Izvor: Glas javnosti, 23.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ništa kod Boga nije slučajno
Ravno 476 leta od one godine kada je ispod planine Ponikve, u selu Vrutci, u manastiru Rujno, rab božji monah Teodosije štampao „Četvorojevanđelje“, prvu srpsku knjigu u obnovljenom manastiru Rujno služi Bogu monah Teodosije!
- Ništa kod Boga nema slučajno - kaže monah Antonije, starešina Rujna.
Druga je godina kako su u Rujnu, posle 400 i kusur leta, koliko je manastir čamio u ruševinama, monasi proslavili praznik nad praznicima, Hristovo vaskrsenje. Kao njihova >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << sabraća, pre četiri i po ili pre pet vekova.
Manastir Rujno vaskrsao je pre nekoliko godina, obnovljen, podignut na bregu iznad jezera Vrutci, nedaleko od mesta gde su ruševine starog manastira potopljene jezerom iz kog se Užice snabdeva vodom.
- Nas dvojica monaha došli smo u manastir još dok je crkva Svetog Georgija zidana, biće o Ilindanu tri godine. I, jedan događaj iz tog vremena neću zaboraviti dok sam živ... Posle prve noći koju sam prekonačio u manastirskom konaku, ujutru u pet ustao sam da zvonim, i dok sam zvonio, kad su se zvona manastirska oglasila posle skoro 500 godina, imao sam snažan utisak da su se oko tih zvona okupili svi anđeli Božji, i svi stari monasi iz Rujna i svi svetitelji... Nikad taj osećaj ne mogu zaboraviti - tekle su prekjuče reči monaha Antonija kroz manastirsku tišinu...
Dane do praznika dvojica monaha i vernici koji dolaze proveli su u molitvama... Na Vaskrs, u četiri ujutru počelo je vaskršnje jutrenje, okupio se oko manastira narod iz okolnih sela, iz grada, da se svi zajedno raduju vaskrsenju Gospodnjem.
Posle obnove manastirske crkve, protojerej Zoran Janković, starešina užičke crkve, prihvatio se ništa manje teškog posla zidanja manastirskog konaka, u kom će biti monaške kelije, radionice za izradu ikona, biblioteka, trpezarija... Konak je stigao, bezmalo, do krova.
- Ako Bog da, ako se u budućnosti steknu uslovi, planiramo da u manastiru obnovimo i rad štamparije koja će podsećati da je na ovom mestu pre 476 godina štampana prva srpska knjiga. Planiramo da ovde kod manastira podignemo i spomenik monahu Teodosiju, koji će istovremeno biti i spomenik njegovom velikog delu - kaže prota Janković.
A to veliko delo, „Rujansko četvrojevanđelje“, rab Božji monah Teodosije stvorio je u teška vremena, ne strahujući ni od Turaka, ni od mukotrpnog rada, nego od Boga i suda monaha i sveštenika do čijih će ruku doći njegovo delo.
- Izvoljenjem oca, poveljenijem sina i pospešenijem svotoga duha i pomoću u Trojici slavimo ga, Boga, i prečiste vladičice, matere njegove, spisaše ove svete i božanstvene knjige, ljeta 7045. (1537) u obitelji Rujanskoj u potkrilju planine Ponikava, na rijeci Biosci, na selu Vrutcima, pri hramu svetog slavnog velikomučenika i pobedonosca Hristova Đorđa. Trudih se o toma ja grešni, i ubog umom, bogat grehom, Hristu rab monah Teodosije. Molim vas, braćo, čitajući i prepisujući, ispravljajte i ne kunite zarad Boga i svoje duše! Ne pisa duh sveti niti anđeo, već čovek malouman i slabomoćan - ostavio je trag na kraju knjige o svome delu monah Teodosije.
Koliko je knjiga tada ugledalo srednjovekovni dan, ne zna se, koliko je poznato, samo dva primerka sačuvana su do današnjih dana. Stručnjaci su utvrdili da su knjige štampane otiskivanjem na papiru, verovatno nabavljenom u Italiji, da su slova rezbarena u drvetu a zatim slagana u drveni, možda i metalni ram. Štampanje se vršilo jednim kalupom u dve boje, najpre su bojom prekrivana crna slova, pravljen je otisak, zatim je kalup pran, pa su bojom premazivana crvena slova... Tehnika primitivna, ali samonikla i originalna.
Vrutci su i danas siromašno selo, daleko od grada i glavnih puteva. Kako je bilo onda kad je monah Teodosije u tom selu štampao knjigu, kad je od alata imao samo oštru britvu i drvo za pravljenje slova, ne da se ni naslutiti. Kao ni da li je možda monah Teodosije video štampariju na Cetinju, nabavljenu u Mletačkoj, u Veneciji, koja je funkcionisala po principima Gutenbergove štampe. Ono što se zna jeste da je u zabačenom selu kraj Užica, 48 godina iza Gutenberga, štampao knjigu.
Prema nekim izvorima, manastir Rujno srušen je i popaljen 1567. godine. Monasi su, pretpostavlja se, utočište našli u manastiru Rača kod Bajine Bašte. Smatra se da je čuvena račanska prepisivačka škola nastala dolaskom monaha iz manastira Rujno.
