Izvor: Politika, 22.Avg.2011, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novosađanka članica Američke filmske akademije
Saradnica Bila Plimptona, srpska animatorka Biljana Labović, koja radi u Njujorku, postala član uglednog društva koje dodeljuje Oskare
Jednom godišnje Američka filmska akademija prima nove članove u 15 ogranaka. Po dva člana Akademije predlažu nove članove, a Odbor razmatra kandidature. Iza predloženog autora treba da stoji određeni broj profesionalnih priznanja i filmova, i da su mu najmanje tri filma prikazivana u bioskopima u Americi – objašnjava Biljana Labović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << uslove članstva u uglednom društvu koje dodeljuje Oskare.
Poreklom iz Novog Sada, naša animatorka odnedavno je novi član Američke filmske akademije, odseka za animirani film, i jedna je od retkih srpskih autora koji pripadaju ovom društvu – članovi su Dan Tada (producent), Zoran Perišić (majstor za vizuelne efekte, dobitnik Oskara za efekte u „Supermenu”), a član je bio i glumac Mladen Sekulović – Karl Malden (1912–2009), dobitnik Oskara za epizodu u klasiku „Tramvaj zvani želja”.
Kada autor postane član ove akademije, on nema striktnih obaveza, kaže Biljana Labović, već je članstvo čast.
– Članovi svakog ogranka imaju privilegiju da biraju „kratku listu” od 10 filmova iz svoje branše za Oskara, od kojih pet budu nominovani. Zatim svi članovi glasaju u svim kategorijama, uključujući i za najbolje glumce i film – kaže naša umetnika čija je karijera vezana za rad sa čuvenim animatorom Bilom Plimptonom, koga je upoznala 1999, kada su radili film „Mutanti vanzemaljci”.
– Plimpton važi za kultnu ličnost u animaciji. Poznat je po tome što filmove crta sam (za jednu sekundu filma u proseku crta od šest do osam crteža), svu produkciju radi u svom studiju, što je za animaciju veliki poduhvat, i bio mi je ogroman izazov da preuzmem i vodim njegovu produkciju – naglašava Biljana koja je zahvalna na znanju koje je stekla u saradnji sa ovim umetnikom koji je bio gost Sinema siti festivala.
– Radili smo tri dugometražna filma i mnoge kratke filmove, reklame, i spotove, među kojima i film „Pas čuvar”, koji je bio nominovan za Oskara 2005, i spotove za muzičara Kaniju Vesta – izdvaja naša sagovornica koja najvećim ličnim uspehom smatra dugometražni film „Idioti i anđeli”, koji je producirala i u kojem je bila umetnički direktor.
– Animirani film je simbioza vizuelne, zvučne i narativne komponente. Najbitnije je da imate svoju liniju, ono što kao umetnik i reditelj imate da prenesete publici – ističe umetnica koja je rasla na Diznijevim klasicima.
– Današnji trendovi su komercijalni i diktira ih Holivud. Tamo se prave animirani filmovi koji koštaju nezamislivo mnogo i koji stalno pokušavaju da dosegnu tehničku perfekciju. Tehnologija je preuzela primat, i ona često ume da diktira i priču koja se prepravlja u skladu sa onim šta je tehnički izvodljivo. To je tragedija – smatra animatorka koja iz holivudske produkcije, kao kvalitetne, izdvaja „Piksarova” dela „Voli”, „Mućkalica” i „Priča o igračkama” jer i dalje uspevaju da naprave odličan balans tehničkog dostignuća, vizuelnog izgleda i dobre priče.
– Ljubitelj sam i priča koje nisu grandiozne, dakle filmova koji imaju individualniji pečat i viziju umetnika-reditelja, poput „Iluzioniste” i „Persepolisa”. U Evropi, a pogotovo u Francuskoj, pridaje se veliki značaj animaciji jer je publika dovoljno grafički edukovana i zainteresovana da gleda takve filmove. U Americi se animacija većinom vezuje za filmove za decu i dosta ljudi nije ni svesno da postoji neka druga vrsta animiranog filma – pojašnjava Biljana Labović koja u našoj kinematografiji kvalitetom izdvaja dugometražni animirani film „Edit i ja” Alekse Gajića.
----------------------------------------------
Priča je osnov i animiranog filma
Biljana Labović kaže da je za kvalitetan animirani film potrebno izdvojiti od dve do tri godine stalnog i intenzivnog rada.
– Animacija pruža priliku da maštate i zalutate u neke svetove koji nisu realni, svakodnevni. Tu je prednost animatora, jer pravimo svet u kome su pravila drugačija. Publika to automatski prihvata kad gleda animirani film – ukazuje Biljana i smatra da, bez obzira na to da li je reč o crtanoj, lutka ili kompjuterskoj 3D animaciji, priča je osnov koji privlači publiku da gleda animirani film.
I. Aranđelović
objavljeno: 23.08.2011.
