aviva, Haife i Tbilisija, deveti festival Peterburška pozorišna sezona će biti održan u Beogradu. Za mesto održavanja produkcijska kuća Neva art odabrala je Jugoslovensko dramsko pozorište.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Story << />
Sanktpeterburško pozorište Ruska antrepriza „Andrej Mironov“ 3. novembar, 19 časova
VIŠNJIK
A. P. Čehov
Režija: Jurij Curkanu
7. marta 1901, Anton Pavlovič Čehov rekao je svojoj supruzi, glumici Olgi Leonardovnoj Kniper: „Sledeći komad koji ću napisati za Hudožestveni teatar obavezno će biti smešan, veoma smešan, barem ja tako planiram“.
„Moju predstavu treba režirati melodično. Bez grubosti“ – govorio je Čehov, misleći na Višnjik. Premijera Višnjika u Moskovskom hudožestvenom teatru održana je 17. januara 1904. Bio je to dan slavlja za Antona Čehova – posle trećeg čina obeležena je i dvadesetpetogodišnjica njegove književne aktivnosti. Čini se da je „Višnjik“ bio postavljan na scenu u svim pozorištima sveta – da i ne pominjemo Moskvu i Sankt Peterburg. Georgij Tovstonogov je celog života sanjao da režira ovaj komad. Imajući, međutim, na raspolaganju toliko sjajnih glumica kao što su Doronina, Šarko, Makarova, Krjučkova, Tenjakova, Ema Popova, govorio je uzdišući: „Nemam Ranjevsku“
Najsloženiji i po mnogima najbolji Čehovljev komad, Višnjik i danas predstavlja
zagonetku. Predstava traje 3 sata i ima jednu pauzu.
Igraju: Neli Popova, Svetlana Ščedrina, Olga Semjonova, Dmitrij Vorobjov, Vasilij Ščipicin, Mihail Dragunov, Oleg Kulikovič, Ksenija Katalimova, Arkadij Kovalj, Evgenija Gagarina, Ernst Romanov, Jaroslav Voroncov, Jurij Curkanu, Rostislav Orjol, Konstntin KrasikovJurij Curkanu, reditelj Rodio se 8. februara 1962. u Kišinjevu (Moldavija). Pozorišni i filmski reditelj. Jedan od poslednjih učenika narodnog umetnika SSSR Georgija Aleksandroviča Tovstonogova
(godine 1990, s pohvalnicom je završio fakultet LGITMiK „N. K. Čerkasov“, u klasi profesora G. A. Tovstonogova, A. I. Kacmana, I. B. Maločevske). Godine 2000, na poziv Rudolfa Furmanova dolazi u Sankt Peterburg, u pozorište Ruska antrepriza „Andrej Mironov“. Jurij Cirkanu je izvanredan pozorišni pedagog. Od 2009. predaje u BIIAMSE (viši predavač na kursu glume narodnog umetnika Rusije Rudolfa Furmanova). Laureat je nagrade „Onežeska maska“ za doprinos razvoju ruske nacionalne pozorišne umetnosti. O pozorištu Sanktpeterburško pozorište Ruska antrepriza „Andrej Mironov“ osnovao je 1. novembra 1988. preduzetnik Rudolf Furmanov. To je prvo rusko nedržavno pozorište, osnovano krajem osamdesetih godina XX veka, koje je u svom modelu organizacije spojilo ugovorni radni odnos s glumcima, podsticajni duh preduzetništva (anterprize) i prednosti regularnog ruskog repertoarskog pozorišta.
Rudolf Furmanov bio je prvi ruski pozorišni radnik koji je – još od revolucije i ukaza o nacionalizaciji pozorišta iz 1919 – uspeo da ponovo stvori taj podsticajni duh pozorišnog preduzetništva (antreprize), koji je u razna vremena okupljao najbolje glumce u zemlji – izvođače predstava i koncertnih programa.
U prvih osam sezona, pozorište je stvaralo predstave iako nije imalo sopstveno sedište, te je nastupalo na scenama drugih pozorišta u Sankt Peterburgu, gostujući više puta u raznim gradovima Rusije i drugih zemalja. Direktor – umetnički rukovodilac pozorišta – narodni umetnik Rusije, laureat državne
nagrade Rusije, Rudolf Furmanov.
