Izvor: Politika, 09.Mar.2015, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oba pola jednaka, ali muški „jednakiji”
Od nje se očekuje da bude pre svega predana supruga, brižna majka, požrtvovana kći i snaja i savesna domaćica. Zbog toga joj, valjda, otežavaju da uspe u svetu privrede, nauke ili politike
U Srbiji žene čine 51,3 odsto ukupnog stanovništva Srbije, njih je popisano 3.687.686, a muškaraca 3.499.176. Iako brojčano u većini, a i oslonjena na mit da je „stub porodice” – što uglavnom znači da se od nje očekuje da se svakodnevno dokazuje kao predana supruga, brižna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << majka, savesnadomaćica, odana kći i snaja – ona kod nas ne uživa blagodeti koje bi se očekivale. Na njoj je da kuva, podiže decu, brine o starim i bolesnim članovima porodice, budesvima bezrezervna podrška… ali i da,uz sve ostale uloge, bude i uzorna radnica, i svakog meseca zaradi platu.
I ovde bi verovatno s odobravanjem mnogi dočekali poklič kakav je sa crvenog holivudskog tepiha nagrađena glumica Patriša Arket uputila američkoj javnosti na poslednjoj dodeli Oskara. Njen apel se, pre svega, odnosio na filmsku industriju, ali se slobodno može primeniti i na druge oblasti: da bi (uspešne) žene, najzad, trebalo plaćati jednako kao (uspešne, pa i manje uspešne) muškarce!
Posle plata, naravno, na red dolazi i uspon u društvenoj hijerarhiji: prema zvaničnim statističkim podacima iz prošle godine, simboličan je broj žena u Srbiji na mestima gde se donose važne poslovne ili političke odluke. Na poziciji menadžera ili upravnika ih je manje od 16 odsto, među članovima vlade jedva dvadesetak odsto, a svega pet odsto su gradonačelnice ili predsednice opština.
Istraživanje Republičkog zavoda za statistiku pokazuje da je među nezaposlenima za 10 odsto više žena nego muškaraca, da su žene procentualno najviše zaposlene u uslužnim delatnostima i trgovini, a najmanje kao rukovaoci mašina, postrojenja i vozači, i da brojčano nadmašuju muškarce u zanimanjima kao što su stručnjaci i umetnici, inženjeri, tehničari i poljoprivrednici. „Slabiji” pol gotovo dvostruko (501.487 žena naspram 295.712 muškaraca) prednjači kao neplaćena radna snaga, što će reći kao članovi porodice i rodbinaangažovana na poljoprivrednom gazdinstvima čiji su nosioci inače većinom – pogađate – muškarci.
Diskriminisane su u ekonomskoj sferi i obrazovanju, u oblasti rada i zapošljavanja, žrtve su rodno zasnovanog nasilja i rodne nejednakosti u medijima... Zorana Antonijević, doktorantkinja Centra za studije roda Univerziteta u Novom Sadu i savetnica za rodnu ravnopravnost misije OEBS-a za Srbiju (naša zemlja je inače aktuelni predsedavajući Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, koja se pored ostalog zalaže i za zaštitu prava žena), kaže da seu ovoj oblasti stvari ipak postepeno menjaju nabolje.
Koliko se položaj žena u Srbiji danas promenio od onog pre 50 ili 100 godina?
U odnosu na taj perioddesio se značajan pomak. Ženedanas u većem broju nego ranije zauzimaju važne rukovodeće pozicije u politici i javnom životu, nešto malo manje u ekonomiji, a najviše u „tradicionalno ženskim” zanimanjima u oblastima obrazovanja, zdravlja i socijalne politike. Kao jedan od svetlih primera možemo da istaknemo broj žena u Narodnoj skupštini Srbije, koji sada prelazi 30 odsto i zahvaljujući čemu se Srbija svrstava na visoko mesto na svetskoj lestvici po broju žena u parlamentima.
A njihovo učešće u političkom i javnom životu?
Ženska parlamentarna mreža Narodne skupštine Srbije,koja je osnovana pre dve godine, predstavlja znatan pomak u institucionalnom organizovanju žena u političkom životu. Misija OEBS-a u Srbiji intenzivno pomaže Mrežu da kroz svoje aktivnosti unapredi zakonodavni okvir i stvori preduslove za poboljšanje ukupnog položaja žena u Srbiji.
Da li je pobeđeno predubeđenje da je ženama mesto u kući?
