Izvor: Politika, 19.Maj.2014, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opet neispričana priča
Do 18. veka je nosio ime Svetoga Save Srpskog, a onda je nazvan po mestu gde je sagrađen. Ipak, proslavila ga je freska na kojoj je širom planete znani Beli anđeo
Beli anđeo iz Mileševe je još 1962. godine pozdravio Amerikance u ime Evropljana, jer je lik arhangela Gavrila na Hristovom grobu sa čuvene freske poslat kao jedan od prvih kadrova u premijernom satelitskom prenosu video-signala između Evrope i Severne Amerike. Nešto kasnije isti signal je poslat i u svemir, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prema mogućim vanzemaljcima, kao pozivnica da nam se jave ako ih ima. Zašto baš naš Beli anđeo? Kažu zato što je širom sveta i naše planete prepoznat kao simbol svekolikog mira.
A o manastiru, ili možda tačnije Crkvi Hristovog vaznesenja, koji je još 1219. sagrađen na reci Mileševki, nedaleko od današnjeg Prijepolja a zahvaljujući ktitoru kralju Vladislavu, episkop mileševski Filaret kaže:
– Manastir Mileševa, vekovima nazivan manastir Svetoga Save Srpskog, a onda u osamnaestom – Mileševa po mestu gde je sagrađen, bio je i ostao duhovni i kulturni svetionik srpskoga naroda. On je to postao savršenstvom arhitekture i umetnosti, i snagom kulta Svetoga Save, čije su svete mošti u manastiru počivale više od tri i po veka – tako vladika u dve rečenice pokušava da sažme priču o manastiru koji se pročuo na daleko po Belom anđelu.
Dopisano još hiljadu strana
Mada, ako ćemo da budemo precizni, međunarodni naučni skup održan prošle godine bio je uvod u obeležavanje osam vekova ove svetinje. Članovi akademija nauka, istoričari, poznavaoci umetnosti, konzervatori, arheolozi, bogoslovi, naši ali i oni iz Rusije, Italije, Bugarske, imali su šta da kažu tim povodom. Da je Mileševa uprkos bogatoj naučnoj građi još do kraja neispričana priča potvrđuju i dva zbornika radova, na oko hiljadu strana.
– Upriličili smo potom i likovnu koloniju, a za početak septembra zakazan je skup književnika i pesnika, posle koga ćemo takođe objaviti zbornik radova. Razume se, o Mileševi je pisano, ali uvek ima šta još da se doda i to ćemo tako raditi do 2019. – najavljuje vladika Filaret.
– U junu na platou počinjemo još jedan veliki posao, gradićemo Dom Svetog Save jer moramo imati takav prostor, biće tu dve sale sa po 500 mesta. Ako neko bude kasnije želeo da se ovde venča i povede goste, eto prostora. Ipak, vratimo se svetinjama, da bih podsetio da je manastir Sveti Nikola u Pribojskoj banji još stariji od Mileševe jer je građen u 12. veku, u njemu je Sveti Sava osnovao prvu episkopiju, takozvanu Dabarsku i otud dodatak dabarska mitropoliji sarajevskoj. Prvi episkop je bio Hristifor Hilandarac, a pošto je tamo nađena čuvena riznica 1974, zahvaljujući Mirjani Šakota jedva sam uspeo da se izborim da četrdeset vrlo vrednih eksponata iz Beograda bude vraćeno u banju.
– Imovinu, mislim na zemlju, počeli su da nam vraćaju pre pet-šest godina. Dosta šume je opet naše, ne sva, posebno ne u Pribojskoj banji gde manastiru Sveti Nikola pripada poprilično livada. Otprilike 60 hektara zemlje bi još trebalo da bude vraćeno, ali na njoj je dosta sagrađenih kuća na placevima koje je država prodala, pa bismo morali da dobijemo novčanu nadoknadu. Kada se preračuna vrednost te zemlje nama pripada 18 miliona evra i ja bih makar deo tog novca upotrebio da obnovim Pribojsku banju – planira vladika Filaret.
Ni vladika ne zna kako je uspeo
Pitamo ga kako je uspeo da napravi takvo okruženje oko manastira.