4. novembar, 19 časova
Sanktpeterburško državno akademsko dramsko pozorište „V. F. Komisarževska“
BAAL
Bertold Breht
Režija: Aleksandar Morfov
Ball je rok-predstava-koncert koja britko i nemilosrdno krši sva pravila uobičajene pozorišne atmosfere i izaziva vrlo različite emocije kod publike... Priča o poznatom rok-pevaču Baalu sažima priče o sudbinama svih rok-idola koji su nemilosrdno i brzo trošili svoj talenat i život – Džima Morisona, Džimija Hendriksa, Majka Naumenka. Bezbožništvo, poniženje i na posletku poništenje svih osećanja – to je tužan kraj života junaka. Nijedan glumac u ovoj predstavi nije samo dramski umetnik već i član rok-benda koji pesme izvodi „uživo“. Muzičke i glumačke improvizacije na svakom izvođenju predstave stvaraju poseban „drajv“. Predstava traje 3 sata i 30 minuta i ima jednu pauzu.
Igraju: Aleksandar Bargman, Aleksandar Boljšakov, Jelena Simonova, Rodion
Prihodko, Aleksandra Sidoruk, Vladimir Krilov, Jelena Andrejeva, Margarita Bičkova, Kristina Kuzmina, Jegor Bakulin, Ivan Vasilijev, Artur Mkrtčjan, Anatolij Gorin, Evgenij Ivanov, Denis Pjanov, Jegor Bakulin, Ivan Vasiljev, Denis Pjanov, Kristina Kuzmina Rok-bend Baal: Artur Mkrtčjan, Aleksandar Boljšakov, Jelena Andrejeva, Kristina Kuzmina, Ivan Vasiljev, Jegor Bakulin, Vjačeslav Mihejev, Denis Pjanov, Rodion Prihodko, Margarita Bičkova, Aleksandra Sidoruk Aleksandar Morfov, rediteljBugarski scenarista, filmski glumac i pozorišni reditelj, Aleksandar Morfov je glavni reditelj Sanktpeterburškog državnog akademskog dramskog pozorišta „V. F. Komisarževska“. Godine 1989. završio je Nacionalnu akademiju za pozorište i film u Sofiji (odsek za dramsku režiju), ali je nastavio da studira i 1994, stekao još jednu diplomu (odsek za filmsku režiju).
Osobenost kreativnog pristupa Morfova ogleda se u njegovom posebnom pogledu na književnost. Po mišljenju ovog reditelja, svako književno delo je scenično. Svaki književni tekst predstavlja poseban umetnički svet, u kom može da se nađe beskrajni izvor inspiracije. Pozorišne predstave Aleksandra Morfova uvek su uzbudljive, pune života i slikovite. Mnogo pažnje posvećeno je i publici. Kritičari ponekad zovu rediteljski pristup Morfova nepredvidljivim i nestandardnim, ali zar to nije najveći kompliment? Među najpoznatije Morfovljeve predstave ubrajaju se San letnje noći, Don Kihot (ova predstava dobila je 1994. nagradu Asker za najbolju predstavu godine, za najbolju režiju,
te nagradu pozorišnih kritičara), Dekameron, Na dnu (još jedna nagrada Asker, 1997, i još jedna nagrada za najbolju režiju – Bugarska nagrada glumaca). Aleksandar Morfov uspešno radi širom Evrope, režirajući predstave u pozorištima Makedonije, Švedske, Francuske. Neki od njegovih radova bili su nominovani za nagradu „Zlatna maska“ (među njima i predstave Kralj Ibi i Bura).
O pozorištu Sanktpeterburško državno akademsko dramsko pozorište „V. F. Komisarževska“ osnovano je u Lenjingradu 18. oktobra 1942. kao Gradsko pozorište. Od jeseni 1944, pozorište nosi naziv Lenjingradski dramski teatar, a 1959. dobija ime „V. F. Komisarževska“.
