Izvor: Story, 04.Okt.2014, 18:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opsednutost zdravom ishranom
Tokom poslednjih nekoliko godina termin ortoreksija koristi se sve češće i u domaćoj psihoterapiji, a koliko je u stvari opasna zavisnost od unošenja organskih namirnica u organizam, objašnjava naša stručna saradnica
Dobro je voditi računa o zdravoj ishrani, ali kad to pređe u opsednutost takvim načinom života, postaje nezdravo i kontraproduktivno. Ortoreksija je termin koji se odnosi na preteranu brigu o kvalitetu hrane koja se unosi. Kako razlikovati osobu koja se >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << zdravo hrani od one koja pati od ovog oboljenja?
Kod ortorektičara prisutno je rigidno, ekstremno pridržavanje pravila zdrave ishrane i kompulsivno izbegavanje nezdravih tvari u vidu konzervanasa, pesticida, masnoća, šećera, GMO hrane, soli, namirnica životinjskog porekla, glutena, fast fooda, gaziranih pića. Pored toga, veoma im je važan način pripreme i uzgajanja namirnica. Ortoreksija počinje uglavnom neprimetno, kao briga za opšte zdravstveno stanje, a prerasta u opsesiju.
Piše: Ksenija Petrović, psihoterapeut, kpetrovic76@gmail.com
OSEĆAJ KRIVICE
Kao kod svakog opsesivno-kompulsivnog poremećaja, neprestano planiranje i razmišljanje o obrocima motivisano je strahom da se ne unese nešto što je nezdravo, a ne fleksibilnom željom. Ukoliko se pak dogodi da prekrše pravila zdrave ishrane, prisutno je jako osećanje krivice i gubitka kontrole. Ovakav način života negativno se odražava na sve sfere života – prijateljstva, porodicu, posao, na kraju i na samo zdravlje. Mnogobrojni su uzroci socijalne izolacije. Kako se s vremenom njihov jelovnik svodi na nekoliko namirnica koje sami pripremaju na određen način, izbegavaju druženja, izlaske, proslave, letovanja u hotelima jer tu nemaju kontrolu nad kvalitetom hrane. Vrhunska vrednost im je zdrava ishrana a identitet baziran na ideji: Ja koji se zdravo hranim, vodi u netrpeljivost i odbacivanje ljudi koji se ponašaju drugačije. Opsesivna kontrola kvaliteta hrane koju unose zahteva mnogo planiranja, tako da im ostaje malo slobodnog vremena za druženje. Fanatična ubeđenost da rade pravu stvar za sebe i svoj život dovodi ih u česte sukobe s porodicom pa čak mogu i agresivno da reaguju na dobronamerne savete bliskih članova. Izbacivanje čitave grupe namirnica bez konsultacije s lekarom može dovesti do brojnih i fizičkih i psihičkih smetnji, kao što su depresija, razdražljivost, nesanica, pad koncentracije. Kontradiktornost je osnovna odlika ovog oboljenja – verujući da im je cilj zdrav život oni ozbiljno ugrožavaju svoje zdravlje.
PERFEKCIONIZAM
Za razliku od anoreksije, ove osobe nemaju potrebu da budu mršave već zdrave, prirodne i čiste, ali izbegavanjem sve većeg broja namirnica mogu postati neuhranjeni. Perfekcionizam je zajednički za oba poremećaja, kod anoreksije je izražen uverenjem da se mora biti savršeno mršav, a kod ortoreksije da se mora zdravo hraniti. Prvi su opsednuti količinom, a drugi kvalitetom hrane.
Poslednjih godina postoji društveni trend koji propagira organsku hranu, sirovo voće i povrće, ishranu bez glutena, makrobiotiku, rade se testovi na intoleranciju... Izloženost takvim informacijama ne može biti sama po sebi uzrok jer isključivo od ličnosti osobe zavisi kako će reagovati na to što mediji plasiraju. Osobe koje nemaju perfekcionističke zahteve zdravo će težiti kvalitetnoj hrani, dopuštajući sebi da ponekad pojedu parče torte na rođendanu, popiju sok s veštačkim zaslađivačima bez osećanja krivice jer su naprosto ljudska bića. Pokreće ih želja a ne strah, ne zasnivaju svoje samopouzdanje isključivo na ishrani, a zadovoljstvo im pričinjavaju brojne aktivnosti, a ne samo briga o zdravlju.
PSIHOTERAPEUTSKA POMOĆ
Lečenje obuhvata konsultaciju sa stručnim licima u vezi sa zdravom ishranom i psihoterapijsku pomoć u cilju promene strogih perfekcionističkih zahteva. Međutim, osobe koje pate od ortoreksije ne obrate se gotovo nikada same za pomoć, jer pre svega negiraju da imaju problem. Mogu doći na psihoterapiju zbog depresije, razdražljivosti, nesanice, ali ni tada ne prihvataju da to ima veze sa njihovim načinom ishrane. Preduslov je slomiti otpor i motivisati osobu prvo da shvati kako ima problem a tek onda da počne da ga rešava, a za to su neophodni strpljenje i podrška porodice.
Tajna je u umerenosti
S obzirom na to da ima vitku figuru, očito je da američka glumica izraelskog porekla Natali Portman vodi računa o tome šta jede. Međutim, ona je u tim navikama otišla predaleko pa se njeno ime nalazi na listi poznatih osoba koje pate od ortoreksije. Lepa Natali u jednom intervjuu priznala je kako jede organsku hranu pravljenu za bebe i bilo gde da ide, obavezno u svoju torbu ubaci neku zdravu namirnicu.
TEST
Doktor Stiven Bratman prvi je ukazao na ovaj poremećaj 1997. godine, kada je formulisao upitnik za samoprocenu simptoma ortoreksije:
1. Trošite li više od tri sata dnevno na razmišljanje o ishrani?
2. Planirate li svoje obroke nekoliko dana unapred?
3. Da li vam je hranljiva vrednost obroka važnija od zadovoljstva pri njegovoj konzumaciji?
4. Da li se kvalitet vašeg života smanjivao kako je rastao kvalitet ishrane?
5. Da li ste u poslednje vreme stroži prema sebi?
6. Poraste li vaše samopouzdanje kada se hranite pravilno?
7. Da li ste se odrekli jela u kojima ste nekada uživali kako biste se posvetili pravim obrocima?
8. Otežava li vam vaš način života ishranu van kuće, udaljavajući vas tako od rodbine i prijatelja?
9. Osećate li krivicu kada ne poštujete svoj način ishrane?
10. Imate li osećaj potpune kontrole kada se pravilno hranite?
Ako ste na pet pitanja odgovorili potvrdno, vreme je da se opustite i prestanete toliko da mislite na ishranu. Potvrdan odgovor na sva postavljena pitanja znači da je pravilna prehrana postala vaša opsesija.
Piše: Ksenija Konić
