Izvor: Glas javnosti, 19.Nov.2009, 02:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od kopača uglja do doktora nauka
Ako i nije najstariji, doktor Rade Kojdić je verovatno jedan od vremešnijih srpskih rudara. Iz rodne Popovice podno Glamoča krenuo je čim se završio Drugi svetski rat, potom se obreo u Aranđelovcu, u Rudarskoj industrijskoj školi, a već 1949. godine zaposlio se u rudniku lignita „Rtanj“. Iste se godine upisao je i Srednju tehničku školu u Boru i od tog datuma do danas proletelo mu je šest rudarskih decenija. Priča kako beše mukotrpan put od kopača uglja do doktora nauka, upravnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << borske „Jame“, direktora Instituta za bakar, počasnog člana Rudarske inženjerske akademije Jugoslavije... Najpre je, priseća se, radio u rudniku „Stanari“ kod Doboja da bi 1964. godine, kao već iskusni inženjer, stigao u „Jamu“ borskog rudnika.
Život u „Jami“
- Sve sam poslove u „Jami“ prošao, a beše i lepih i teških trenutaka. Kad se danas osvrnem, najradije se prisećam sedamdesetih godina, kad sam zaposlio 20 mladih inženjera i u „Jamu“ uveo savremeniji način rudarenja. Tad smo ostvarivali rekordnu proizvodnju i uspeli da okno „Jame“ izmestimo na sadašnje mesto iz centra grada, na kome je tadašnje rukovodstvo insistiralo - priča Kojdić.
Danas je, kaže, sve drugačije. Proizvodnja je minimalna, radi samo „Brezonik“, a uskoro bi trebalo da se otvori i bogatije ležište „T“.
- A, i to će biti tek za dve godine, ali je ukupna proizvodnja od 7.000 tona bakra nedovoljna za sadašnje potrebe. Moramo da se okrenemo podzemnoj eksploataciji najizdašnijeg ležišta „Borska reka“ - priča dr Kojdić, prevrćući gomilu papira svog najnovijeg projekta.
Jer, iako je u penziji već 10 godina, Kojdić ne miruje, pa je sa kolegama pre tri godine završio novu strategiju razvoja i privatizacije RTB „Bor“, u kom je godinama bio zadužen za podzemnu eksploataciju bakra. Danonoćno je bdio i nad projektom korišćenja ogromnih rezervi bakra i zlata u „Borskoj reci“, koja mu ni danas, veli, ne dopušta da mirno spava.
-Neviđeni je to dar prirode... Ne smemo čekati i gubiti vreme, a ja sam već dokazao da se ovo rudno telo može otvoriti za malo više od godinu dana. Jer „Borska reka“ sadrži 5,5 miliona tona bakra, što je garantuje eksploataciju za najmanje 100 godina - tvrdi dr Kojdić.
Rudar novog doba
Da bi rudarstvo u Boru opet dobilo stari sjaj, neophodno je stvoriti savremenog rudara, koji će naučiti sve - od kopanja rude do najsloženijih poslova, a i inženjeri bi trebalo da prođu i staru i novu školu. Jer, veli Kojdić, ne sme da se desi da profesori Tehničkog fakulteta nikad ne vide „Jamu“.
- Svojevremeno sam bio u jugoslovenskoj ekipi za rudnike pri SEV, sticao znanja u rudnicima širom sveta, od Amerike i Kanade do Poljske, bivšeg Sovjetskog Saveza, Nemačke, Češke. U Jugoslaviji nema rudnika u koji nisam sišao i upoznao mu dušu. Najviše vremena proveo sam na Kosovu. Ipak, najponosniji sam na članstvo u Jugoslovenskoj inženjerskoj akademiji, gde su me kolege izabrale za počasnog člana - podseća dr Kojdić.
To što za njegovu strategiju niko ne mari boli ga.
- Ne treba meni ništa. Supruga Savka i ja skromno i lepo živimo od moje penzije, pa zato ne razumem ljude koji neće da se osvrnu na moj projekat „Borska reka“. A hteo sam da presvisnem kada su Bor prodavali za 400 miliona dolara. Mladost sam tu proveo, grehota da toliko bogatstvo bude rasprodato - zaključuje naš sabesednik.