Danas ovo pozorište aktivno učestvuje u Novoj evropskoj pozorišnoj akciji (New
European Theatre Action – NETA). Spisak zemalja u kojima je „Gradsko pozorište“ gostovalo veoma je dugačak. U najvažnija obeležja rada ovog pozorišta spadaju uzajamna gostovanja i zajednički projekti. Proteklih godina, glumci pozorišta gostovali su u Izraelu, Italiji, Albaniji, Makedoniji, Sloveniji, Nemačkoj i SAD. Pozorište „V. F. Komisarževska“ ima svoju individualnost, svoje „lice“, kojim se izdvaja ne samo zbog istorije vezane za Veru Komisarževsku (pozorište u Pasažu, Peredvižni teatar Gajdeburova i Skarske, Teatar blokade, pozorište Radlova, Sulimova i Agamirzijana) već i zbog današnjih aktivnosti i dešavanja. Pozorište ima dugu istoriju, ali se odlikuje spojem tradicije i savremenosti i ne želi da ostane u okvirima jednog pravca.
Uspostavljanje ravnoteže između tradicije i eksperimenta jedan je od glavnih ciljeva pozorišta. Pozorište je 18. oktobra 2012. proslavilo svoju sedamdesetogodišnjicu. Umetnički direktor pozorišta je Viktor Novikov.
Državno dramsko pozorište „Prijut komedijanta“
5. novembar, 19 časova
BRAĆA
po F. M. Dostojevskom
Režija: Evgenija Safonova
Ono osnovno i najvažnije što odlikuje predstavu Braća jeste potpuno odsustvo
postmodernističke ironije u odnosu na klasični tekst. Režija ne pojednostavljuje roman prevodeći njegovu ideju na savremeni jezik, ne unosi u njega bezbroj modernih šala koje bi predstavu trebalo da učine zabavnijom za gledaoca. Ne, autori su ovu predstavu stvorili potpuno obrnutim principom: naglašeno asketski i strogo, s minimumom rekvizite i gotovo praznom scenom. Ovde bi možda trebalo reći da Safonovu ne interesuje inscenacija romana: autorku Braće zanima nešto što je mnogo važnije od prepričavanja svima dobro poznatih zbivanja. U središtu pažnje reditelja nalazi se delo Dostojevskog i naš odnos prema tekstu: siže
Braće jeste pokušaj da se prođe kroz teškoće dugog narativa, da se razume da li je danas moguće prikazati „Karamazove“ ne prenoseći ih na scenu u potpunosti, a ipak, bar donekle, uspostaviti odnos između svog sveta i sadržaja romana. Pritom, Safonova više voli da postavlja pitanja nego da na njih odgovara. Nije slučajno što u toku prvog čina protagonisti vrlo često po nekoliko puta ponavljaju potpuno iste fraze, kao da se trude da ih uvežbaju, da ponovo razumeju njihov smisao, slušajući reč Dostojevskog, grizući njegovo telo.
Predstava traje 4 sata i ima dve pauze.
Igraju: Filip Djačkov, Sergej Volkov, Vjačeslav Korobicin, Vera Paraničeva, Evgenij Perevalov, Nadežda Tolubejeva Evgenija Safonova, rediteljka
Rodila se 7. aprila u Tomsku. Godine 2007. završila je SPbGATI (u klasi J. M. Krsovskog i zaslužne umetnice Rusije G. I. Filimonove), odsek za pozorišnu režiju i pozorišnu i filmsku glumu. Njen rad obuhvata režiju predstave Pagani A. Jablonske (Pozorište omladine, Tomsk, 2013); učešće u pozorišnoj laboratoriji Linkoln centra, (Njujork, 2012), učešće u pozorišnoj laboratoriji u Petropavlovsk-Kamčatskom pozorištu drame i komedije Petropavlovsk-Kamčatska skica za predstavu Ples Deli Ivana Viripajeva (2012), režiju predstave Dva siromašna Rumuna koja govore poljski D. Maslovske (Teatar-etida, zajedno sa pozorišnom laboratorijom ON.Teatar, 2012). Ova predstava nominovana je za sanktpeterburšku omladinsku nagradu „Proriv“ u kategorijama mladi reditelj i glavna ženska uloga, i dobila premiju „Kiril Varaks“ za glavnu mušku ulogu).
Bila je učesnik pozorišne laboratorije TPAM-2010 (Teatarski prostor Andreja Mogučeg, 2010). Iste godine: Carevi H. Kortasara (Aleksandrinski teatar). I ova predstava bila je u nominaciji za sanktpeterburšku omladinsku nagradu „Proriv“ u kategoriji mladi reditelj, a glumica Marija Zimina osvojila je posebnu nagrada žirija za ulogu Horevte. Od 2008. do 2010. radila je u Aleksandrinskom pozorištu. U predstavi Ksenija. Priča o ljubavi V. Levanova bila je asistent reditelja Valerija Fokina. Godine 2008, u varšavskom pozorištu Teatr Collegium Nobilium režirala je Višnjik A. P. Čehova.
