Izvor: B92, 04.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nevreme u Beogradu
Beograd, Leskovac, Vašington -- Beogradom je protutnjala 15-minutna oluja, tokom koje je pala velika količina kiše.
Ozbiljne probleme nevreme je napravilo stanarima zdrage u Višegradskoj ulici broj 6. Jak vetar bacio je skelu sa građevine preko puta, na njihovu stranu. Skela je polupala prozore na zgradi, pokidala klima uređaje i oštetila terase. "Skela je krenula ka nama udarila je svom jačinom, sreća pa je bila ogromna lipa ispred, tako da nismo u potpunosti stradali >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od skele", kaže stanarka Ivana Gržetić.
Poplavljene ulice, podrumi puni vode, prevrnuti kontejneri samo su neke od slika Novog Beograda, danas. Ipak, koliko god kiša bila neprijatna za grad, poljoprivrednici su je željno iščekivali. Ovo za njih nije nevreme, već pravo vreme. "Današnja kiša je prava blagodet, jer je prekinut suša koja je pretila da ugrozi rod prolećnih kultura", kaže poljoprivredni stručnjak Zaharije Trnavčević. On kaže da je današnji primer još jedan dokaz da se mora više ulagati u sisteme navodnjavanja i da poljoprivreda ne bi smela da zavisi od meteoroloških prilika.
Problemi u Evropi, SAD, Africi
Inače, probleme sa vremenom poslednjih nedelja imaju i Evropa, SAD i južna Afrika, ali i Kina i Azija.
U Francuskoj je, prema poslednjim izveštajima, tokom jula od velikih vrućina umrlo najmanje 112 ljudi, a slične posledice su i u Kaliforniji, u kojoj je temperatura danima preko 40 stepeni. I u gradovima kao što su London i San Francisko temperature su skoro 40 stepeni. U Kaliforniji službe su ponovo izdale upozorenje da se ljudi čuvaju vrućina i da štede energiju kako bi se izbegla isključenja struje. Naime, zbog velike potrošnje struje za rad rashladnih uređaja, nekoliko gradova je ostalo bez struje.
Istovremeno, u Italiji je na mnogim plažama zabranjeno plivanje, pošto je voda u moru dostigla toliko visoke temperature da su se pojavile otrovne alge. U moru od Đenove do Lacija u dužini od oko 150 kilometara pojavile se alga Ostreopsis ovata, koje se inače nalazi u Polineziji i suptropskom području. Alga živi na dnu mora i samo dok cveta izlazi na površinu, kada pušta toksine u more i atmosferu. Alga je izazvala trovanje više desetina turista u Italiji. Od toksina koji se oslobađa pri cvetanju alge opasnost preti i onima koji ne ulaze u vodu, već samo uživaju u mirisu mora i šetnji po plaži. Poslednjih godina alga Ostreopsis ovata se pojavljivala i u priobalnom području oko Španije, Francuske i Grčke.
I u Holandiji je u protekle tri nedelje umrlo 500 osoba više nego što je uobičajeno za to doba godine, a uzrok su vrućine, saopštio je holandski Ured za statistiku. Prema prognozama tamošnjih meterologa, prosečna dnevna temperatura tokom ove nedelje je bila 31,5 stepeni Celzijusa.
Sa druge strane, južnu Afriku zahvatili su sneg i poplave, a temperature su rekordno niske za avgust - sedam stepeni preko dana, a tokom noći i ispod nule. Nekoliko ljudi se i udavilo od poplava ,koje su im odnosile automobile. U toj hemisferi sada je zima.
Takođe, južnu Kinu pogodio je tajfun, kada je najmanje petoro ljudi poginulo. Desetine hiljada ljudi je evakuisano iz tog područja.
Dramatične posledice zagrevanja
Iako globalno zagrevanje izaziva zabrinutost širom sveta, u laboratorijama smeštenim visoko u američkim Stenovitim planinama naučnici dodatno zagrevaju atmosferu, pokušavajući da utvrde kakve će temperature biti na Zemlji u neposrednoj budućnosti.
U zabačenom delu Stenovitih planina, u američkoj saveznoj državi Kolorado, je mesto Gotik - nekadašnji rudarski gradić. U njemu se sada obavljaju dugotrajna istraživanja koja dramatično pokazuju kakve posledice klimatske promene mogu da izazovu, prenosi Glas Amerike.
Naučnici proučavaju promene na pticama i njihove bolesti, promene na cveću, kao i na drugim vrstama životinja i biljaka, kako bi na osnovu toga mogli da izmere posledice klimatskih promena na okolni eko sistem.
Da bi proučio efekte globalnog zagrevanja, Džon Harti, profesor ekologije na univerzitetu Berkli, postavio je grejače na nekoliko mesta u dolini u kojoj leži Gotik. "Ovi uređaji greju otvoreni, pravi, eko sistem. Tako je sistem izložen blagom zagrevanju ,koje je približno onom kakvo očekujemo da će biti oko 2050. godine”, kaže Harti.
Dosadašnji rezultati pokazuju da se temperatura zemljišta povećala za 4 stepena, da se tlo rasušilo, dok se sneg otapa oko 3 sedmice ranije nego u delovima sistema koji se ne greje. Istovremeno, lokalna flora je u toplijim delovima stradala, dok je opstala žalfija, koja je otporna na sušu.
"Planinski lanci Alpa, Andi, kao i planinski masiv Sijera u Kaliforniji – eko sistemi na tim planinama će sigurno proći kroz promene kakve vidimo na osnovu ovog eksperimenta" - upozorava ovaj profesor i dodaje da bi samo mala promena temperature, od svega nekoliko stepeni, mogla da dovede do kataklizme ogromnih razmera.
"Shvatio sam da nam se, kao rezultat klimatskih promena, može dogoditi da dođe do velikog izumiranja živog sveta sličnog onome koje se dogodilo pre oko 65 miliona godina. Na prelazu iz Krede u Tercijar. Kada govorimo o globalnom zagrevanju, govorimo o promeni od samo četiri do pet stepeni, a to je ista razlika u temperaturi kao i ona između poslednjeg ledenog doba i današnjice" - naglašava profesor Harti.