– Došao sam ovde pre 15 godina i nisam očekivao da će u Mileševi ovoliko moći da se uradi, a jeste uz Božju pomoć i blagoslov Svetog Save. Zatekao sam jedan konak, a kako smo sve ovo obnovili i napravili ni sam ne znam da objasnim. Ovde se dogodilo čudo, jer para nikad nismo imali. Onaj prvi konak sredili smo uz pomoć i podršku Velje Ilića koji je bio ministar u Koštuničinoj vladi i ministra vera Milana Radulovića, izuzetno dobrog čoveka.
– Nekako je krenulo, jedan po jedan objekat. Bilo je u novinama dosta kritika i napada na nas, Branislav Lečić je slao i policiju da zaustavi radove, da me uhapse i zatvore ribnjak koji smo imali na mestu današnjeg parkinga, mada nam je on bio vrlo koristan s obzirom na to da 12 monahinja koje ove žive ne jedu meso već isključivo ribu. One su vrlo vredne, održavaju pun krug bogosluženja – ističe episkop mileševski.
Tu su arhimandrit Leontije i ostali duhovnici, svakog dana služe liturgiju na kojoj pomenu tri hiljade imena priložnika i ostalog vaskolikog srpskog naroda.
– Mileševa je danas nešto sasvim drugo u odnosu na ono što je bila. Sredinom juna iznesemo 4.000 saksija sa cvećem pa se čitav krajolik zašareni – ponosan je episkop.
Sudeći po tome koliko je meštana i meštanki angažovano da za platu kuvaju za goste, sređuju sobe da blistaju od čistoće, prave sir i kajmak, reklo bi se da su posle propasti obližnjih fabrika našli dobro uhleblje.
– Godišnje manastir poseti pet-šest hiljada ljudi, pa tako očekujemo za neki dan četrdesetak gostiju Kanađana i Engleza. Imamo 350 ležajeva, što je sasvim dovoljno za one koji bi da prenoće, posebno leti kada pođu na odmor na jug. Svi koji svrate budu posluženi besplatnom kafom, rakijom, sokom, šta već ko hoće. Za čišćenje konaka i posluženje plaćamo žene, jer se monahinje bave baštom i drugim poslušanjima. Imamo svoju ekonomiju, ovce, krave, o kojima brinu radnici uz nadoknadu – dodaje vladika Filaret.
Papiri bili možda u Sarajevu
Mileševi je vraćena imovina pre nekoliko godina, a koliko je bilo teško dokazati da imovina Mileševe zaista pripadala manastiru, episkop mileševski objašnjava:
– Direkcija za restituciju i vraćanje imovine rekla je da moramo pokazati kakvi su naši objekti u Pribojskoj banji bili pre oduzimanja 1946. godine, što je, naravno, bilo nemoguće. Pričam ja to Savu Derikonjiću ovde, direktoru muzeja, i Dragiši Milosavljeviću, istoričaru umetnosti. I kaže meni Dragiša da častim jer oni mogu da nam pomognu. Sava donese fotografije hotela kao i ugovore o sklapanju posla između hotela i manastira. Moguće je da je sve to bilo u Sarajevu, jer je nekada davno tamo bila Dabrobosanska mitropolija.
Tako je manastir dobio natrag i Pribojsku banju, gde država sedamdeset godina nije dinar uložila.
– Mi sada hoćemo da stvorimo jednu modernu banju, sa centralnim grejanjem, kupatilom uz svaku sobu. Radimo nove bazene za kupanje, i to će, ubeđen sam, biti banja reda i poretka. Počeće da prima goste od 1. jula, a tim povodom ćemo pozvati na osvećenje našeg patrijarha Irineja. U svakom slučaju, u Pribojskoj banji će biti 150 ležajeva, u dva paviljona čak deset apartmana i, što je najvažnije, zaposlićemo 150 do 170 radnika, a to je važno za kraj u kome je kao i na drugim mestima privreda u problemima. Biće tu koristi i za zdravlje gostiju jer je banjska voda, zagrejana na 37,5 stepeni, preporučljiva za kožna oboljenja, reumu, kosti, posebno one koje su bile lomljene, mada se pokazala kao vrlo delotvorna za kamen u žuči i stomačne bolesti – ističe naš domaćin.
