Izvor: Blic, 05.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzionerima raznosi poštu i utehu
Penzionerima raznosi poštu i utehu
KRAGUJEVAC - Mirka Tašović iz Kragujevca već dve decenije raznosi poštu. Tim poslom počela je da se bavi u Dragobraći gde niko u četiri sela nije hteo da obavlja taj, kako se u to vreme smatralo, ponižavajući posao. Ona se latila teške torbe i od nje se ne odvaja. Jedina je žena poštar u Šumadiji.
- Nije lako biti poštar u prigradskoj zoni. Poštu treba nositi po kiši, vetru, snegu i do 20 kilometara. U početku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam to radila pešice, sada motorom. Telegram, pismo, novac ili paket moraju da stignu na vreme - kaže Mirka, poznatija kao Mira Poštarka.
Njen rejon je naselje Korićani, od Grošničke stanice do Dragobraće. Zamenjivala je kolege u Drenovcu, Đuriselu, Vinjištu, Goločelu, Teferiču, Trmbasu, Dragobraći. Svakoga dana obiđe 80 ulica.
U kraju koji opslužuje ima puno starih, bolesnih i usamljenih ljudi. Kada im uruču poštu, oni je zovu na kafu, sok, rakijicu, pa i na ručak ako su slave, svadbe, rođendani. Obično se zahvali i nastavi dalje. Ponekad zastane da čuje zanimljivu priču, ispovest, zlehudu sudbinu.
- Stari ljudi me zamole da im platim račun za struju, vodu, iznošenje smeća i građevnisko zemljište. Svima izlazim u susret, jer je najvažnije da budete čovek i da pomognete ljudima - objašnjava Mira.
Kazuje da ni u vreme hiperinflacije, kada je u torbi nosila po nekoliko stotina milijardi dinara, nije bila u 'opasnoj situaciji'. Kolege su je vozile do mesta gde je delila plate i penzije. Ipak, torbu tešku do 17 kilograma čvrsto je držala uza se, za svaki slučaj.
Najteže joj je, kaže, kada uručuje rešenja o otkazu, o razvodu braka, telegrame o tragedijama. Nažalost, i to je deo posla koji ne bi menjala za drugi. Zahvaljujući kacigi preživela je saobraćajni udes. Posle napornog rada, čekaju je obaveze u kući i polju koje završava ostajući do kasno u noć.
Poštarka je na terenu nebrojeno puta naišla na vruće scene. Komšiju kojem je trebalo da uruči novac zatekla je u pomoćnoj zgradi, u krevetu sa komšinicom. Nekoliko trenutaka ranije srela je njegovu ženu na ulici, žurila je da uhvati autobus za grad. U šumi je u 'Evinim kostimima' naletela na poznanika i prijateljicu u ljubavnom zanosu. Vrisnula je i nastavila svojim putem. Te tajne nikada nikome neće saopštiti.
Arsenije Lukić
