Izvor: Glas javnosti, 25.Jul.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Orlovi mu komšije!
Miću Gujaničiću iz Komarana, sela kraj Nove Varoši, prve komšije su - beloglavi supovi. Ujutro, kad ustane, Mićo sa prozora svoje kuće koja se nalazi na samoj ivici kanjona Uvca, prvo ugleda velika orlovska jedra, a između njegovog imanja i komšijskih gnezda i nema neke granice ni međa. Sve je to, manje više isprepletano i povezano, baš onako komšijski...
I kao što u ovom kraju odavno kažu, „komšija ko brat rođeni“, Mićo istinski uživa u radosti komšija.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
- Ovih dana, krajem jula i početkom avgusta, beloglavim supovima mladi orlići prvi put poleću iz gnezda, počinju polako da uče letenje i jedrenje, pa je, sem starih orlova, na nebu nad našom kućom sve više i mladih. Prava radost - kaže Gujaničić.
U selima kraj klisure Uvca, ljudi i ogromni orlovi, čiji raspon krila dostiže i više od tri metra, oduvek žive zajedno - skladno, bezmalo u istom ritmu...
- Leti, kada je vrućina, orlovi obično lete rano ujutru i kasnije uveče, a najtopliji deo dana su u gnezdima... Isto kao i mi ljudi, po obodu klisure... I mi se trudimo da dobar deo poslova pozavršavamo ujutru i uveče, dok ima svežine, a u podne se sklonimo od sunca... Zimi, kad napada sneg i kad su hladnoće, kada supove vidimo nad klisurom i jezerom, znamo da dolaze lepši i sunčaniji dan. I, retko se kad desilo da ta orlovska prognoza omane - priča Mićo.
Povratak
Pre dvadesetak godina, kaže, velikih orlova gotovo je bilo nestalo s neba iznad Uvca... Kad je u stenama i gnezdima ostalo tek sedam-osam gnezdećih parova, meštani sa obe strane jezera pokrenuli su u akciju da se orlovi vrate nad kanjon... Dovozili su orlovima hranu, čuvali ih od otrovnih mamaca... Posle je osnovan i Rezervat prirode „Uvac“, brigu o orlovima preuzeli su vredni čuvari iz rezervata, napravljeno je veliko hranilište i sada ih u stenama bezmalo 300 orlova. Svakog proleća stižu novi mladi...
- Godinama ih već gledamo, znamo gde su im gnezda, koji je na kojoj steni, u kojoj pećini... Kao prave komšije... Verujem da i oni odozgo nas već raspoznaju, da znaju ko je ko... Mi ovde zajedno živimo, upućeni smo jedni na druge, oni čiste predeo od strvina, ulepšavaju ga svojim letom, mi ih čuvamo - kaže Mićo.
Iako je njegova kuća na stotinak metara od okomite kamene ivice uvačkog kanjona, odavno je dobila ime - kuća na orlovskoj steni. I, kako je iz godine u godinu sve više orlova nad rekom, tako je i kod Mića sve više onih koji dođu u goste da se nagledaju - orlova.
Kuća nad kanjonom
- Džaba sam se ja branio i pričao da mi kuća nije baš na samoj steni, da ne visi nad kanjonom, da je malo izdalje, u kraškoj vrtači, nisu me slušali, kažu - ti si najbliži komšija orlovskih gnezda i tvoja kuća jeste na orlovskoj steni - veli domaćin.
Priča o kući iz koje se s prozora ili terase povazdan mogu gledati orlovi čudesne lepote stigla je poslednjih godina daleko - do Evropske unije...
- Prošle godine kod mene u gostima posredstvom EU bila je grupa mladih ljudi iz Francuske, Španije, Italije, iz Bosne... Uživali u pogledu na orlove, divili se njihovoj lepoti... Sednu da ručaju pod trešnju, a čim izbiju orlovi, oni pobacaju kašike i viljuške, pa trče da ih gledaju, da se dive kako jedre... - kaže Mićo.
Ovih dana, kod Mića, na orlovsku stenu dolaze Francuzi, gosti iz svih krajeva Srbije da uživaju u pogledu sa orlovske stene, a i u druženju sa domaćinom, orlovskim komšijom.
.jpg)
