Izvor: Glas javnosti, 09.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oko kugle na dva točka
Iako motore vozi već decenijama, Beograđanin Božo Ristić (38) je tek pre pet godina najzad uspeo da spoji dve svoje najveće ljubavi- dvotočkaše i putovanja. Božo je, naime, vlasnik „Adventure ridersa“, jedine mototurističke agencije u Srbiji.
Ostali su za njim kilometri i kilometri nepreglednih prostranstava, uživao je u čarima egzotičnih zemalja, osetio ukus pustinjskog peska, svežinu planinskih venaca Alpa... Obišavši skoro ceo svet na dva točka, jer mu je na listi >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << želja kao nedosanjani san ostao još samo obilazak Australije i Novog Zelanda, ističe da mu je upoznavanje zanimljivih ljudi ipak najdragocenije iskustvo, koje sa tih putovanja nosi.
- Na prvo dugo putovanje motorom krenuo sam tek kada sam kupio dobar putni „be-em-ve“ motor, pouzdan, udoban i pogodan za duge vožnje. Presudila je želja da upravo na dva točka prokrstarim svetom. Na prvu turu krenuo sam iz Bangkoka, u obilazak Dalekog istoka, i od tada bar dvaput godišnje idem na neko duže putešestvije...Putovanje motorom, iako je to laicima teško objasniti, jeste poseban osećaj. Jer, kad letite avionom, ne vidite ništa, kolima vidite ponešto, ali jedino motorom ne samo što vidite sve, već osetite i mirise! Reći će neko da je to preopasno, vetrovito, kišovito... Ja ne marim, jer i za loše vreme postoji posebna oprema, vetar koji malo duva je lep osećaj, kao na skijanju, a ulazak motorom u krivinu svemu daje posebnu čar - priča Ristić.
Priznaje da i usamljenička putovanja imaju svojih prednosti, jer je to najbolji način da upoznate lokalno stanovništvo, ali on lično više voli da vozi u društvu. Kad uspe da se organizuje oko dece, supruga ga često prati, ali imam i svoju grupicu motorista iz Beograda, sa Tajlanda i iz Francuske, s kojoj često putuje.
- Nikad ne vozim neprekidno. Pravim pauzu na svakih 200 kilometra, dolijem gorivo, protegnem noge, pa tek tada nastavljam dalje - deli Božo s nama bogata iskustva.
Sa brojnih putovanja, u posebnom sećanju mu je ostao Angkor Vat, džinovski hram u Kambodži, pored Siam Repa, a u više navrata put ga je odveo do srca Evrope i vožnje po Alpima.
- Upravo tu se istovremeno skupi i po 200, 300 motorista, na prevojima poput Paso di Stelvija. Iako su krivine motoristima najveći izazov, na Alpima ih ima toliko da vas posle nekog vremena zamore - priča Ristić.
O utiscima sa brojnih putovanja mogao bi, kaže, da priča danima, mada priznaje da su mu u najlepšem sećanju ostali Iran, Laos, Malezija i Kina. Laos, zbog specifičnog mentaliteta tamošnjih ljudi i predivnih planina, Iran zbog ljubaznosti Persijanaca, Malezija zbog hrane i božanstvene prirode... Malezija je, svedoči motorista, verovatno jedino mesto na svetu na kom, tik uz auto-put, možete videti grupice od po pedeset majmuna kako posmatraju kola kako prolaze.
- Kina je, s druge strane, više interesantna nego lepa, jer se u njoj može svašta videti. Ujedno, vožnja motorom po Kini je i najopasnija.Sećam se da smo se jednom i čudili i smejali, kad smo na ogromnom autoputu prisustvovali sceni u kojoj, bivo otrgnut iz zaprege, jurca pred vlasnikom u suprotnom smeru. A u Laosu, u kom je saobraćaj prava retkost, jedva smo se provukli na jednoj krivini, na kojoj je vozač kamiona, mrtav hladan, poprečen nasred puta, radio generalku motora - priča beogradski avanturista, dodajući da im se, na svakom putovanju ponajviše obraduju deca.
- Motori uglavnom privlače poglede, pa se u Kini dešavalo da se oko nas okupi i po dvadesetoro ljudi... Zagledaju i slikaju se, zanimljivo im je pošto tamo nema tako velikih modela. Mada, dešavalo nam se u Maroku i Kurdistanu, da nas onako iz igre, gađaju kamenjem - priča Ristić, i dodaje da mu posao kojim se bavi omogućava da se tokom godine vozika po svetu.
„Adventure riders“, organizuje sedmodnevne regionalne ture po Srbiji, Bosni, Crnoj Gori... Jednom godišnje, organizuju se i ozbiljna, jednomesečna putovanja po svetu.
- Ove godine bi trebalo da krenemo put Kenije, mada je u razmatranju i lepa tura oko Mediterana, tokom koje bismo obišli Bliski istok i severnu Afriku. Tu baš ima šta da se vidi, tu su Sirija, Jordan, Petra... Mada, često imamo problema oko papira, jer u pojedine arapske zemlje neće da vas puste, ako po pečatu vide da ste pre toga bili u Izraelu - kaže Ristić.
Posebno zadovoljstvo mu predstavlja učešće na reli trkama širom sveta. Pre samo nekoliko dana vratio se sa relija u Maroku, na kom je, iako amater, zauzeo 56. mesto u konkurenciji 140 profesionalaca, bio je 21. u svojoj kategoriji na Svetskom kupu voženom u Dubaiju, ali će ovogodišnji „Dakar reli“ verovatno pamtiti dok je živ. Slupao je motor u sedmoj etapi, „viljuška“ motora se savila, i prednji točak je blokirao, tako da nije mogao čak ni da ga gura. Morao je da sačeka organizatore da ga pokupe, pa je ispao iz trke... Mada, kaže, teši ga činjenica što je reč o najtežoj svetskoj reli trci, koju samo 30 odsto takmičara uspe da završi.
ovaj covek zna zasta zivi!
