Izvor: Politika, 21.Avg.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Nevidljivim” kriminalcima daje lik
Narodna mudrost kaže „u strahu su velike oči”, a samo na to što su one zapazile, često na blic, oslanja se Miloš Lukić dok crta počinioca krivičnog dela
Koje su boje oči poštara koji vam bar jednom mesečno zazvoni na vrata? Da li kasirka u prodavnici u kojoj svakodnevno pazarite nosi minđuše? Jesu li kolegini brkovi spojeni sa bradom? Pitanja banalna, ali koliko je onih koji ove i slične detalje, poput rupice u bradi, bora na čelu ili crvenih otisaka na nosu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od teških naočara sa dioptrijom – uopšte i ne primete. A upravo to zapažanje je od presudne važnosti za Miloša Lukića iz Uprave kriminalističke policije MUP Srbije, koji radi na poslovima identifikacije lica putem „foto-robota”.
– Izraz „foto-robot” odnosi se na postupak crtanja počinioca nekog krivičnog dela, na osnovu zapažanja svedoka ili žrtve koji ga opisuje policijskom crtaču.
Takav crtež se koristi u daljoj kriminalističkoj obradi. Objavljuje se i u medijima u svrhu identifikovanja počinioca. Reč „foto-robot” zadržala se iz vremena kada se lik osobe formirao od isečaka fotografija s detaljima koji se slažu ručno na panel, a izgled se koriguje na osnovu navođenja svedoka. U Nišu se još radi po tom principu – pojasnio nam je Lukić.
Iako proces deluje jednostavno, nije nimalo lak ni za svedoka, ni za crtača, koji, osim crtačkog umeća, mora imati i dobar pristup uplašenim, povređenim, unezverenim osobama, posebno ako su žrtve, recimo, silovanja.
Na koga vas podseća?
Pripremajući se za razgovor pomislili smo da sagovornikazamolimo da po našem opisu naslika nekog od naših poznanika. Ubrzo nam je postalo jasno da to nije pravi primer za ovaj neobičniposao. Dok smo razgovarali sa Milošem u kancelariju je ušla jedna njegova koleginica da nas posluži kafom. Malo kasnije usledilo je pitanje da je opišemo. Bili smo zatečeni. Zamislili smo se. Osim figure, kratke kose i osmeha ničeg više nismo mogli da se setimo. Postalo nam je jasnije šta znači dati opis kriminalca viđenog tek možda na dve sekunde i koje je umeće potrebno da se „prepozna” lik na osnovu opisa, posebno u slučaju kada zbog straha i šoka žgoljavi, golobradinapadač sa pištoljem, u očima preplašene osobe izgleda krupan, nabildovan, do zuba naoružani razbojnik…
Iako ovaj posao radi tek dve godine Miloš ume da sasluša sagovornika, opusti ga i postavi mu pravo pitanje i tako dobije što verniji opis od očevidaca koji su, na primer, stigli da vide samo naznake lica ispod kapuljače počinioca.Od pomoći je poređenje sa nekom od javnih ličnosti pevačem, glumcem... pa samim tim među prvima je i pitanje: „Na koga vas podseća?”.
„Ubojito oružje” ovog momka u plavom je doskora bila grafitna olovka kojom je crtao na papiru. Danas, naš jedini crtač foto-robota radi na digitalnoj ploči koja je povezana sa kompjuterom. O upotrebi najsavremenijih tehničkih dostignuća kaže:
– Nema razlike. Osnov svega je crtanje. Lakše je jedino brisanje. Dešava se da svedok u momentu promeni iskaz dok gleda crtež, pa traži da se spusti čelo, ili pak približe oči... što se na ploči rešava jednostavno, u nekoliko poteza, a na papiru je moralo da se crta iz početka – objašnjava naš sagovornik.
Od foto-robota koji Miloš uradi zavisi rad kriminalističke policije na terenu. Nekada prođu po dve nedelje a da ne bude ništa, ali isto tako bude situacija kada radi po nekoliko portreta istovremeno.Do sada je imao dosta dobre rezultate, sa preciznošću od 60, pa čak i 90 odsto kada je reč o sličnosti crteža i lika osobe koja se traži.
– Na jednom foto-robotu se radi 10 do 15 dana, u zavisnosti od osobe koja daje iskaz i traume koju je preživela, posebno ako je žrtva nasilja, jer bi trebalo da se seti svega. Važno je da svedok što pre da opis, pošto su veće šanse da se likovi ne pomešaju i zamagle. To je za mnoge vrlo bolno. U prirodi je čoveka da se od traume brani zaboravom – navodi crtač.
Zanimljivo je da deca školskog uzrasta vide detalje koji odraslima promaknu: tetovažu, ožiljak, mladež... Osobe koje imaju likovnog talenta su najbolji svedoci. Mada se dešava i da više svedoka potpuno različito opiše zlikovca. Tada do izražaja dolazi Lukićeva sposobnost da od elemenata koji su zajednički za sve opise nacrta lik koji bi policiji bio od koristi.
Sa oca na sina
Da je Miloš kojim slučajem poslušao predlog profesora posle završene umetničke škole, danas bi bio akademski slikar, s obzirom na izuzetan dar za crtanje. Ali, njega je, baš kao i njegovog oca Milovana Lukića od koga je i nasledio ovaj izuzetni talenat, privukla škola unutrašnjih poslova.
– Ovo je dinamičan posao, pun adrenalina, a opet imam priliku da se iskažem i pri tom svojim radom doprinesem hapšenju kriminalaca – ponosan je Miloš.
Zanimljivo je da se cela porodica Lukića, stričevi i brat, bave slikanjem. Neki su okrenuti stripu, neki motivima iz srpske istorije, a Miloš odmor nalazi – u ikonopisanju.
-----------------------------------------------------
Policija ne traži često pomoć građana, ali kada to čini, reč je o teškim krivičnim delima čiji je počinitelj nepoznat. Svedok crtaču foto-robota mora da opiše svaki detalj osobe koja se traži. Od opštih pitanja o visini i građi, crtač traži od svedoka da se seti i najsitnijeg detalja: izraza lica, bora, oblika nosa, obrva…
Slavica Berić
objavljeno: 22.08.2011.
