Izvor: Glas javnosti, 20.Dec.2009, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od puža i kaktusa do pećinskog medveda
Za razliku od stanovnika mnogih srpskih gradova koji bi rado imali prirodnjač ki muzeje i za to imaju adekvatan prostor, ali nemaju čime da ga ispune, Zaječarce more potpuno drugačije brige. Oni su, vele u ovom gradu, oduvek bili zaljubljenici u prirodu, a kako su već decenijama i strastveni kolekcionari, samo preparirane životinje, insekti i biljke koje po domovima sakupljaju bili bi dovoljni da se „eksponatima“ ispuni čitav jedan prirodnjački muzej od bar 500 kvadratnih metara. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Bogate zbirke
Kako pokazuje jedan od nezvaničnih popisa, u privatnim kolekcijama stanovnika ovog grada nalazi se nekoliko stotina hiljada prepariranih leptira, oko 300 vrsta puževa i školjki, više od 200 vrsta fosila, oko 50 vrsta ptica, više od 100 gnezda različitih vrsta ptica, po dvadesetak vrsta prepariranih vodozemaca, zmija, riba, oko 400 vrsta kaktusa... Među „domaćim“ životinjama na spisku su se našli čak i jedna lobanja pećinskog medveda, fragment vilice deinoteriuma sa zubom, a potom i bogata zbirka ruda i minerala, više od hiljadu vrhunskih fotografija flore i faune ovog kraja, ali i stotinak preparata donesenih iz raznih delova sveta... Neke od ovih privatnih kolekcija ozbiljno su ugrožene, jer njihovi vlasnici zbog nedostatka prostora nisu u mogućnosti da ih čuvaju u adekvatnim uslovima, pa bi otvaranje prirodnjačkog muzeja u Zaječaru za sve njih bilo pravo rešenje. Ideja o otvaranju ovakve ustanove živi već decenijama, ali je do dana-današnjeg niko nije sproveo u delo.
- Mnogi gradovi u Srbiji prinuđeni su da traže donatore, jer nemaju dovoljno eksponata kojima bi ispunili izložbeni prostor, dok ih mi imamo toliko da bi ovog momenta mogao preparatima da se napuni muzej. Ali prostora - nema. A sve te zbirke su ljudi brižljivo sakupljali decenijama, uložili u njih mnogo truda i ljubavi, a neki i dosta novca. I mnogi kolekcionari bi, bez obzira na to, rado ustupili i zaveštali svoje zbirke jednom takvom novootvorenom prirodnjačkom muzeju – priča Đorđe Ilić, jedan od kolekcionara.
Stručnjaci i „stručnjaci“
Mada, priznaje Đorđe Ilić, kada bi se prostor dostojan muzeja nekako i pronašao, pojavio bi se novi problem: Ko bi rukovodio zbirkom i brinuo o eksponatima?
- To, u svakom slučaju, ne bi smeo da bude neki opštinski službenik, postavljen po sumnjivim kriterijumima, ili nekakav „stručnjak“, koji veoma malo ili gotovo ništa ne zna o kolekcionarstvu i koji se nikada pre nije ni susretao sa tom oblašću. Eto, nedavno sam razgovarao sa jednim magistrom mikrobiologije koji, bez obzira na njegovu stručnost, teško da pravi razliku između gugutke i vrapca. Zato bi tim budućim prirodnjačkim muzejom trebalo da rukovodi neko ko ima iskustva, ko bi se prema celokupnom sadržaju muzeja, odnosio kao prema sopstvenoj zbirci - kaže Ilić.
Koliko je realna ideja da bi Zaječar trebalo da osnuje svoj prirodnjački muzej, govori i podatak da su komšije iz susedne Bugarske voljne da gradu ustupe brojne preparate ptica sa zajednič kog prostora. Muzeji iz Belogradčika, koji sarađuju sa ovdašnjim Narodnim muzejom, rado bi sve duplikate preparata poklonili novoosnovanom muzeju u Zaječaru. Zaječarci, pasionirani zaljubljenici u prirodu, kažu da bi otvaranje prirodnjačkog muzeja doprinelo kvalitetnijoj turističkoj ponudi grada, očuvalo mnoge ugrožene zbirke, ali i imalo edukativan
karakter za đake.