Sanktpeterburško državno pozorište-festival „Baltički dom“
6. novembar, 19 časova
MAGBET
Vilijam Šekspir
Režija: Luk Perseval
Tragedija Magbet Vilijama Šekspira prva je predstava poznatog evropskog reditelja Luka Persevala u Rusiji. Za svoju „rusku premijeru“ reditelj nije slučajno izabrao „Baltički dom“ sa kojim sarađuje više od deset godina i koji je više puta nazvao svojim „rodnim ruskim domom“. Magbeta reditelj ne posmatra sa uobičajene tačke gledišta. Glavna tema tragedije za njega je ono najskrivenije: intimni odnosi između Muškarca i Žene. Odnosi, koji na početku rađaju ljubav, mogu lako i da je unište.
Magbet je za Persevala određena dogma u odnosu između muškarca, žene i vlasti. Strasna želja za vlašću nastaje u pokušaju da se praznina nečim zameni, tačnije pokušajem da se ispuni ta praznina, koja se otvara kada odnosima dođe kraj. Čovek se trudi da zameni jedno, za njega jedinstveno biće, kroz proces potčinjavanja miliona drugih. U tom slučaju njegova sudbina je beznadežna.
Predstava je realizovana uz podršku Ministarstva za kulturu Rusije i Instituta „Gete“ u Sankt Peterburgu.
Predstava traje 1 sat i 30 minuta, bez pauze.
Igraju: Anatolij Dubanov, Leonid Alimov, Marija Šuljga, Roman Drjablov, Jurij Jelagin, Aleksandar Muravicki, Julija Gorbatenko, Ana Budanova, Natalija Kolesničenko, Julija Gorbatenko, Evgenija Četvertkova, Taja Savina, Katarina Kubareva, Julija Rodina Luk Perseval,
Pozorište-festival „Baltički dom“ predstavlja veliki teatarski sistem, čija je istorija počela
1935, otvaranjem Lenjingradskog državnog pozorišta „Lenjinski komsomol“ (danas je to – Pozorište-festival „Baltički dom“).
„Baltički dom“ nasledio je tradiciju svog poznatog prethodnika, ali je postao jedno od najprogresivnijih pozorišta u gradu. Ovde je osnovan prvi ruski međunarodni pozorišni festival „Baltički dom“, koji se održava svake godine, zatim festival – prvi u Rusiji – rusofonih pozorišta iz zemalja SND i Baltije „Sastanci u Rusiji“, kao i festival monodrame „Monokl“.
Ovde su počeli da stvaraju pisci koji su danas vodeća imena u ruskoj novoj drami: braća Presnjakov, M. Ugarov, V. Sigarev, I. Virapajev i drugi. Tu su stvorene prve predstave, adaptacije poznatih književnih dela: Sahranite me ispod letvice P. Sanajeva, Samoća na internetu J. L. Višnjevskog, Zeleni šator L. Ulicke itd. Pozorišni repertoar sastoji se od zadivljujuće raznovrsnih predstava. Pozorište-festival „Baltički dom“ uvek se kritički oštro bavi idejama svog vremena; nije slučajno što se baš ovde rodio projekat „Peterburška dokumentarna scena“, namenjen pre svega mladoj publici. Prva predstava tog projekta bio je komad „Antitela“, dobitnik Nacionalne pozorišne nagrade „Zlatan sofit“.
Od 3. do 6. novembra
Interaktivna izložba
ČAROBNI SVET PETERBURŠKIH MARIONETA
Sanktpeterburško državno pozorište marioneta „E. S. Demeni“ Na izložbi će biti predstavljene marionete, među kojima su i prve lutke pozorišta, originalna lutka iz narodnog uličnog pozorišta i lik iz pozorišnog komada Evgenija Demenija. Posetioci će se upoznati ne samo s izvanrednim kvalitetom izrade i životnošću
marioneta u rukama profesionalnih glumaca već i sa širokim spektrom kreativne aktivnosti pozorišta.
