Izvor: Story, 19.Okt.2014, 15:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paradajz – saveznik lepote i mladosti
Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti, on je omiljena salata, hrana, a kad je samleven i preliv. Deluje protiv alergija, anemije, artritisa, astme, bolesti srca i krvnih sudova
foto: Shutterstock, Profimedia
Ovo povrće poreklom je iz Srednje i Južne Amerike, a bio je kultivisan još za vreme vladavine Asteka i Inka. U Evropu su ga doneli konkistadori na Pirinejsko poluostrvo krajem petnaestog veka. U početku koristio se kao ukrasna biljka, a na njega >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << se gledalo sa sumnjom, jer se smatralo da je otrovan zbog jarkocrvene boje. Danas čini osnovu mediteranske kuhinje i najčešće se kombinuje s testeninom, pirinčem, sirevima, jajima, mesom i ribom.
VRSTE
Paradajz je biljka iz porodice pomoćnica i u bliskom je srodstvu s duvanom, krompirom, plavim patlidžanom i paprikom. Spada u višegodišnje biljke, ali se u umerenom klimatskom pojasu gaji kao jednogodišnja. Dostiže visinu od jednog do tri metra, ima drvenastu stabljiku, cvetove žućkaste boje prečnika jedan do dva centimetra i plodove koji su u početku zeleni, a sazrevanjem postaju zagasitocrveni. Iako spada u voće, paradajz je u domenu kulinarstva generalno prihvaćen kao povrće. Postoji mnoštvo njegovih sorti, a neke od najrasprostranjenijih vrsta jesu volujsko srce, kruškasti, bez semenki, sitan paradajz u grozdu, žuti i zeleni, jabučar i druge. On je sezonsko povrće koje je dostupno od maja do oktobra, ali zahvaljujući plastenicima i staklenicima, može da se nađe tokom cele godine.
ČUVAR ZDRAVLJA
Njegova prepoznatljiva crvena boja potiče od likopena. To je karotenoid sa posebnim antioksidantnim svojstvima. Paradajz je bogat belančevinama, beta karotenom, biljnim mastima, vitaminima A, B, C, D i K, a od minerala gvožđem, kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, natrijumom i fosforom. U njemu ima dosta i luteina, mineralnih soli, kofeinske, hlorogenske i ferulinske kiselinu, flavonoida, kao i brojnih drugih korisnih sastojaka. U manjim količinama sadrži i retke minerale bakar, mangan, bor i kobalt. Dokazano je da su njegovi sastojci odlični u borbi protiv slobodnih radikala tako štiteći kožu, zbog čega je poželjno jesti što više ovog povrća za vreme sunčanja. Delotvoran je u prevenciji tumora prostate, pa se naročito preporučuje muškarcima. Paradajz zapravo sadrži mnoštvo lekovitih materija, zahvaljujući kojima ima antioksidantno i antiseptično dejstvo. Dobar je čistač organizma i diuretik, a uspešan je i u lečenju čireva, bubuljica, kao i pojedinih kožnih oboljenja.
SOK
Naučna istraživanja dokazala su kako je paradajz najdelotvorniji kao sok. Kada je u obliku napitka, poseduje posebne pogodnosti po čovekovo zdravlje: reguliše metabolizam, jača otpornost i izbacuje suvišnu tečnost iz organizma. Sok od paradajza preporučuje se i kod premora, jer krepi i čisti organizam, a telo oslobađa od neprijatnih mirisa. Dobar je i prirodni lek protiv prevremenog starenja, kašlja, plućnih bolesti i problema sa urinarnim traktom.
MEDITERANSKI BRUSKETI
Vreme pripreme: 15 minuta Broj osoba: 2 Cena: 350 dinara
Mediteranski brusketi
Sastojci:
4 kriške francuskog hleba
maslinovo ulje (hladno ceđeno)
svež bosiljak
2 čena belog luka
2 paradajza
150 g mocarele
so i biber
Način pripreme: Zagrejte rernu na 180-200 stepeni. Isecite hleb na kriške debljine do jednog centimetra. Poređajte ih u tepsiju obloženu papirom za pečenje i pecite oko 10 minuta. Dok se hleb peče, pripremite ostale sastojke za bruskete. Vruć, prepečen hleb istrljajte belim lukom. Na njega stavite mocarelu, a preko nje iseckan paradajz, posolite i zabiberite po želji, pa pospite svežim bosiljkom. Na kraju sve prelijte maslinovim uljem.
Kao neko ko je odrastao na specijalitetima mediteranske kuhinje, italijanski pop pevač Eros Ramacoti u toku letnje sezone svakodnevno jede paradajz. Svojevremeno je istakao kako mu najviše prija da pre ručka pojede nekoliko brusketa jer mu svež paradajz i maslinovo ulje otvore apetit.
Piše: Stefan Tošović
