Izvor: Politika, 26.Maj.2014, 09:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisu bili ostavljeni
Oni koji su u kataklizmi spasavali ne samo ljude, već i njihove četvoronožne mezimce, pod motom „svaki život je podjednako bitan”, pokazali su da dobrota, hrabrost, požrtvovanost i plemenitost još nisu sasvim iščezle sa ovih prostora
...i jednim od spasilaca
Bagira, mali crni mačak koji ime duguje poznatom liku pantera iz „Knjige o džungli”, najednom je i sam postao junak jedne avanture: njegovu vedru svakodnevicu u Bariču poremetila je velika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << voda, nadirući sa svih strana u njegov dotadašnji svet. Više nije bilo ničeg poznatog u krajoliku koji ga okružuje. Odvojen je od svog prijatelja rotvajlera Kocija, smešten u plastični transporter… a kad je ponovo pušten na slobodu, našao se u sasvim nepoznatoj sredini, na travnjaku između visokih zgrada.
Sakriven iza žbuna, preplašeno je osmatrao okolinu, zbunjen novim mirisima i zvucima. A onda je potrčao na jedino sigurno mesto – u naručje svoje Dušice.
– Sa sinom Markom, kome je 29 godina, isterani smo iz naše kuće, ispod samog klizišta. Dopustili su nam da povedemo Bagiru, ali je pas Koci ostao jer nije imao na sebi brnjicu. Deset godina je bio sa nama, veran, druželjubiv, miran. Jadničak ne vidi i ne čuje dobro, i strašna mi je pomisao šta se sa njim dogodilo – kaže vlasnica, vaspitačica iz Bariča, koja je po dolasku u Beograd smeštena u zasad jedino prihvatilište za ljude sa kućnim ljubimcima, na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja u Košutnjaku (u formiranju je i jedno u Draževcu). Navodno je nekoliko njih upućeno i na Sajam, ali kad smo tamo otišli, zatekli smo samo Boška Keserovića sa maltezerom Megi.
– Nas je dvanaestoro ukućana ovamo dovedeno, nismo pristali da se razdvajamo, pa su nam dopustili da privremeno zadržimo psa, mada su ostale poslali negde drugde – rekao nam je.
U prihvatilištu u Košutnjaku
Na DIF-u je, prema rečima Miloša Obradovića, šefa Kriznog štaba na Košutnjaku, osim Bagire – jedinog pripadnika mačjeg roda – smešteno i tridesetak pasa, o kojima brinu veterinari i volonteri.
– Čuli smo da dopuštaju da povedemo samo jednog kućnog ljubimca, ali naši spasioci nisu pravili pitanje, čak su nam pomogli da unesemo pse u čamac, tako da su ovde sa nama sad i Atina, desetomesečna argentinska doga koja pripada mom sinu Aleksandru, i dvogodišnja pudlica Moki mog drugog sina Danijela, koji je u prihvatilištu u Sremčici, sa sestričinom ometenom u razvoju. Da su nam rekli da moramo da ostavimo pse, i sinovi bi ostali! – kaže Milan Kozlica iz sela Brgule. I njegov treći sin Zvonko je smešten u Košutnjaku, dok je četvrti, najstariji, sa suprugom negde drugde. A Milanova žena je ostala na imanju u Ubu, da brine o dvadesetak koza.
U poplavama je stradalo nebrojeno koza, ovaca, krava, konja i živine, svedoče naši sagovornici, jer vlasnici nisu uspeli na vreme da ih puste na slobodu da se sami spasavaju, a država nije preventivno organizovala njihov transport na bezbedna područja. Sad leševi izginulih životinja predstavljaju opasnost po opšte zdravlje.
Među privremenim žiteljima DIF-a su i Petar Novaković, njegova supruga Milena i petogodišnja kuja Lea. Stigli su iz Jevremovca, a evakuisani u subotu noću. Kraj njih, na prostirkama, sedi porodica Štrkalj iz Obrenovca: Dragoljub, Biljana, kći Milica, sin Marko i njihova srebrnasta kuja Luna, zaklonjena od gužve. Još u šoku, laje na svakoga ko se približi.
– I ne zna kolika je srećnica! U poplavljenom prizemlju naše zgrade ostalo je zarobljeno komšijsko kuče, vlasnik nije bio tu da ga povede, a možda je i sam stradao… Bračni par sa šestog sprata nije hteo da napusti svog psa, a spasioci su rekli da je prevelik da bi ga smestili u čamac – priča Dragoljub.
Vesna Mijalković, njen suprug Zoran Munitlak i 27-godišnji sin Ivan iz Obrenovca srećni su što je sa njima spasena i Beta, epanjol breton, sa kojom Ivan odlazi u lov.
– Ona je član naše porodice, pa kako bismo je ostavili? Ne dolazi u obzir! – odlučna je Vesna.
Pomoć sa svih strana
Uz sve tragedije i nedaće, čije posledice će se osećati veoma dugo, potop koji se spustio na Srbiju pokazao je da ljudska dobrota, hrabrost, solidarnost i plemenitost još nisu sasvim iščezle. Spasavajući živote stanovnika Šapca, Trstenika, Obrenovca, Bariča i drugih mesta stradalih u poplavama, neretko ugrožavajući sopstvenu bezbednost, mnogi odvažni dobrovoljci su nesebično pomogli i njihovim četvoronožnim kućnim ljubimcima.
