Izvor: B92, 11.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Nobel" za Doris Lesing
Doris Lesing (Beta)
Beograd -- Dobitnica ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Švedske akademije nauka je britanska književnica Doris Lesing.
U obrazloženju se, između ostalog, kaže da je ona u svojim delima na epski način prenosila iskustva žene, a spisateljskim žarom i vizionarskom snagom sve civilizacijske podele podvrgla preispitivanju. U njenim delima, žene nisu krhka bića, već snažne ličnosti, koje često ispoljavaju i agresivnost i cinizam >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << obično svojstven muškarcima.
Među njena najpoznatija dela spada 'Zlatna beležnica' iz 1962, sa jakim elementima autobiografije. Roman govori o književnici rastrzanoj između uloga supruge, spisateljice, političke aktivistkinje, ljubavnice.
Kao dodatak novčanoj nagradi od 763.000 funti Lesingova će dobiti zlatnu medalju i pozivnicu za predavanje na Švedskoj akademiji u Štokholmu.
Doris Lesing rođena je 1919. u Persiji, današnjem Iranu. Tokom života selila se širom tadašnje britanske imperije. Počela je da piše neposredno pošto je pobegla od kuće.
U jednom period života bila je aktivna u Komunističkoj partiji Engleske.
Više o ovoj i drugim temama iz oblasti umetnosti u rubrici Kultura.
"Peto dete"
Od svih njenih radova na srpski jezik preveden je jedino roman "Peto dete".
Nenad Šaponja, urednik u izdavačkoj kući "Agora", koja je 2004. godine izdala njenu knjigu "Peto dete", za B92 kaže da nagrada nije iznenađenje, jer je reč o priznatoj umetnici.
"Doris Lesing se smatra jednim od najznačajnijih pisaca druge polovine 20. veka", kaže on.
"U svojim knjigama ona obuhvata neke od najbitnijih društvenih problema, od rasizma do feminizma i uloge porodice u savremenom društvu", kaže Šaponja.
"U pitanju je značajan pisac, koji već nekoliko godina figurira u najužem krugu pretendenata za Nobelovu nagradu, tako da za mene kao i čitaoca i urednika to uopšte nije iznenađenje", kaže on.
Šaponja je naveo da je autorka "šezdesetih godina zaslužila naziv vodeće postmoderne feministkinje, mada u pricipu osporava takva čitanja svojih dela".
Prema njegovim rečima, "Peto dete" je knjiga koja se bavi psihologijom otuđenosti u zatvorenoj sredini, odnosno pokušava da pokaže kako porodični život može da bude horor ili to jeste.
Šaponja je naveo da se "oko knjige u Britaniji, kada je 1988. izašla, podigla velika prašina zato što autorka dovodi u pitanje, književno vešto, osnovne društvene vrednosti na kojima počiva društvo, odnosno porodica".
Ona se, kako je primetio urednik, suprotstavlja dominantnom trendu mišljenja, od hipi generacije pa nadalje, kad je uloga porodice dosta relativizovana.
Prema njegovom mišljenju, "Peto dete" je kratka, ali efektna opora knjiga, koja zaista pokazuje kako pisac može ozbiljno ući i u slojevitu društvenu tematiku.
