Izvor: Politika, 01.Jun.2012, 01:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nostalgične priče o pločama
U 39 tekstova o prohujalom vremenu, Duško Antonić je zabeležio kako je rok muzika zauzimala važno mesto u životu ondašnje mladeži
Sve češće se povede priča o nekadašnjim neprikosnovenim reprodukcijama zvuka – gramofonskim pločama, jer kolekcionari i verni pratioci rokenrol muzike nisu prestajali da svoje omiljene grupe i pevače slušaju na klasičan način.
Da se sledbenici digitalnog zvuka upoznaju kako se nekada voleo rokenrol, potrudio se Duško Antonić >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << neumorni hroničar najmasovnijeg muzičkog pravca u istoriji. Knjigom „Nostalgične priče o pločama”, sa 39 tekstova o prohujalom vremenu, zabeležio je kako je rok muzika zauzimala važno mesto u životu ondašnje mladeži.
– Nisam pisao samo o najboljim pločama i najznačajnijim pesmama, mada će ih čitaoci prepoznati. Više sam pisao o zanimljivostima koje su ih pratili i dogodovštinama, zatim kako su nabavljane ploče, na kojim sve uređajima su slušane, ali i o nepredvidivim događajima i uspomenama iz vremena koje je bilo i romantično.
Duško Antonić je diplomirani novinar, publicista, stalno zaposlen u GO Savski venac, kao rukovodilac Odeljenja za društvene delatnosti i informisanje. Pet godina unazad sa kolegama i prijateljima organizuje SVURF (Savskovenački urban fest) za decu i omladinu, posvećen rokmuzici, pozorištu i likovnoj umetnosti, sa više od 150 učesnika. U prošloj godini su nastali besplatna „Mala škola rokenrola”, koju vodi gitarista Željko Savić, i izložba „Počeci rokenrola”, u Kući kralja Petra, o čemu je naš list pisao.
Da je rokenrol pored redovnog posla osnovna preokupacijaAntonića govori prebogata spisateljska karijera na tu temu protekle tri decenije: tekstovi u brojnim časopisima i novinama, učešće u radio-emisijama, pozorišnim produkcijama. Oprobao se kao muzičar na organi, disk-džokej u nekoliko diskoteka, sa novinarom Danilom Štrpcem objavio je knjigu „YU 100 – najbolji albumi jugoslovenske rok i pop muzike”.
– Rokenrol nije propao u Srbiji, kako se nekad priča. Neugodno je da se od rokenrola teško živi. Produkcija ce-de izdanja ne donose zaradu. Originalne diskove kupuju samo oni koji žele da čuju pravi zvuk, jer ono što se skida sa interneta nema tonski kvalitet. Imamo veoma dobre mlade rok muzičara, grupe, ali je većina medija zapostavila rokenrol. Televizija naročito.
Nekada su postojali programi za rok muziku, što je značilo popularnost i velike tiraže gramofonskih ploča. S druge strane, danas je povećana brojnost klubova u kojima se svira odličan rok, a živa svirka je oduvek bila srž rokenrola, ali to je ipak za uži krug ljudi.
Duško Antonić uveliko radi na novoj knjizi, radnog naslova „100 najboljih albuma srpske rok i pop muzike”, što dovoljno govori o mukotrpnom poslu. Tridesetogodišnji rad ovog autora, stečeno iskustvo, poznavanje rokenrola kao muzičkog fenomena, upućuje na dragocenost buduće edicije.
M. Veličković
objavljeno: 01.06.2012.
.jpg)