Iako poslanice utiču pozitivno na promenu patrijarhalnih obrazaca u vezi sa učešćem žena u javnom i političkom životu, većina žena u Srbiji i dalje živi i radi u društvenom i političkom kontekstu stereotipa i predrasuda. Na žene se i dalje gleda kao na „slabiji” i „nestabilniji” pol koji je „prirodno” predodređen da se bavi porodicom, odgajanjem i vaspitanjem dece i kućnim obavezama. Istraživanje o korišćenju vremena koje je izradio Republički statistički zavod pokazuje da žene rade na neplaćenim poslovima brige i nege gotovo pet i po sati dnevno, za razliku od muškaraca koji na ovim poslovima provedu dva i po sata. To, dakle,pokazuje da se u porodičnoj sferi ipak malo toga promenilo u pogledu položaja žene u odnosu na to kako je ona živela u prošlom veku.
Posebno težak položaj imaju žene na selu, ne samo zbog opterećenosti radom u seoskom domaćinstvu već i zbog nedostatka drugih usluga koje su na raspolaganju u većim, gradskim sredinama, kao što su vrtići i ustanove za brigu o starima.
Da li je ženama u gradu lakše da izaberu život kakav žele, da imaju sopstvenu karijeru?
Teret socijalnih i porodičnih veza gotovo u potpunosti podnose žene, kako na selu tako i u gradu. Zato je toliko značajno da država, razne stručne, nevladine i međunarodne organizacije, među njima i OEBS, uključe višestruko diskriminisane i marginalizovane grupe, kao što su Romkinje, žene invalide, izbeglice i raseljena lica i žene iz manjinskih zajednica, u svoje programe i aktivnosti i bore se protiv predrasuda koje postoje prema njima. Pored ostalog osnažujemo žene iz romskih i drugih manjinskih zajednica da zauzmu visoke pozicije u organizacijama svojih zajednica i pokažu manje stereotipnu ulogu žene u razvoju kulture i stvaralaštva, na primer.
Smatrate li da je problemu nasilja prema ženama, mobinga i seksualnog uznemiravanja posvećeno dovoljno pažnje?
Jedno od istraživanja kaže da su žene najdiskriminisanija društvena grupa u našoj zemlji. Kada uzmemo u obzir da je samo početkom ove godine od svojih partnera i muževa ubijeno pet žena, a tokom prošle godine njih 27, složićemo se da je to jedan od najozbiljnijih oblika kršenja ljudskih prava i ugrožavanja prava na život i ličnu bezbednost. Ako tome dodamo da su porodica ili partnerska veza najnesigurniji prostor za skoro svaku treću ženu u Srbiji, dolazimo do zaključka o razmeri ovog problema u zemlji.
Kako se još pokazuje rodna neravnopravnost?
Nasilje u porodici i partnerskim odnosima je samo vrh ledenog brega onoga što žene doživljavaju na radnom mestu i u radnom okruženju. Prema istom istraživanju poverenice za zaštitu ravnopravnosti, diskriminacija žena na tržištu rada je takođe jedan od najrasprostranjenijih oblika rodne neravnopravnosti. Žene su ne samo manje plaćene nego – iako obrazovanije od muškaraca – teže od njih dolaze do posla, a kada ga imaju, teže zadržavaju visoke pozicije i izložene su različitim oblicima nasilja, od seksualnog uznemiravanja do raznih vrstaucenjivanja. Ovom problemu se ne posvećuje dovoljna pažnja, posebno u medijima, koji bi trebalo da informišu i ohrabre javnost da se takvi slučajevi prijavljuju.
Kako da se situacija poboljša?
Potrebno je uložiti mnogo veću energiju u informisanje žena o njihovim pravima. Posebno je značajno postojanje institucije poverenika za zaštitu ravnopravnosti, ali i dobrog i efikasnog zakona o rodnoj ravnopravnosti koji bi omogućio da se takvi slučajevi efikasnije prepoznaju i sankcionišu. Ističem i saradnju sa Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnost Vlade Republike Srbije.
Kako se gleda na žene molere, automehaničare, dimničare, vozače, rudare, policajce, vojnike...?
Danas više nije neobično videti policajku ili ženu u vojnoj uniformi na ulicama gradova u Srbiji, a žene imaju i posebnu ulogu u aktivnostima podrške miru u drugim, ratovima zahvaćenim delovima sveta. Kao vojne lekarke, instruktorke policije i drugo, one imaju ogroman značaj u promovisanju uloge žena u ovim oblastima koje su vekovima isključivo bile rezervisane za muškarce. Akcioniplan za sprovođenje rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1325 „Žene, mir i bezbednost” posebno obraća pažnju na položaj žena u vojsci i policiji.
Ni to što se bave „muškim” zanimanjima ne znači da nisu potisnute na marginu?
Zahvaljujući dugoj tradiciji i mogućnosti obrazovanja, većina žena u Srbiji ima visoke ili više kvalifikacije za rad. Međutim, mnoge od njih su primorane da rade poslove koji ispod njihovog obrazovnog nivoa i kvalifikacija ili da se posvete porodici i kući jer troškovi čuvanja dece često prevazilaze minimalnu platu. Pomirenje porodičnog i poslovnog života i stvaranje uslova da i žene i muškarci mogu da se ostvare kao roditelji, ali i u karijeri, ostaje izazov i za Srbiju i za druge zemlje, ne samo u okruženju već i u Evropskoj uniji.