– Mi ćemo kao Crkva voditi računa o banji, ali bude li se ukazala potreba daćemo je nekome u zakup dugoročno uz nadoknadu i uslov da je razvija dalje. Setimo se kako su recimo Vrnjačka banja i Koviljača bile skromne na početku pa su se razvile uz nova ulaganja. Tako ćemo i mi sa Pribojskom koja će se vremenom razvijati. Neko se raduje našim uspesima, a neko likuje nad našim problemima, ali mi idemo napred uz Božju pomoć – uveren je vladika Filaret.
Da se o Mileševi svakodnevno čuje daleko, do Priboja i još dalje, po 24 sata, brinu arhimandrit Leontije i osoblje Radio Mileševe. Muzika ozbiljna i crkvena, pročitano štivo interesantno i poučno..
Iskušenica Dobrinka je u manastiru četiri godine i vodi brigu o riznici u kojoj je vrlo vredan štap Svetog Save dobijen u Nikeji. Tu je kameni lav koji je nekada bio na ulazu. Potom ikone iz 15. veka i kasnije, grčke, ruske, kritske, srpske, knjiga štampana 1755. Pričala nam je dugo, detaljisala, pokazivala, a opet napominjući da to može i mnogo šire i duže da se pokaže i kaže.
Znali smo još na početku da priču o Mileševi ni mi nećemo uspeti da završimo. Ne čudimo se, to za osam vekova nije pošlo za rukom mnogima.
---------------------------------------
Mogli bismo bolje da slavimo Svetog Savu
– Predlagao sam da se Sveti Sava proslavlja po školama 25. januara, a onda 27. mirno u crkvi sa decom. Ovako bude „potrči ovamo, potrči onamo” i nismo, da pravo kažem, ni u crkvama ni u školama. To nije dobro jer crkve budu poluprazne pošto za narod koji dođe nema nikakvog programa, a đaci koji bi ga pravili su u školama gde u učionici pevaju „Uskliknimo s ljubavlju” i režu kolač. Ali nije to jedini problem budući da nema udžbenika za veronauku, veroučitelji nisu svuda dobro obučeni – primećuje episkop.
---------------------------------------
Kako će izgledati proslava
− Ako Bog da zdravlja da to doživim, evo kako ja to zamišljam. Završićemo Dom Svetog Save da imamo gde da primimo goste. Sabor, to jest Sinod SPC će odlučiti kada će proslava baš biti, a za narod bih spremio gozbu – otkriva planove vladika Filaret. − Meni je Bog pomogao kada sam želeo da kupim za proslavu osamstogodišnjice zvono od osam tona. Zahvaljujući bivšem ruskom ambasadoru Konuzinu, dobili smo na poklon zvono od devet tona sa Urala. Neću da budem sebičan, pripremam proslavu kakvu su zaslužili Sveti Sava, ktitor kralj Vladislav i svi oni koji su Mileševu obnavljali s obzirom na to da je četiri puta bivala gotovo srušena.
---------------------------------------
Ostao je deo šake
Arhimandrit Leontije, koji je pet godina u Mileševi, podseća da su Turci 1495. poharali Crkvu Hristovog vaznesenja u manastiru i krajem 16. veka odneli telo Svetog Save u Beograd i tamo ga spalili na Vračaru. Ostao je u Mileševi, u crkvi, deo leve šake Svetog Save kao i deo moštiju svetih Kozme i Damjana kao i moštiju 40 sebastijanskih mučenika. Ovaj duhovnik priznaje da nije mogao ni da sanja da će služiti tamo gde i Sveti Sava, duhovni otac srpske nacije i tvorac Srpske pravoslavne crkve.
---------------------------------------
Sarkofag nov, a izgleda kao star
Obnovljeni sarkofag Svetog Save od kraljevski purpurnog mermera zablistao je u Mileševi 2003, četiri veka posle uništavanja groba i mošti svetitelja. Pod poklopac težak tonu i po stavljene su čestice prvog srpskog arhijereja koje su monasi spasli od Sinan-paše i čuvali kao najveću dragocenost. Stručnjaci za srednjovekovnu umetnost slažu se da je umetnik Rajko Blažić uspeo da napravi kameni kovčeg koji izgleda kao da je iz vremena kada je kralj Vladislav Nemanjić preneo mošti svog strica iz Trnove u Mileševu i dozidao pripratu da ih tu smesti.
R. Popović, D. Milanović
objavljeno: 19.05.2014.
