Izvor: Mondo, 14.Sep.2018, 15:31

O psećem "čojstvu"

O psećem čojstvu

Grga ima empirijski dokaz da je "ljudina" od psa!

Nebrojeno puta je moj četvorogodišnji bigl dokazao junaštvo u "fajtu" sa drugim psima, često u neravnopravnoj borbi braneći svoje najbliže, što uostalom rade sve cuke ovog sveta, ali je ove godine na moru, u gradu koji je osnovao Tvrtko I Kotromanić pokazao i "čojstvo".

Iako je u Herceg Novom dobio drugačiju ulogu od banjalučke, s obzirom na to da je morao da čuva i dvorište, brzo se snašao i rasterivao mačke >> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << u tih stotinjak kvadrata prostora, kao da ne živi u stambenoj zgradi i kao da je oduvek vodio računa o "bezbednosti" avlije apartmana.

Upozoravao je ne samo mace, kojih je bilo bezbroj, da se ne zajebavaju na mestu pod njegovom jurisdikcijom već i ljude koji su se "skalama" uspinjali sa plaže ili silazili na plažu kako bi se okrepili u vodi na standarnih plus 35 i više.

Njega, dakako more nije previše zanimalo, moguće zbog engleskog porekla, ali i bosanske tvrde zemlje i navika da sve što je novo ne mora biti, i najčešće nije, uopšte zabavno. Radije je dremao ispod stola i povremeno išao u obilazak da još jednom proveri da li je sve OK.

A bilo je više nego OK. Hrana je bila odlična, šetao je kao i obično, najmanje tri puta dnevno, tu i tamo se "podružio" sa drugim "turističkim" psima u parku pored katoličke crkve do petog dana kad je sreo žutog psa iz komšiluka.

Odmah se osetila netrpeljivost i "na prvu" nikako nisu "legli" jedan drugom. Nije bio siguran da li je taj pas tek došao u naselje ili je bio negdje na feriju, baš kao što je i on došao u tuđi grad.

Na sreću i kako bi jamačno i trebalo, Žućo je uvijek bio na povocu i u društvu devojke kestanjeste kose i sitnih očiju, koja je uvek bila dobronamerna i pokušavala da obuzda svog ljubimca prilikom slučajnih susreta.

Dok osmi dan, nije osetio snažan ugriz na dupetu!

Žućo se iznenada i potpuno neočivano stvorio i ujeo Grgu za pozadinu, a on je u tom trenutku pomislio da će biti predmet sprdnje kad se vrati kući među svoju raju i da će iza leđa svi govoriti da je bežao i da je zato rana na tom delu tela.

Foto: MONDO/Nebojša Šatara

Ta ga je misao više zabolela od ugriza pa nije ni trenutka oklevao: "Pokazaću tom Žutokljuncu, pa bio i duplo veći, a realno nije bio, da to ne može tek tako da prođe".

Okrenuo se i zgrmio, iskezio je sve zube i krenuo direktno na protivnika.

Žućko je neočekivano u sekundi promenio izraz lica...Uplašio se, podvio rep i od ratoborne zveri se transformisao u štenca. Kao da je pogledom zatražio milost, ali ne onakvu da bude poražen i postiđen već da to, šahovskim rečnikom, bude nekakav pat.

Junaštvo je odbrana od drugog, a čojstvo odbrana drugih od sebe.

 Nije želeo Žućko da pobegne, i u njegovoj glavi se odvijala drama da je on u svom gradu, da je njegov zadatak da pridošlicama pokaže da nema zezanja na njegovom terenu, iako je u deliću sekunde postao svestan da to može da znači i gubljenje glave.

Tada je Grga zastao, pogledao rivala u nokdaunu i samo se okrenuo i otišao u svoje dvorište bez ijednog laveža, likovanja ili pretnje. Dozvolio je svojoj vrsti da zadrži minimum dostojanstva, a sebi priskrbio ono što se u Crnoj Gori naziva "čojstvom".

Uprkos ožiljku na guzici.

P.S. Tada sam bio užasno ponosan na njega.

Nastavak na Mondo...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Mondo. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Mondo. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.