Izvor: Politika, 10.Mar.2012, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikad neću zaboraviti odakle dolazim
Generalni direktor Direktorata Saveta Evrope u Strazburu priča o svom novom poslu, mužu, deci, majci, Norvežanki koja je „žena zmaj”, stavu Pitera Bruka koji je i njen, piscima, ljubavi...
Snežana Samardžić-Marković biće od 2. aprila generalni direktor Direktorata za demokratiju Saveta Evrope u Strazburu. Na to mesto izabrana je u konkurenciji 120 kandidata iz 47 zemalja!
Rođena je 10. marta 1966. u Beogradu. Diplomirala je jugoslovensku i svetsku književnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na Filološkom fakultetu u Beogradu. Potpredsednik je stranke G-17 plus. U Srbiji je bila, od 2005. do 2012, na tri položaja: zamenik direktora Direkcije za susedne zemlje u Ministarstvu spoljnih poslova, pomoćnik ministra odbrane dr Zorana Stankovića i, donedavno, ministar omladine i sporta.
U braku s Veselinom Markovićem, književnikom, ima dvoje dece: Damjana (14) i Emu (7).
Šta je Savet Evrope?
To je najstarija evropska institucija. Osnovana je pre 63 godine. Posle Drugog svetskog rata ustanovile su je Velika Britanija, Francuska, Nemačka i još neke zemlje, u želji da se stvori trajni mir u Evropi i da se čuvaju tri osnovne vrednosti: ljudska prava, demokratija i vladavina zakona (sud za ljudska prava). Nju čini 47 zemalja, sa ukupno 800 miliona ljudi. Mnogo je veća od Evropske unije.
O čemu ćete Vi brinuti?
O evropskim programima za kulturu, obrazovanje, lokalne samouprave, omladinu, sport i zdravstvo. Tu je i jedna mala razvojna banka. Imaću i obavezu da odobravam projekte za demokratiju u svim zemljama članicama Saveta Evrope. Ogroman je to posao kojem se veoma radujem.
Koliko Vam traje mandat?
Imaću probni period od dve godine, a onda se taj rad može produžiti do sedam godina.
Kako će se razvijati Vaš životni put?
To je, kao i sve u životu, prilično neizvesno. Ali, moja očekivanja su da u Strazburu steknem uvid u unutrašnje funkcionisanje Saveta Evrope, u kojem su, što je značajno, u toku reforme. Uz sticanje novih znanja, važni su mi i iskustva i kontakti s ljudima koji kreiraju evropsku politiku. Potom bih se vratila u Beograd. Nadam se da bi Srbiji takav kadar bio potreban.
Koliko je ovo važno za Srbiju?
To znači da „neko” može da joj pomogne i da ima razumevanja za njene interese. Znači, Srbija može da bude sigurna da „neko”, na tako visokom mestu, razume procese i ovde i tamo i da nikad neće zaboraviti odakle dolazi.
Kako Vaši tumače odlazak u Strazbur?
Veselin i deca su ponosni na sve što činim. Raduju se tom putu. To će i za njih biti veliki izazov. Doduše, odlazim tamo kroz desetak dana, a oni će mi se priključiti u junu, posle obaveza u školi. A roditelji su me, kao i uvek, podržali u svemu što činim.
Ipak, šta gubite odlaskom iz Beograda?
Gubim mnogo toga. Gubim priliku da učestvujem u nekim procesima kad rezultati konačno dolaze u punom smislu. Na primer, kad sam postala ministar, bilo je pet lokalnih kancelarija za mlade, a sad ih ima 126. I tek sad vidim ostvarenje sna da u svakom mestu imamo neko telo koje se bavi mladima. Gubim priliku da vidim kako će biti na Olimpijskim igrama, a ja se nadam da ćemo biti bolji nego u Pekingu. I gubim priliku da redovno viđam roditelje, sestru i prijatelje.
Ko Vam je u politici primer za ugled?
To je Gru Harlem Bruntland, koja je bila norveška premijerka osamdesetih i devedesetih godina 20. veka. Norveška je tada bila među najzaduženijim zemljama Evrope, a sad je jedna od najbogatijih.
Ali, Norvežani su tada pronašli naftu u moru...
To je tačno, ali Gru je tako postavila sistem da država bude bogata, a kad je država bogata, onda je i pojedincu lakše. I još nešto: ona je, uslovno rečeno, uspostavila „žensku vladu”. A bila je, kao lekar, i predsednik Svetske zdravstvene organizacije. Proglasili su je za političara koji sve što kaže, to i učini. Ona je žena-zmaj.
A ko Vam je takav u životu?
Moja majka Ilinka. Ima neverovatnu unutrašnju snagu, veliku dobrotu i moralnu čvrstinu. Uglavnom govori svojim postupcima. Uzor mi je u svakom pogledu. Ja joj se iskreno divim. Sve što želim jeste da je nikad ne osramotim i da bude ponosna na mene.
Koju svoju osobinu volite?
Vredna sam i prilježna. Volim i svoju istrajnost u svim odnosima i u svim poslovima. A ne volim što, ponekad, malo zakasnim. Ali, i moj omiljeni reditelj Piter Bruk kaže da je perfekcionizam „samo sujeta i ništa drugo”. To je i moj stav.
Koja putovanja posebno pamtite?
Jedno je na sever, na Farska ostrva. To je jedinstven pejzaž u kojem vlada neverovatan mir. Potpuno je sve nestvarno. Kao da niste na zemlji. A drugo je bilo na jug, u Južnoafričku Republiku, koju takođe pamtim po pejzažu, zbog bujne vegetacije, a i po pobedi naših fudbalera u meču protiv Nemačke.
Ko su Vam omiljeni pisci?
Moj omiljeni srpski pisac je Veselin Marković. Od živih, a od preminulih Meša Selimović. A od svetskih volim Ibzena, Kucija, južnoafričkog pisca, dobitnika Nobelove nagrade, pa Amerikanku Donu Tart, pisca „Tajne istorije”...
Koje je Vaše najveće dostignuće?
To što sam mama dvoje dece.
Čemu ne možete da odolite?
Imam na ovu temu prozaičan odgovor: ne mogu da odolim slatkišima.
Gde se odmarate?
Malo na Tari, pa na moru, na Krfu.
Koliko verujete u magiju ljubavi?
Mnogo. Da nije tako, ne bi bilo ni sveta. Ljubav je u osnovi svega. I uvek pobeđuje. Za moj razvoj ključna je bila ljubav. Prvo roditeljska, a onda sam srela Veselina koji ima isti stav o toj temi.
-----------------------------------------------------------
Prva linija odbrane zemlje jeste diplomatija
Šta ste naučili u politici Srbije?
U Ministarstvu odbrane stekla sam iskustvo dobre organizacije posla. A moj cilj bio je i ostao da Ministarstvo odbrane ne bude pretnja, već garant demokratije. A znate zašto? Kad sam kao student 1991. izašla na Terazije, tenkovi su bili okrenuti prema nama! Ne želim da se to bilo kad ponovi. Jer, prva linija odbrane zemlje jeste diplomatija. U toj oblasti stekla sam iskustvo u Norveškoj kao zamenik ambasadora Vide Ognjenović. U Ministarstvu omladine i sporta uspela sam da uspostavim sistem rada i u omladini i u sportu. A najlepše od svega jeste što sam bogatija za mnogo novih prijatelja.
Slavko Trošelj
objavljeno: 11.03.2012
