Izvor: Kurir, 30.Okt.2010, 13:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PORTRETISTA EMOCIJA
Kaldrmom do asfalta. Ovoj rođenoj Podgoričanki se čini da je celog života u novinarstvu.
Kaldrmom do asfalta.
Ovoj rođenoj Podgoričanki se čini da je celog života u novinarstvu. Sa 13 godina je uradila prvu emisiju za Radio Titograd, potom je pisala za omladinsku štampu, pa je usledio NTV Studio B, gde je bila jedan od prvih voditelja, zatim Jutarnji RTS. Sa 22 godine je diplomirala i već je bila urednik i voditelj. Jedinu pauzu imala je kad je rodila ćerku >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Lenku i kaže da nikad nije imala imala vremena da se zapita da li je novinarstvo ono čime želi da se bavi. Ovaj put, Vesna Dedić priča o svom usponu Balkanskom ulicom...
- Sve što mi se dešavalo na toj uzbrdici dešavalo se, što bi rekao jedan junak Slobodana Selenića, „sas volju i na vreme“. Nije teško popeti se Balkanskom, teško je opstati na Terazijama. To znam sada sa svoje 42 godine, ali sa dvadeset i nešto činilo mi se da taj uspon traje i traje.
Šta vas je motivisalo da započnete serijal razgovora „Balkanskom ulicom“?
- Jedne noći sam hranila tada šestomesečnu Lenku i razmišljala o trenucima sreće i tuge koji su obeležili moj život. Te noći sam smislila naziv „Balkanskom ulicom“ i odlučila da, kad se vratim s porodiljskog, snimam emotivne portretske intervjue. Bila je to 2002. godina i svi su se palili na velike šou programe i političke rasprave, a ja sam poželela da radim malu, intimnu emisiju. Na Badnje veče 2003. emitovana je prva emisija i zabeležila je ogromnu gledanost i fenomenalne ocene kritike.
Najavljujete i neka iznenađenja i promene u koncepciji emisije.
- Priprema se „Balkanskom ulicom uživo“. Ne bih o detaljima, jer mi je već muka od plagijata.
Pored vaše emisije, postoje još dve slične, „TV lica“ Tanje Peternek RTS i „Moj Beograd“ Ivane Nikolić STB. Kako tumačite da su sve tri gledane, da kroz njih prolaze nekada i isti ljudi, a da su, u stvari, sasvim različite?
- To su autorske emisije, što znači da je novinar dužan, po definiciji, da razgovoru da lični pečat. Ja sam 1991. na Studiju B počela svoju karijeru s emisijom „Mislim često na ovo mesto“, u kojoj su poznati Beograđani pričali o delovima grada u kojima su se dešavale važne stvari u njihovom životu. Tanjina emisija je emisija koja prati život javne ličnosti u njegovoj svakodnevici, a moja govori o lepim i ružnim stvarima koje su im se dešavale na putu ka zvezdama.
Da li je neko od sagovornika ostavio poseban utisak na vas?
- Uvek sam pod utiskom zadnjeg intervjua. Snimila sam preko 300 emisija „Balkanskom ulicom“ i jednog dana ću sigurno napisati knjigu o tim utiscima.
Vaša knjiga „Zauvek u srcu“ ovih dana doživljava 10. izdanje...
- Da, prosto, desilo mi se čudo. Za pet dana je rasprodat prvi tiraž, a onda su izdanja počela da se štampaju kao nedeljnik. Sa dvadeset hiljada prodatih primeraka za dva meseca već sad se zna da će to biti „Lagunina“ knjiga godine. Ono što me najviše raduje jeste činjenica da svi čitaoci vrlo emotivno reaguju, a tridesetogodišnjakinje kažu da im je ta knjiga rešila važne životne dileme. „Zauvek u srcu“ je melodrama i očigledno je da su čitaoci prepoznali emociju koja je prisutna i u romanu i u emisiji „Balkanskom ulicom“.
Očekujem sudbonosno „da“
Postoji li osoba koju biste voleli da intervjuišete, a ne uspevate?
- Postoji nekoliko... Aleksandar Tijanić, Mira Adanja Polak, Oliver Mandić, Boris Tadić i Nikola Kojo. Ne razmišljam zašto me drže „na čekanju“, ali razmišljam kad je pravi momenat da ih nazovem i čujem „da“.
