Izvor: Glas javnosti, 10.Sep.2009, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije zlato, već fosfor
U ataru sela Đake na turskom groblju u blizini Đavolje varoši, koje je staro nekoliko stotina godina, više ljudi je videlo čudnu svetlost. Stariji meštani kažu da je na takvim mestima zakopano zlato i da svetlost ne mogu da vide svi, već samo „odabrani“. Stručnjaci pak tvrde da zlata nema, a povremena svetlost potiče od fosfora.
Jedan od očevidaca Milan Milenković (59), čija se kuća nalazi na nekoliko stotina metara od turskog groblja, tvrdi da je svetlost bila toliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << jaka da je mislio da je u pitanju far od kamiona.
-Pre pet, šest godina pravili smo put ka našim kućama, koji se odvaja od puta za Đavolju varoš baš kod turskog groblja. Kamioni su preko dana dovozili šoder za nasipanje puta. Već je pao mrak kada sam video svetlost iz pravca groblja i čak u daljini se čuo zvuk motora. Mislio sam da je to još jedan kamion sa šoderom koji je zakasnio. Međutim, posle nekoliko minuta svetlost je nastala a ni zvuk se više nije čuo. Kamion naravno nije došao te večeri, a nije ni sutra-objašnjava Milan ne upuštajući se u odgonetanje kakvu je to svetlost video na groblju.
NJegov rođak Milisav Milenković koji godinama živi u Beogradu, priseća se da su mu o čudnoj svetlosti na turskom groblju pričali roditelji i brat Mirko koji živi u Kuršumliji.
-Ja, nikada nisam video svetlost, ali su mi otac i majka pričali da su nekoliko puta, kada su prečicom noću vraćali iz vodenice, videli svetlost na groblju. Sličnu priču mi je ispričao i brat Mirko, koji je jednom prilikom dolazeći kasno noću u selo sa ženom primetio neko svetlucanje sa turskog groblja-kaže Milisav.
Sa čudnom svetlošću na groblju susreo se i diplomirani turizmolog i veliki poznavalac istorije i običaja ovog kraja, Radovan Tanasković, koji priprema knjigu o selu Đake. On kaže da je pre dvadesetak godina, prilikom svojih istraživanja, video svetlost na turskom groblju kod zaseoka Milenkovići, i bio dovoljno hrabar da proveri šta to svetli.
-Svetlost je dolazila iz jednog starog hrastovog panja i kada sam prišao, uočio sam da potiče sa mesta koje je počelo da truli. Odlomljena grana ili neka životinja je najverovatnije zakačila taj deo drveta, pa je spoljašnji deo truleži otpao a unutrašnji deo je bio beličaste boje, i on je emitovao svetlost-kaže Tanasković i pojašnjava da priča o zakopanom zlatu verovatno nije istinita mada su turska groblja najsigurnije mesto ako je neko imao šta da zakopa, jer ih narod zaobilazi.
Stručnjaci takođe smatraju da legenda o zakopanom blagu na groblju nije istinita. Prema njihovom objašnjenju, svetlost koja se povremeno vidi na ovakvim mestima najverovatnije potiče od fosfora koji se nalazi u nekom obliku u pojedinim parazitskim vrstama gljiva, koje napadaju stara hrastova stabla i ono što narod naziva trulež je u stvari gljiva. Najstarija stabla se uglavnom nalaze na tim grobljima jer su ih doseljenici, posle oslobođenja ovih krajeva 1878. godine, mrzeći Turke zaobilazili, pa otuda potiče ona narodna „ prolazi kao pored turskog groblja“.
