Izvor: Glas javnosti, 17.Nov.2009, 02:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Patrijarhova poslednja volja
Sledeći poslednju volju pokojnog patrijarha srpskog, NJegove svetosti gospodina Pavla, njegovi zemaljski ostaci biće u četvrtak u 13 sati sahranjeni u manastiru Rakovica u Beogradu. Pripreme su počele juče ujutro, a pomoć monahinjama i iskušenicama ovog ženskog manastira tokom celog dana pružali su i brojni ožalošćeni vernici, koji su pristizali sa svih strana. U potpunoj tišini i bez ikakvih pitanja, uređivali su juče manastirsku portu i prostor gde će patrijarh biti sahranjen. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Godine stradanja
Ratne strahote, koje su tokom 16. veka zadesile Srbiju, nisu obišle ni manastir Rakovica, te ga je monaštvo napustilo, krećući se ka severu, noseći sa sobom crkvene dragocenosti i bogoslužbene knjige. Tokom austrijsko-turskog rata rakovički kaluđer Grigorije je posredovao pri sklapanju Karlovačkog mira (1699), te su mu Rusi uzvratili darujući manastiru novac i bogoslužbene knjige, pa se zahvaljujući tome manastir brzo oporavio. Nova stradanja manastir je pretrpeo izbijanjem Austrijsko-turskog rata 1737. godine, te se monaštvo nakratko preselilo u sremski manastir Velika Remeta. Uprkos tome, manastir Rakovica nije dugo ostao pust, jer su Turci dozvolili jednoj manjoj grupi kaluđera da se u njega vrati. Manastir ponovo strada tokom velikog Austrijsko-turskog rata (1788-1790), i biva opljačkan i spaljen, a iguman Sofronije, koji je Srbe okupljao i podsticao na borbu, obešen je o brest pred manastirom.
Od cara Lazara
Rakovički manastir sa crkvom posvećenom Svetom arhangelu Mihailu i Gavrilu sazidan je u 14. veku. Najstariji pisani dokument u kome se pominje jeste putopis Feliksa Petančića iz 1502. godine. U povelji vlaškog vojvode Konstantina Brankoveana - Besarabe izdatoj manastiru Rakovici piše da je „iz temelja podignut od strane dobrog hrišćanina, počivšeg Radula vojvode, koji je proteklih godina bio gospodar zemlje vlaške“. Uzevši u obzir istorijske prilike, verovatno da je u pitanju bio vlaški vojvoda Radul Prvi Crni, zet kneza Lazara, što znači da je manastir nastao upravo za vremena Lazara Hrebeljanovića. Nalazi se na 11 kilometara od centra Beograda, uz topčidersku reku i rakovački potok, u pitomoj dolini između dva brda.
Duhovni vođa
Mati Evgenija, igumanija manastira Rakovica, juče je u pisanoj izjavi navela da je patrijarhova želja da bude upokojen upravo u ovoj svetinji bila toliko jaka da se niko nije usudio da ga za života pita zbog čega se odlučio baš za groblje ovog manastira.
- Imao je veliku želju, koju je često isticao- napisala je šezdesetšestogodišnja mati Evgenija, koja zbog bolesti juče u svoju keliju nije primala posetioce, ali je ipak pristala da napismeno odgovori na postavljena pitanja.
Igumanija je navela i da je patrijarh Pavle bio pravi duhovni vođa, koji je često posećivao manastir Rakovica, kao i da je poslednju liturgiju, pred odlazak u bolnicu krajem 2007. godine, služio upravo na ovom svetom mestu.
Danica Zminjanac, jedna od mnogobrojnih žena koje su juče došle da pomognu uređenje manastira, rekla je da manastirom ovih dana vlada poseban mir, koji se nigde drugde ne može osetiti, te da je patrijarh upravo zbog toga naročito voleo ovo mesto.
Kolika je patrijarhova želja bila da se sahrani upravo u ovom manastiru govori i sledeća anegdota. Kada je, naime pre nekoliko godina arhimandrit Georgije Dobrosavljević, iguman manastira Blagoveštenja u Ovčar banji, u kom se patrijarh Pavle 1946. godine zamonašio, posle više pokušaja skupio hrabrost i zamuckujući upitao Pavla gde bi želeo da bude sahranjen, on ga je prekinuo i rekao da vidi dva metra ispod njega u zemlju.
Patrijarhova klupa
- Vidim je šta hoćeš da me pitaš. Hoćeš da praviš biznis od mene. Evo ti odgovor: Ako umrem u Ovčar banji sahrani me ovde, a ako umrem u Beogradu, neka me sahrane u manastiru Rakovica- rekao je tada patrijarh Pavle.
I sestra Zlata, jedna od četiri monahinje manastira, priseća se da je patrijarh imao običaj da autobusom dođe do manastira, te da u porti, na klupi ispod drveta, satima sedi, zanesen svojim duhovničkim razmišljanjima.
- U blizini mesta na kome će biti sahranjen patrijarh Pavle nalazi se i grob patrijarha Dimitrija, koji je preminuo 1930. godine, kao i grob velikog junaka Prvog srpskog ustanka, Vase Čarapića. Uz njih, u manastiru Rakovica sahranjeni su i brojni članovi porodice Obrenović, među kojima i Todor, sin kneza Miloša Obrenovića, kao i njegov brat Jevrem Obrenović-objašnjava sestra Zlata i naglašava da se u ovom manastiru zamonašio i vladika Nikolaj Velimirović.
Prema njenim rečima, patrijarh Pavle je i za vreme NATO bombardovanja, tokom koga je rakovički manastir pretrpeo velika oštećenja, nekoliko puta došao u posetu kako bi pomogao njegovu obnovu.