U obrazovanju su uspele da potisnu kolege, brojnije su među diplomcima viših škola i fakulteta?
Među upisanim studentima je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2012. godini bilo 56 odsto žena, a među diplomiranim 58 odsto. Iste godine je, međutim, doktoriralo više muškaraca: 392 (52 odsto) naspram 358 (48 odsto).
To, rekli bismo, ipak ne opravdava podatak da je među članovima SANU manje od 10 odsto žena!
------------------------------------------------------------
Neplaćena radna snaga
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, žene i na plaćenom i na neplaćenom poslu (što će reći kod kuće) rade više sati od muškaraca, samim tim im ostaje i manje slobodnog vremena koje će posvetiti sebi. Pa ipak, među zaposlenima svih starosnih grupa je manje žena nego muškaraca, u proseku za 16 odsto, a naročito među privatnim preduzetnicima, gde je muškaraca duplo više.
Žene su, po svim osnovama, u nepovoljnijem materijalnom položaju od muškaraca. Neumoljiva zvanična statistika pokazuje da imaju i manje plate i manje penzije. U kategoriji „izdržavano lice” žene čine 57,6 odsto, a u grupi osoba sa socijalnim primanjima 55,5 odsto.
Uprkos deklarativnom jednakom pravu na obrazovanje, među nepismenima u Srbiji je, u gotovo svim starosnim grupama, više žena nego muškaraca, i to 10 odsto onih koje žive u gradu i čak 30 odsto onih na selu (naspram četiri odsto muškaraca u gradu i 17 odsto na selu).
------------------------------------------------------------
One rade, oni „gazduju”
Zvanična statistika beleži da je u Srbiji za 15 odsto više udatih žena nego oženjenih muškaraca, da su žene zastupljenije među razvedenim osobama i da je čak 3,6 puta više udovica od udovaca. Žene preovlađuju i u samačkim domaćinstvima (60 naspram 40 odsto), a naročito staračkim, gde čine tri četvrtine popisanih. Među „samcima” mlađim od 50 godina, međutim, ima više (61 odsto) muškaraca. I dok u samačkim domaćinstvima preovlađuju žene (60 odsto), višečlana porodična domaćinstva se većinom vode na muškarce (čak 79 odsto).
------------------------------------------------------------
Rodna diskriminacija na poslu
Istraživanje Viktimološkog društva Srbije o diskriminaciji ženana tržištu rada u Srbiji, sprovedeno pre dve godine, pokazalo je da je56 odsto žena doživelo diskriminaciju prilikom zapošljavanja, a 70odsto na radnom mestu. Primeri za prvo su, recimo, oglasi za posao u kojima se traže samo muškarci, ili navođenje trudnoće, odnosno materinstva kao prepreke za zapošljavanje. Primeri za drugo su razni oblici seksualnog uznemiravanja (sa kojima se na poslu suočilo čak 80odsto žena), psihičko nasilje, nejednaka zarada…
------------------------------------------------------------
Najteže ženama u selu
Udruženje građana „Snaga prijateljstva – Amiti” skrenulo je svojim terenskim radom pažnju javnosti na veoma težak život žena na selu, posebno onih u staračkim domaćinstvima, kojih je inače u Srbiji sveviše. Nada Satarić, predsednica udruženja, ističe:
– Većina starijih žena sa kojima smo pričali ne zna koja prava imaju.Često, izuzev fizičkog nasilja, ne prepoznaju druge oblike ugrožavanja, poput eksploatacije, koju nad njima neretko vrše upravo oni koji su im najbliži, kao i različitih vidova psihološkog, odnosno emotivnog nasilja. Te žene uglavnom, tamo gde imaju srodnike, ne raspolažu svojim penzijama, već to čine srodnici u njihovo ime. Nakon smrti supružnika odriču se svog dela nasledstva u korist mlađih srodnika, a posle smrti roditelja u korist braće, pa neretko posle toga budu potpuno zanemarene i zapostavljene ili stavljene u podređen i zavisan položaj.
------------------------------------------------------------
Nepoželjne u policiji i vojsci
Žene u Srbiji i dalje nemaju jednake mogućnosti da se školuju za policijski i vojni poziv, a najveći broj onih koje se u ovom sektoruzaposle mogu da napreduju samo do određenih nivoa i činova. „Glavni uzrok je postojanje stereotipa da su muškarci bolji rukovodioci”, navodi se u studiji „Uvek žena, nikad koleginica”, izdanjuBeogradskog centra za bezbednosnu politiku i OEBS-a.
Aleksandra Mijalković
objavljeno: 09.03.2015.
