Izvor: Politika, 31.Mar.2014, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesanica više muči žene
Bar jednom u životu čovek probdi noć, ali samo nespavanje koje ostavlja posledice tokom dana zahteva lečenje
Gotovo da nema čoveka koji se bar jednom u životu nije suočio sa lošim spavanjem ili neprospavanom noći. Neke studije pokazuju da više od 80 odsto ljudi tokom života iskusi epizodu insomnije, odnosno nesanice, da je 35 odsto to iskusilo u prethodnih godinu dana, a od toga je 17 navelo da im je to predstavljalo „ozbiljan problem”. Među ovim potonjim, 47 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odsto je imalo nesanicu usled psihičkih problema (stres, anksioznost, depresija, bolest), a svega 11 odsto „čistu” insomniju.
Nesanica je tek jedan od poremećaja spavanja, procesa čije je nesavršenstvo odavno poznato. To je verovatno najčešća bolest uopšte, kako u odnosu na sve ostale bolesti čoveka tako i u odnosu na sve poremećaje
spavanja. Javlja se kod svih ljudi, mada ne u istoj meri, a odlikuje se nedovoljnom količinom ili kvalitetom spavanja, uz otežano usnivanje i održavanja sna (najčešće zbog učestalih buđenja i razbuđivanja) i osećaj „neispavanosti”, i pored toga što postoje svi uslovi za dobro spavanje.
– Smatra se da od prave (dugotrajne) nesanice boluje, u zavisnosti od definicije, od 4,4 do 48 odsto populacije, a da su njene posledice praktično teško sagledive kako u materijalnom, tako i u socijalnom smislu. Interesantno je da nesanicu i posledice koje ona donosi mogu izazvati i druge bolesti spavanja (prestanak disanja u spavanju odnosno opstruktivna apnea, poremećaji cirkadijalnog ritma spavanja, sindrom nemirnih nogu, periodični pokreti udova u spavanju), kao i povećana funkcija štitne žlezde, zapaljenje zglobova (artritis), hronična bubrežna, plućna ili srčana slabost... Ove bolesti se uspešno leče – navodi dr Slavko M. Janković, neuropsihijatar u Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije, predsednik Srpskog somnološkog društva i rukovodilac Radne grupe za izradu nacionalnog Vodiča dobre kliničke prakse za dijagnostikovanje i lečenje nesanice.
Klinika za neurologiju Kliničkog centra Srbije sa Centrom za poremećaje spavanja se, inače, bavi kliničkim ispitivanjem i lečenjem poremećaja spavanja, a bliski saradnik je Klinika za psihijatriju KCS, koja mahom leči nesanice.
– Iako nam svrha spavanja nije u potpunosti poznata, spavanje svakako predstavlja fundamentalni biološki proces. Izjava američkog istraživača u oblasti spavanja, dr Alana Rehčafena odražava opšti stav stručnjaka i laika prema spavanju: „Ukoliko spavanje nema apsolutno vitalnu funkciju, onda je to najveća greška koju je evolucioni proces ikada napravio” – navodi dr Janković.
Posledice neispavanosti
Prema njegovim rečima, smatra se da je više od 90 odsto nesanica uslovljeno psihološkim ili psihijatrijskim uzrokom (strah, depresivnost, neizvesnost, stres) ili socijalnim problemima (na poslu, u školi…). Rizik odnosa između insomnije i psihijatrijskog poremećaja je dvosmeran: nekoliko studija takođe je pokazalo povećan rizik od psihijatrijskog oboljenja među ispitanicima koji su ranije imali insomniju. Žene češće oboljevaju od nesanice, dok su druge bolesti spavanja mahom raspoređene isto između polova.
– Postoji pravilo: samo nesanica koja ostavlja posledice tokom dana zahteva lečenje! Bolesnici sa poremećajima spavanja se ispituju prema pravilima koje je postavilo Evropsko društvo za poremećaje spavanja. Lečenje bolesti spavanja se obavlja u skladu sa mogućnostima nabavke lekova. Pomoć lekara treba potražiti onog momenta kada čovek oseti da nešto sa spavanjem nije u redu, a da posledice toga tog poremećaja prevazilaze njegove mogućnosti vraćanja u „normalno stanje” – kaže dr Janković.
Posledice koje nesanica donosi su višestruke, kako za samog bolesnika tako i za društvo u najširem smislu, ističe naš sagovornik. Najčešći socijalni aspekati su, recimo, nesreće na radu i saobraćajne nesreće usled gubitka pažnje kod neispavanih osoba: brojni „prelasci na levu stranu kolovoza, bez jasnog uzroka, obično u jutarnjim satima (nedavno je poznati košarkaš zaspao za volanom i uleteo u gomilu ljudi), povrede za mašinama u fabrici, ali i greške na poslu koje mogu biti kobne po druge.
Respiratorni poremećaji povezani sa spavanjem (pre svega opstruktivna apnea) i gubitak kvalitetnog sna mogu dovesti do mnogih zdravstvenih problema, kao što su hipertenzija, bolesti srca, moždani udar i dijabetes, naglašeno je i na nedavnoj stručnoj konferenciju na temu „Dobar san za zdrav život”, koja je u Beogradu organizovana povodom Svetskog dana spavanja, 14. marta.