Ivan Boćanin iz Vrnjačke Banje, ime je novinarima otkrio mladić koji ga je prepoznao na snimku objavljenom na internetu, spustio se konopcem u nabujalu Moravu da iz vrtloga izvuče uplašenog crnog psića koji je polako već gubio bitku sa nadošlom rekom. Jedan se mladi Obrenovčanin, nakon što je porodicu i komšije smestio na sigurno, vratio u napušteno područje da odatle sakupi zaostale kučiće. Vatrogasci, policajci i humanitarci koji su čamcima i helikopterima odvozili žitelje poplavljenih mesta, na njihovu molbu su sa krovova potopljenih zgrada, sa nakrivljenih stubova i izlomljenih stabala skidali preplašene kućne ljubimce i smeštali ih u sigurna naručja vlasnika.
– Kako da ih odbijem, kad znam da su sve izgubili, možda je to kuče ili mače sve što im je preostalo?! – rekao nam je uniformisani spasilac, ne razmišljajući o propisima i pravilima.
Bilo je, doduše, i situacija u kojima su maleni mezimci morali da budu ostavljeni. Prema prvim informacijama, njih oko 3.000 je ostalo na poplavljenom području Obrenovca. Oni koji su uspeli da prežive prvi talas dočekali su da posebna spasilačka ekipa dođe po njih i izbavi ih od gladi, žeđi i zaraze. Dobili su odgovarajuću veterinarsku negu, nahranjeni su i zbrinuti. Zahvaljujući ljudima dobre volje i organizacijama za zaštitu životinja („Evropska inicijativa 17”, „Help enimals”, „Orka”, „Nahrani psa”, „Smart kolektiv“, „Liceulice“ , Centar ѕa ekološku svest „Izvor”, portali „Petfejs” i „Životinje.rs”, azili „Riska” i „Džesika”…), sačinjeni su spiskovi izbavljenih, i vlasnici će moći da ih preuzmu iz sabirnih centara. U međuvremenu je, uporedo sa kampanjom prikupljanja pomoći za ljude pogođene poplavama, upućen i apel za darovanje hrane, lekova i drugih potrepština za njihove kućne ljubimce.
U tragediji koja ih je pogodila, ljudi i životinje su naišli na jednaku plemenitost. Sada je važno da ona ne posustane u danima, nedeljama i mesecima koji tek dolaze, puni novih iskušenja.
Stradanje u Nju Orleansu
Među mnogim potresnim svedočenjima o stradanjima i izbavljenjima iz poplave, pažnju javnosti je posebno privukla „ispovest” psa Čupka, koji se žrtvovao da bi se spasli njegovi vlasnici Ana, Slavka i Đura. Nežnu i dirljivu priču okončanu rečima „Ubila me je tišina”, u pomen svim životinjama nastradalim u kataklizmi koja je zadesila Srbiju i BiH, pribeležila je Milica Petrović (Popović) i objavila na internetu.
Ubrzo je obišla svet, naročito nailazeći na simpatije i razumevanje među onima koji su i sami preživeli katastrofalne poplave posle uragana „Katrina” koji je pogodio sedam država SAD 29. avgusta 2005. (najstrašnije je bilo u Nju Orleansu), i u Koloradu septembra 2013. U prvoj od pomenutih stradalo je oko 600.000 kućnih ljubimaca jer njihovo spasavanje ili nije bilo dopušteno, ili nije dobro organizovano, dok je u ovoj drugoj, pod motom „Nijedan ljubimac neće biti ostavljen”, većina životinja spasena. Više od 800 pasa, mačaka, hrčaka… ali i majmuna prevezeno je na sigurno helikopterima nacionalne garde.
„Svaki život je podjednako bitan”, poručuju zaštitnici životinja u Srbiji, apelujući na vlasnike, spasioce, ali i sve one ljude dobre volje čija velikodušnost i plemenitost nisu ograničeni na sopstvenu vrstu.
-----------------------------------------------
Savet veterinara
Spasavanje životinja nije samo čin dobre volje, već i zakonska obaveza: oni koji napuste svoje kućne ljubimce krše Zakon o dobrobiti životinja, kaže za „Magazin” doktor veterinarskih nauka Vladimir Terzin iz Beograda. Ovo, dodaje, važi i za stoku kojoj nije omogućeno da se sama spase, već je ostavljena zatvorena po štalama i ambarima da se utopi.
– Sada te uginule životinje predstavljaju potencijalni izvor zaraze. Takođe, opasno po zdravlje je i izlivanje kolektora i kanalizacije, pa savetujem da svi psi evakuisani sa poplavljenih područja budu pre svega dobro oprani i dezinfikovani (specijalnim šamponima). Nakon toga treba da ih pregleda veterinar, i ako ima simptoma bolesti, na šta ukazuju povišena temperatura, povraćanje, odbijanje hrane i vode, odmah bi trebalo preduzeti lečenje. Neophodno je obratiti pažnju i na sve fizičke povrede (rane, šepanje…), ali i promene u ponašanju koje bi mogle ukazivati na oštećenje mozga (nesnalaženje u prostoru, udaranje o predmete) – navodi dr Terzin.
I životinje su doživele šok, pa je jasno zašto danima posle toga mogu biti uznemirene ili, naprotiv, neuobičajeno mirne, manje jedu a više spavaju. U prvom slučaju nikako ne bi trebalo davati ljubimcima sedative, već potražiti savet stručnjaka. U drugom slučaju trebalo bi pustiti da se životinja prilagodi, i tek ako takvo (ne)raspoloženje potraje – obratiti se veterinaru.
Aleksandra Mijalković
objavljeno: 26.05.2014.
.jpg)
