Izvor: Politika, 31.Okt.2010, 01:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oktobar , mesec za suze radosnice
Državni sekretar Ministarstva pravde priča o fudbaleru Peleu kao podsvesnom uzoru, dedi advokatu koji je branio Dražu Mihajlovića, roku i narodnoj muzici, rođenju kćerke, šarmu i erotici žena...
Njemu je, ističe, u kretanju kroz život, najvažnija ideja da se bori za bolju Srbiju, kao i da, iza njega, jednog dana, ostanu rezultati takvog rada!
Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde, rođen je 19. aprila 1972. godine u Beogradu, u braku Dušanke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << advokata i Borivoja, inžinjera.
Diplomirani je pravnik.
Politički se angažovao 1996. godine kad je bio predsednik Glavnog odbora Studentskog protesta. Krajem devedesetih bio je jedan od osnivača pokreta „Otpor“, a sad je funkcioner Demokratske stranke.
U braku sa Milenom ima kćerku koja je rođena 27. oktobra, na dan kad je vođen ovaj razgovor!
Ko Vam je bio uzor u odrastanju...
Pošteno govoreći neki stalni uzor u mom odrastanju nije postojao. Postojale su razne ličnosti iz oblasti istorije, nauke, politike i sporta kojima sam se divio, ali su to sve bili periodični idoli. Jedini konstantni uzori, koliko god to zvučalo stereotipno, bili su mi roditelji. A želeo sam da budem arheolog. I sad obožavam istoriju.
...ko u sportu..,
Nisam neki pasionirani sportista. Ipak, postoje neosporne legende sporta, kao što je brazilski fudbaler Pele. Kroz odrastanje me je pratila priča starijih da ga niko nikada neće nadmašiti. E, kada je neko tako slavan i cenjen ne može da vam, makar podsvesno, ne bude uzor. Aktivno sam se bavio skijanjem, i bio sam, u pionirskoj konkurenciji drugi u Srbiji. A sad kad god imam vremena i prilike skijam, plivam, ronim...
...ko u bavljenju advokaturom...
Bio mi je to deda po majci Slobodan Subotić koji je 1934. godine osnovao advokatsku kancelariju u Beogradu koja i sad radi! Vodi je moja sestra Jelena. Ja sam imao tri godine kada je on umro, tako da su mi uzor bile priče o njemu koje sam čuo od članova porodice. Deda je bio branilac na suđenju Draži Mihajloviću, i zbog toga je sedam godina proveo u zatvoru! To je bilo vreme kad zbog ideje neko nije mogao da se bavi svojim poslom. Srećom, danas nije tako.
... a ko pri ulasku u politiku?
Iskreno, moj motiv da uđem u politiku je bio da srušim režim onog koji je, nažalost, bio uzor mnogima u Srbiji, a koji je zaveo takvo diktatorsko idolopoklonstvo, da ljudi nisu bili svesni koliko loše žive i koliko im država propada. U politiku nisam ušao zbog uzora, već da bih srušio lošeg idola Slobodana Miloševića. Posle toga, u tom revolucionarnom periodu, naravno da mi je uzor bio energični Zoran Đinđić koji je svoju ljubav prema našoj zemlji platio najvećom mogućom cenom. Sad izuzetno poštujem umerenu i državničku politiku Borisa Tadića.
Šta su sve Vaši posedovali u Beogradu?
Moja porodica je imala nekoliko kuća u centru Beograda, kod kafene „London“. I to nije bilo sve... Ipak, ne osećam se nimalo nostalgično kad prolazim pored zdanja svoje porodice. Ali, s druge strane osećam se ponosno. Jer, moji su stekli i ostavili veliku imovinu iza sebe.
Da li se nadate zakonu o restituciji?
Zakon o vraćanju oduzete imovine vlasnicima se mora doneti! To je jedan od zakona koji se tiču zaštite ljudskih prava. Ali, ako me pitate da li se nadam vraćanju porodične imovine moj odgovor je: Smatram da i sami moramo da se dokažemo u životu kao što su to učinili moji preci. I spreman sam da radim, bez obzira na nasleđe.
Koliko ste vezani za Boku?