Procenjuje se da je 30 odsto svih smrtnih slučajeva u saobraćajnim nesrećama povezano sa pospanošću za volanom, rekao je na skupu prof. dr Ludger Grote, predsednik Skupštine nacionalnih udruženja za san, i pozvao se na podatke prikupljene u 19 evropskih zemalja, u okviru projekta „Autobus za buđenje” koje su 2013. godine organizovali Evropsko udruženje za istraživanje sna i članovi Skupštine nacionalnih udruženja za san. U nastavku projekta, u koji su uključeni Srpsko somnološko društvo i Kompanija „Filips” do kraja 2018. godine biće testirano milion ljudi na poremećaje u spavanju, među kojima je najučestalija opstruktivna apnea ili prestanak disanja u spavanju.
Prekid u disanju
Opstruktivna apnea izaziva povišen sistemski i plućni pritisak, aritmije, ishemije i infarkt srca, infarkt mozga, šećernu bolest…
Ali to je, takođe, i jedna od retkih bolesti koje se uspešno leče primenom aparata koji pri svakom prestanku disanja „ubaci” preko disajnih puteva po jedan inspiratorni volumen zaustavlja sva negativna dejstva ove bolesti na nivou na kome ih je zatekao.
Apneu karakterišu prekidi ili poteškoće u disanju tokom spavanja. Osobama koje pate od opstruktivne apneje disajni putevi su uži od uobičajenih kada se mišići ždrela opuste, nepce pada unazad, što može dovesti do blokade disajnih puteva. Preveliki jezik, suvišno tkivo i smanjen tonus mišića neki su od faktora koji prouzrokuju kolaps disajnih puteva. Prestanak disanja može trajati od 10 sekundi do preko minut. Prekidi se mogu javiti od pet do više od sto puta u toku jednog sata, a pri svakom od njih opada nivo kiseonika. Opstruktivna apneja u spavanju najčešće se javlja kod muškaraca i gojaznih ljudi, dok pojedinci koji boluju od ovog poremećaja obično nisu ni svesni da prestaju da dišu u toku spavanja.
Učestalo glasno hrkanje, gušenje ili hvatanje vazduha u toku spavanja, preterana pospanost u toku dana, jutarnje glavobolje, gojaznost, visok krvni pritisak, problemi sa učenjem i pamćenjem, promene raspoloženja, smanjena koncentracija, osećaj depresije, suvo grlo posle buđenja i često mokrenje u toku noći – glavni su simptomi opstruktivne apneje u spavanju koji treba da ukažu na prisustvo problema. Ukoliko se ne leči, ovo oboljenje može povećati rizik od visokog pritiska, srčanog napada, moždanog udara, preterane gojaznosti i dijabetesa. Takođe, može povećati i rizik od nepravilnog rada srca, pogoršati srčanu insuficijenciju, kao i uticati na povećanje rizika od nezgoda na poslu ili pri vožnji.
– Naučno je dokazano da osobe koje pate od poremećaja disanja u spavanju, ne samo što žive lošije, već žive i od pet do deset godina kraće od ostalih. U Srbiji se od poremećaja spavanja leči između 700 i 800 pacijenata, dok se procenjuje da broj obolelih iznosi oko 350.000. Upravo to ukazuje na ključni problem: nepostojanje svesti o ovom problemu. Zato je veoma važno da svako izdvoji nekoliko minuta i uradi test procene rizika kako bi na vreme počeo sa adekvatnom terapijom ukoliko se ustanovi poremećaj – ističe dr Miodrag Vukčević, načelnik pulmologije KBC „Bežanijska kosa” i potpredsednik Srpskog somnološkog društva.
----------------------------------------------------------------
TEST ZA APNEU
1. Da li glasno hrčete (glasnije nego što pričate ili toliko glasno da mogu da vas čuju kroz zatvorena vrata)?
2. Da li često osećate umor, zamor ili pospanost tokom dana?
3. Da li je neko primetio da ponekad prestanete da dišete dok spavate?
4. Da li patite od hipertenzije ili primate terapiju za visok krvni pritisak?
5. Da li imate indeks telesne mase (BMI) iznad 35? (Izračunajte Vaš BMI – www.bdaweightwise.com/lose/lose_bmi.html)
6. Da li imate više od 50 godina?
7. Da li imate obim vrata veći od 40 cm?
8. Da li ste muškog pola?
Rezultat: Ako ste odgovorili sa „da” na tri ili više od osam ponuđenih pitanja, to ukazuje da ste u domenu visokog rizika za OSA. Ako ste odgovorili sa „da” na manje od tri pitanja, to znači da postoji mala mogućnost da bolujete od OSA. Ako spadate u grupu visokog rizika za OSA poremećaj, preporučuje se da se podvrgnete studiji spavanja ili testiranju kod stručnjaka za spavanje.
Upitnik kojim se utvrđuje rizik za opstruktivnu apneu (OSA) preuzet je od Srpskog somnološkog društva
Aleksandra Mijalković
objavljeno: 31.03.2014.
.jpg)
