Izvor: Politika, 02.Okt.2013, 22:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nisam ja izabrala glumu nego ona mene
U Americi je film velika industrija, ako ne mogu da te iskoriste na određen način neće te ni zvati, već će uzeti nekog drugog
Jedna od čuvenih lepotica italijanskog i svetskog filma Ornela Muti (58), prvi put je u Beogradu i to kao specijalni gost koncerta kojim je preksinoć svečano otvorena nova sezona u „Madlenijanumu”. Zanosna Rimljanka mačkastih plavih očiju, svojevremeno proglašena za najlepšu ženu na svetu, s pravom nosi titulu najlepše italijanske bake, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << otkako je njena starija ćerka dobila sina. Iza nje je karijera duga više od 40 godina i više od 100 filmova za film i TV na italijanskom i engleskom. I dalje radi, ali kaže da joj je najvažnije da kad se ugase svetla bude sa decom i prijateljima, jer će se karijera završiti, a to su one prave stvari koje ostaju.
Svet vas zna kao filmsku glumicu. Da li ste se oprobali u teatru?
Prošle godine sam prvi put stala na pozorišne daske, a ove godine radim na novoj predstavi. Iskustvo je sasvim drugačije nego na filmu. U pozorištu je sva odgovornost na vama. Tamo nema onog „stop, ponavljamo, možeš ti to bolje”. Sve je na glumcu. Nema prekidanja, pa emocije nesmetano teku, što je važno. Reditelji bi trebalo da vode računa o tome. Ako često prekidaju glumce, teško je da svaki put iznova iznesu emocije. U pozorištu je takođe neprocenjiva veza s publikom koja diše s vama.
Radili ste u Holivudu, ali mnogo više u Evropi. Možete li da uporedite ta iskustva?
U SAD i Francuskoj se glumci više poštuju, ali opet u Italiji sam rođena, to je moja domovina i u njoj se osećam lagodno. U Americi glumci moraju da rade tačno ono što im kažu reditelji, pa makar ponavljali jednu scenu satima. Meni više odgovara evropski način rada, jer sam u duši Italijanka.
Da li ste zadovoljni ulogama koje ste dobijali?
Rano sam stupila u svet filma. Zadovoljna sam ulogama koje sam imala, a bilo je i onih koje nisu bile zadovoljavajuće. Moja filozofija je da u ovom poslu treba eksperimentisati, da se isproba sve po malo. Najbitnije je da se radi srcem.
Poznato je da u filmskoj industriji, posebno u Holivudu, vlada teror mladosti, da je malo posla za glumice koje više nisu mlade i lepe. Da li je to baš tako?
Situacija je zaista takva. U Americi je film velika industrija. Ako nisi potreban i ne mogu da te iskoriste na određeni način neće te ni zvati, uzeće nekog drugog. Isto kao sa kremom za lice – ako jedna ne deluje kupićete drugu. To je realnost današnjice. U skorije vreme sam dobijala i prihvatala uloge zato što su bile lepe i zna se kakve mi uloge leže. Inače, u horoskopu sam riba, velika sanjalica i živim svim srcem. To me je ometalo ranije u nekim stvarima, pa sam nešto morala da promenim. Treba videti svet onakav kakav jeste.
U anketi jednog magazina proglašeni ste za najlepšu ženu na svetu. Koliko vam je lepota značila u karijeri?
Kada sam počinjala da radim nisam razmišljala da li sam lepa. Moja pet godina starija sestra je mnogo lepša i bila mi je uzor u svemu. Preko nje sam dobila prvu ulogu i to slučajno, tako da se može reći da nisam ja izabrala glumu nego ona mene. To je bio film snimljen po istinitoj priči o kidnapovanoj 14-godišnjakinji koja se posle udaje za svog kidnapera. Uzrastom sam odgovarala ulozi i zato su me izabrali. Kad sam shvatila da treba da glumim i kada sam kasnije to prihvatila kao poziv, više sam brinula o tome kako ću da glumim nego o lepoti.
Sada važite za najlepšu italijansku baku. Kako čuvate lepotu?
Godinama vodim računa o sebi u meri u kojoj je to potrebno i žao mi je kad vidim žene koje ne rade na sebi. To je potrebno, ali ne treba preterivati. Vodim računa: kreme, masaže, jutarnja gimnastika... Trudim se da spavam duže iako mi ne uspeva. Moram da vodim računa o „mašini” koja mi je data. Trudim se da pratim određeni režim ishrane, a ovde mi je posebno teško kad vidim toliko ukusnih stvari. Ono što me zaista nervira jeste što sam pušač i ne mogu da se suzdržim.
Da li ste pristalica estetske hirurgije?
Nervira me kad me to pitaju. Niko me ne pita zašto sam obukla visoke štikle. To se sve podrazumeva. Ukoliko želim nešto da promenim, promeniću.
----------------------------------------------
Nezaboravni Mastrojani i Ajrons
Ornela Muti je iza kamere prvi put stala sa 15 godina u italijanskom filmu „Najlepša žena na svetu”. Sa 25 je prvi put glumila u američkom filmu („Fleš Gordon”). Potom su se ređala ostvarenja sa obe strane Atlantika, ali znatno više u Evropi.
Sarađivala je sa Vudijem Alenom („Rimu s ljubavlju”), Armandom Asanteom, Silvestrom Staloneom („Oskar”), Fej Danavej, ali posebno pamti rad sa Marčelom Mastrojanijem i Džeremijem Ajronsom.
J. Kavaja
objavljeno: 03.10.2013.
