Izvor: Story, 18.Okt.2015, 18:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paprika - antidepresiv i afrodizijak
Plod ovog povrća može biti različitog oblika i boje, tamna ili svetlo zelena, žuta i crvena, velika ili mala, ljuta ili slatka, ali jedno je sasvim sigurno - bez nje ne može da se zamisli nijedno doba godine
foto: shutterstock
Ovo povrće potiče iz Južne Amerike, a u Evropu su je doneli Španci u 15. veku. Tokom vremena, gajenje paprike proširilo se po celom svetu, a danas se gotovo svakodnevno nalazi na tanjirima jer blagotvorno deluje na ceo organizam. Plod >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << sadrži oko 89 odsto vode i četiri puta više vitamina C od pomorandže. Paprika sadrži dosta provitamina A (beta-karotina), kao i vitamina B2, B3 i B6, a veoma je bogata folnom kiselinom. Od minerala, obiluje kalcijumom, fosforom, gvožđem i kalijumom. Crvena paprika u proseku sadrži gotovo dvaput više minerala nego zelena. Kišeljenjem ili dubokim zamrzavanjem zadržava se najviše vitamina C, dok se termičkom obradom paprike ovaj vitamin gubi i zato je paprike najbolje jesti sveže i cele. Lekovita svojstva paprike potiču od ljutog alkaloida kapsaicina. Nedavna istraživanja pokazala su da kapsaicin, osim što poboljšava cirkulaciju, ima i zaštitno dejstvo za srce. Poznato je da hanabera, papričica s visokim sadržajem kapsaicina, izaziva opekotine kod osetljivih ljudi, iritaciju kože i sluzokože, a kuvari koji je koriste u pripremanju hrane pažljivo je drže među prstima jer ako dođe do očiju može izazvati privremeno slepilo.
ČUVAR IMUNITETA
Paprika jača želudac, širi krvne sudove, čuva jetru, poboljšava cirkulaciju. Odlična je za dijetetske niskokalorične režime ishrane, njena vlakna stvaraju sitost, a ljuta paprika ubrzava metabolizam i pomaže pri mršavljenju. Paprika je korisna osobama koje pate od arterioskleroze, jer njen sastojak citrin utiče na propustljivost kapilara i čini ih elastičnim. Podstiče lučenje probavnih sokova, otvara apetit i poboljšava varenje. Paprika sadrži oko 20 spojeva iz grupe karotenoida koji su prirodni antioksidanti i štite nas od mnogih bolesti. Lekovitost paprike u narodnoj medicini nikad nije bila pod znakom pitanja. Koristila se kao antidepresiv, antireumatik, afrodizijak, antiseptik, aromatik, diuretik. Jasno je da papriku treba koristiti u svakodnevnoj ishrani zato što povoljno deluje na bubrege, stomak, creva, mišiće, krvne sudove i imunološki sistem. Paprike se mogu čuvati u frižideru do pet dana, zamrznuti ili konzervirati u ulju ili sirćetu. U narodnoj medicini postoji niz recepata za lečenje reumatskih bolova ljutom paprikom. Sokom od paprike leče se razni upalni procesi, kao što su upala grla ili počeci infektivnih oboljenja.
RECEPT
Paprika punjena pirinčem
Sastojci:
200 g pirinča
4 dl bujona
2,5 dl paradajz soka
2 manja paradajza
80 g crnih maslina bez koštice
1 kg žutih paprika
125 g belog sira
origano
Način pripreme:
Stavite pirinač u 2,5 dl bujona i dodajte paradajz-sok. Kuvajte 20 minuta na blagoj vatri. Paradajz isecite na četvrtine, odstranite semenke i iseckajte ga na kockice. Sitno iseckajte i masline. Paprike isecite na polovine po dužini, pa im odstranite semenke. Jednu papriku iseckajte i pomešajte s maslinama i paradajzom, pa dodajte skuvanom pirinču koji je upio tečnost u kojoj se kuvao. Ovom smesom punite paprike. Iseckajte ili izdrobite sir i stavite ga preko uzdužno punjenih paprika. Nalijte ostatak bujona u pleh i pecite na 200 stepeni oko 25 minuta, dok se sir ne istopi. Pospite origanom.
Džesika Alba
Nakon dva porođaja, u ishrani Džesike Albe dominirale su paprike, za koje i danas tvrdi da joj je omiljeno povrće. Osim što ih je jela za večeru, lepa glumica često je pripremala i jutarnje šejkove s ovim povrćem koji su joj podizali imunitet i pomogli da što pre vrati devojačku figuru.
Piše: Milica Prelević
