Izvor: Politika, 02.Sep.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nije svaka pomoć korisna
Mališane treba voleti i razumeti, ali i pustiti ih da sami otkrivaju svet, tvrde autori knjiga „Kako deca osećaju” i „Samostalna deca su srećnija”
Jedno hokus-pokus bi zadivilo decu, ali roditelji nemaju čarobni štapić pa im za dobro vaspitanje ne preostaje ništa drugo nego ljubav, strpljenje i razumevanje najmlađih. Ovo ističu dve nove knjige u izdanju „Lagune” – „Kako deca osećaju” i „Samostalna deca su srećnija” – koje dečjom psihologijom, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pedagogijom i primerima približavaju odraslima dečji svet i potrebe detinjstva.
Pedagozi Udo Ber i Gabrijela Frik-Ber potpisuju naslov „Kako deca osećaju” objašnjavajući roditeljima da deca osećaju i ispoljavaju osećanja drugačije od odraslih. Oni primećuju da se ljudi često žale psihologu kako ih u detinjstvu niko nije razumeo da bi, kada postanu roditelji, zanemarivali emocije svojih potomaka. Velika mana vaspitanja je, smatraju autori, što roditelji ne razumeju poruke koje im dete šalje niti reaguju na njegova osećanja zbog čega se ono povlači u sebe, zatvara više i ne ispoljava ni strah, ni stid, ni ljubav. Počinje da pravi probleme u kući, vrtiću i školi. Da do toga ne bi došlo, roditelji treba da dešifruju dečje signale i zakone koji važe na „dečjoj planeti”. Zato ovo dvoje pedagoga opisuje i analizira kako mališani, između ostalog, doživljavaju krivicu, odgovornost, ponos i pravičnost. Svakom detetu je, pišu Udo Ber i Gabrijela Frik-Ber, potrebno da se oseti važnim. Saosećajan roditelj će ga zato uključiti u donošenje pojedinih odluka pa će mu, na primer, dozvoliti da izabere društvenu igru ili destinaciju za letovanje.
Knjiga savetuje roditelje da ne budu strogi jer će tako obeshrabriti dete da im se poverava. Na kraju, autori zaključuju: roditelj koji želi da razume decu mora prvo da se zainteresuje za sopstvena osećanja. Ne bi škodilo ni da se mame i tate vrate u detinjstvo i prisete kako je to biti najmlađi u kući.
Savet iznad svih, kažu autori – budite nežni u odnosu sa decom.
Ali, razumeti i voleti decu ne znači i razmaziti ih. To podvlači knjiga „Samostalna deca su srećnija” autorke Hajdi Majer-Hauzer. Ona u Cirihu vodi obdanište čiji se pristup zasniva na pedagoškom metodu Marije Montesori, a koji knjiga detaljno opisuje. Kakav je to način rada? Glavne maksime su: „nije svaka pomoć potrebna” i „ne pomažimo detetu ako to nije potrebno”.
Roditelj mora da pusti dete da otkriva svet, greši, uči i osamostaljuje se. Nemojte da činite stvari umesto vaše dece, naučite ih da sve što mogu urade sama, moto je knjige. Deca će, piše autorka, tako razvijati svoje sposobnosti i sama izvršavati svoje obaveze. Grešiće, ali ako nije reč o opasnim situacijama, to je sasvim u redu, primećuje Majer-Hauzer i dodaje da dobro vaspitanje nije lako. Zahteva vreme i strpljenje, ali se cilju – samostalnom detetu – raduje cela porodica. Konačno, takav mališan izrasta u samouverenu, sigurnu i odvažnu osobu koja ume da se snađe u životu.
----------------------------------------------
Najčešće greške u odnosu sa decom
Hajdi Majer-Hauzer prekoreva roditelje koji stalno motre na dete, opominju ga i ispravljaju želeći da ono drži pribor za jelo ili spakuje školsku torbu baš onako kako su oni zamislili. Ona pri tom navodi neke od najčešćih primera loše prakse u odnosu sa decom:
* Moraš olovku čvrsto da držiš u ruci.
* Ti to ne možeš. Dođi, ja ću to uraditi.
* Sačekaj, ja ću ti to iseći.
* Pazi, isprljaćeš ruke marmeladom.
J. S.
objavljeno: 03.09.2012.