Ja sam pre svega vezan za Srbiju, odnosno Beograd, gde sam i rođen Iako sam imao mnogo ponuda posle 2000. godine za rad u inostranstvo, nikada se nisam dvoumio da li da ostanem ovde. Prema Boki imam poseban emotivan odnos. Mislim da je to najlepši i istorijski najvredniji deo jadranske obale. Imamo porodičnu kuću u Kotoru, jedno prelepo zdanje, gde se tokom leta održavaju izložbe...
Kako doživljavate ove koji ruše Beograd?
Kao vandale, koji ne žele dobro svom gradu i svojoj zemlji. Kao grupi instruisanih mladih ljudi nesvesnih štete koju nanose, kao i posledica koje će lično snositi. Jer, definitivno, njih ne vidim kao neki ideološki pokret.
Da li ste, kao „otporaš“, otvorili sve „karte“ svog nezadovoljstva?
Nije to bilo moje lično nezadovoljstvo, već gnev velike većine građana. I danas gledam na one buntovničke dane i na saborce kao na ono što je bilo. A bila je to borba za svrgavanje diktatorskog režima, borba za izlazak Srbije iz izolacije i borba za slobodne izbore i demokratiju. Bez obzira gde je ko sad svi smo dali svoj maksimum.
Koliko njih je na funkcijama?
Na državnim svega nekoliko. Neki su narodni poslanici, neki su vrlo uspešni u privatnom biznisu, a pojedinci su ostali u nevladinom sektoru... Sve su to vredni ljudi i prijatelji bez obzira da li se i u kojoj stranci nalaze.
A da li bi svakog od njih mogli da pogledate u oči i kažete da niste izdali ideale?
Naravno. I spreman sam da izdržim svaku kritiku, prihvatim sugestiju...
Kakav odnos imate prema Miloševićevim kadrovima?
Nemam nikakav emotivan odnos. Ako smo zajedno u istom poslu, onda bi trebalo da ga odradimo kako valja, zbog građana i države. Nemam problem da im poručim da treba da znaju da se ono vreme pre 2000. godine nikada neće vratiti.
Zašto ste skinuli minđušu?
Smatram da je to privatna stvar. Ne nosim je kada sam na poslu, na sastancima....
Koliko nakit muškarca ima veze sa ozbiljnošću?
Onaj ko ceni nekog na osnovu toga šta nosi, a ne šta govori i kako deluje, sam je neozbiljan.
Čemu ćete učiti kćerku?
Pokušaću da je učim pravim vrednostima i vrlinama, jer je život izuzetno brz, a iskušenja velika.
Šta Vas još okupira?
Kolekcionar sam odlikovanja Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije, kao i knjiga istorijskog sadržaja.
Kako nalazite svoj mir?
Uz neobaveznu kafu sa starim prijateljima koje politika ne zanima.
Gde ste bili najsrećniji?
Na Trgu Republike 6. oktobra 2000 godine kada je preko razglasa objavljena konačna pobeda DOS-a. Stajao sam, sa građanima, nasuprot onog dela bine gde su bili lideri. I osetio sam šta znači kada krenu suze radosnice. I, naravvno, 27. oktobra ove godine, kada sam dobio kćerkicu. Izgleda da mi je oktobar srećan mesec.
Koju muziku volite?
Danju slušam lagani domaći i strani rok, dok u kafanama poštujem dobru staru narodnu muziku.
Koje Vam je omiljeno putovanje?
Ono na kome još nisam bio. Uvek sam maštao o pacifičkim ostrvima. Želim da verujem da će mi se ova čežnja ostvariti.
Šta ne volite u svojoj pojavi?
Večnu borbu sa kilogramima, u kojoj neki put pobedim ja, a neki put to učini čokolada.
Šta je ili ko najveća ljubav Vašeg života?
Iako toga osećaja još nisam svestan , siguran sam da je to majušna devojčica koja se rodila u vreme dok smo radili ovaj intervju. Moja ćerkica.
Ko je Vaš heroj iz romana?
Najviše puta sam, kao dete, pročitao „Gospodara prstenova“. Mislim čak petnaest puta!
Ko su erotične žene?
One koje, bez obzira na svoju lepotu i možda fizičku atraktivnost, uspeju da se nametnu duhom kao - glavnim atributom.
Koji kvalitet najviše volite kod žena?
Šarm, inteligenciju i lepotu. Najbolje je kada je sve to zajedno.
Slavko Trošelj
objavljeno: 31/10/2010
