Izvor: Kurir, 17.Jun.2010, 11:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POSLEDNJA KLAPA BEKIMA FEHMIJUA
Možda je pre svih nas shvatio da je ovo doba loše za život. Možda više nije mogao da se nosi sa ljudskom glupošću. Možda više nije mogao da izdrži bol. Fizičku ili psihičku.
Možda je pre svih nas shvatio da je ovo doba loše za život.
Možda više nije mogao da se nosi sa ljudskom glupošću.
Možda više nije mogao da izdrži bol. Fizičku ili psihičku.
To nikad nećemo saznati. Jer, sve ovo što moje kolege novinari napisašu u poslednjih >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << 48 sati uglavnom je nagađanje. Osim onih surovih, nedvosmislenih činjenica: ubio se. U stanu na Zvezdari.
Iza sebe ostavio suprugu i dva sina. Neko će reći „odrasli su, izdržaće“. Smrt voljenog bića uvek se teško podnese.
Za njim od juče žale ljudi u Beogradu, baš kao i u Prištini, baš kao i u Sarajevu. Po tome je jedinstven.
Sećam se svojevremeno, kad sam s jednim njegovim kolegom sa klase (studirali su na FDU zajedno, kod Mate Miloševića), pričao o Bekimovim ranim glumačkim danima.
„Njegovom pogledu niko nije mogao da odoli“, govorio mi je taj glumac, koji takođe više nije među živima. „Žene su prosto obožavale Bekima.“
I zaista su ga obožavale. Ne samo Beograđanke, Zagrepčanke, Sarajke nego i strankinje. Navodno je na početku svoje svetske glumačke karijere (na kojoj mu i danas srpski glumci zavide), mogao da ima bilo koju lepoticu svetskog glumišta. Kao što reče njegov prijatelj sa klase „prosto su ga obožavale“.
Tada. Kada valjda nije bilo važno da li si Albanac ili Srbin ili nešto drugo u Beogradu. Posle toga mnogo se stvari promenilo.
Kada sam pre dva dana svom prijatelju iz Sarajeva, Albanu Ukaju, mladom glumcu, hteo da javim šta se dogodilo, njegov telefon bio je nedostupan. Bekim Fehmiju bio je njegov uzor. Čuo je strašnu istinu pre nego što sam uspeo da mu kažem. Nekim glumačkim ili drugim kanalima do njega je došla vest da je zavesa posle poslednjeg čina pala i na ovog glumca.
Možda je, pre nego što nas je napustio, mogao da nas ošamari na njegov način, još jednom knjigom. Ona koju je objavio pre devet godina, „Blistavo i strašno“, udarala je neumoljivo po nama i po našem ludilu, iako je govorila o nekim drugim vremenima.
On je odlučio da ostane veran sebi: neuhvatljiv, neumoljiv, principijelan i moralan. Zato ga i treba sahraniti u Aleji velikana.
(A. B.)
Tadić uputio saučešće
Smrt poznatog glumca Bekima Fehmijua, koji je tragično preminuo u Beogradu u 74. godini, izazvala je žalost među njegovim kolegama u filmskim i pozorišnim krugovima i u široj javnosti.
Predsednik Srbije Boris Tadić uputio je porodici Bekima Fehmijua telegram najdubljeg saučešća povodom smrti našeg velikog glumca.
Telegrame saučešća uputili su i ministar kulture Nebojša Bradić i mnogi drugi političari i javni radnici.
Telegram je uputio i crnogorski ministar kulture Branislav Mićunović.
Igrao za džabe
Malo ko je znao da je Bekim Fehmiju bio i veliki čovek, a ne samo veliki glumac.
Ovo je potvrdio i Goran Marković, reditelj za kog je „Fehmiju bio velika spona između Srba i Albanaca, bio je veliki glumac i veliki čovek“.
- Bekim je igrao u mom prvom filmu i napravio je tada gest koji nikad nisam zaboravio - rekao je Marković, u čijem je filmu „Specijalno vaspitanje“ iz 1977. godine Fehmiju igrao ulogu vaspitača Žarka.
- U to vreme on je bio velika zvezda, ja sam bio niko i ništa, a on je prihvatio da igra glavnu ulogu besplatno. I odigrao je kao da igra u najvećem holivudskom megaprojektu.
Jedan od najvećih
Direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović istakao je da „nema nikakve sumnje da je Bekim Fehmiju bio jedan od najvećih glumaca jugoslovenske kinematografije“.
- Fehmiju je imao veoma plodnu i zanimljivu karijeru, ali je u jednom trenutku sam odlučio da se više ne pojavljuje na filmu. Nekako se i njegova karijera završila sa raspadom Jugoslavije. Mislim da je to velika šteta, pre svega za kinematografiju - rekao je Zelenović.
