Izvor: Politika, 16.Jun.2014, 09:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nemaju papire, dakle ne postoje
Višemesečno anketiranje opet je potvrdilo da ova manjinska grupa teško dolazi do posla i zdravstvene i socijalne zaštite, često je žrtva najgrubljih stereotipa i predrasuda, pa i verbalnih i fizičkih napada
Pre nekoliko dana je „Takovo osiguranje” odbilo zahtev za isplatu odštete porodici Mileta Nikolića, 26-godišnjeg Roma koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći, uz obrazloženje da se „javio neuobičajeno veliki broj nesreća u kojima je stradalo mnogo učesnika >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << romske nacionalnosti, a u vozilu pomenutog osiguranika ih je bilo čak sedmoro”. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Nevena Petrušić je to ocenila kao jasan slučaj diskriminacije – baš kao i događaj koji je nedavno rezultirao sudskim nalogom da kompanija „Najsfuds restorani” iz Beograda, koja upravlja restoranima „Mekdonalds” u Srbiji, plati 100.000 dinara zbog diskriminacije Roma.
A evo šta se zbilo 10. jula 2012. godine u centru Novog Sada: Novosađanki Maji Rogić je obezbeđenje „Mekdonaldsa” zabranilo da u restoran uvede troje dece romske nacionalnosti (od osam, sedam i pet godina). U odbrani postupka svojih radnika, kompanija je navela da tu stalno imaju probleme sa romskom decom, koja, „potpuno zapuštena”, ulaze da prose, povremeno gostima prosipaju piće, guraju, udaraju i napadaju drugu decu, često pljuju, psuju...
Da li je takvo ponašanje razlog što su Romi „najviše diskriminisana društvena grupa u Srbiji” (kako tvrdi Nevena Petrušić)? Da li su zato Romi često žrtve ne samo najgrubljih stereotipa i predrasuda nego i verbalnih i fizičkih napada, u školama, na ulici, pa čak i tamo gde očekuju pomoć i zaštitu – u policijskim stanicama? Da li se naši zemljaci koji pripadaju romskoj nacionalnoj manjini zato osećaju manje bezbedno i poželjno u Srbiji, kao građani drugog reda?
Bez stana, bez dokumenata
Odgovore na ova pitanja daje upravo završeno istraživanje koje je, u okviru projekta „Ranjive grupe i reforma sektora bezbednosti: Romkinje i Romi i sektor bezbednosti u Srbiji” sproveo u Vranju, Bujanovcu, Nišu, Kragujevcu, Subotici i Zemun polju beogradski Centar za istraživanje javnih politika, uz podršku Odeljenja za demokratizaciju misije OEBS-a u Srbiji i Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju.
– Istraživanjem smo nastojali da društvenu isključenost romske manjine sagledamo i kroz način na koji njeni pripadnici vide svoju bezbednost u Srbiji – kaže za „Magazin” Svetlana Đurđević Lukić, rukovodilac projekta i predsednica centra.
Kao ključnu pretnju po bezbednost romske populacije ispitanici navode nepovoljan socio-ekonomski položaj: nezaposlenost i teškoće u ostvarivanju prava na zapošljavanje, zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ali i neposedovanju ličnih dokumenta, što naročito muči raseljena lica, navode autorke istraživanja Jelena Radoman i Marina Tadić. Doduše, neki Romi su „pravno nevidljivi” jer nisu nikad upisani u matičnu knjigu rođenih. Državna sekretarka Ministarstva pravde Gordana Stamenić najavljuje plan da se to uradi do kraja naredne godine.
– Neposedovanje ličnih dokumenata vodi otežanom pristupu ličnim pravima, i mogućnosti da, recimo, policija prema njima oštro reaguje na ulici. Neki od anketiranih zato sebe vide kao depersonalizovanu osobu („Nemaš papire – ne postojiš”, kaže Rom iz Niša), ali i kao negiranje svog ranijeg doprinosa ovoj zemlji („Dva ratišta sam preživeo, a nemam nikakva prava!”, navodi jedno interno raseljeno lice iz Kragujevca). Uz to ih prate rasistički govor službenih lica, neljubaznost, grubost... – ukazuje Marina Tadić.
Anketirane Rome, posebno one iz Zemun polja i Kragujevca, pogađa i izostanak reagovanja nadležnih u školama u slučajevima fizičkih ili verbalnih napada na romsku decu. Neki od prosvetnih radnika čak komentarima o dodatnim bodovima kojima se podstiče upis u srednju školu učenika romske nacionalnosti provociraju neprijateljski stav drugih učenika.
– Učiteljica iz Niša je rekla devojčici Romkinji: „Znači ti si ta Ciganka koja je dobila dodatne poene!”, što je kao posledicu imalo ugrožavanje bezbednosti deteta koje je, nakon ove izjave, bilo izloženo mržnji i napadima drugih đaka. Roditelji opažaju i da njihova deca dobijaju niže ocene, s obzirom na to da nastavnici ne očekuju da bi oni mogli da postignu bolje rezultate. Jedan naš sagovornik iz Kragujevca je tu nepravdu ovako sažeo: „Naša deca čine sve što i srpska deca, ali se to gleda drugim očima” – primećuju autorke.
Svaki peti nepismen
Istraživanje je pokazalo da svoju bezbednost drugačije vide Romi koji duži niz godina žive u određenoj sredini i interno raseljena lica. Za domicilne je karakterističan visok stepen integrisanosti u društvo, dok se raseljeni osećaju ugroženo i izopšteno. Dešava se da u istoj lokalnoj sredini (Kragujevac) domicilni i interno raseljeni Romi iznose različite liste glavnih bezbednosnih pretnji, pri čemu je za prve socio-ekonomsko zbrinjavanje primarna briga, a za druge je to pristup ličnim dokumentima.
Ima sredina u kojima je romska manjina izložena rasističkim napadima i direktnim pretnjama po fizički integritet (Zemun polje), ali i mesta u kojima je suživot romske populacije sa većinskim stanovništvom i drugim nacionalnim i etničkim grupama višedecenijska tradicija koja nije podložna naglim promenama (Vranje, Subotica i Bujanovac) uprkos tome što i tu Romkinje i Romi opažaju da su izloženi diskriminaciji, ali ne tako izraženoj kao u Zemunu.
– Zapazili smo i rodne razlike u shvatanju bezbednosti. Romkinje su prevashodno zabrinute za podizanje i vaspitavanje dece, odnos nastavnika prema deci u školi i vršnjačko nasilje. Anketirani muškarci su prvenstveno ukazivali na zastrašivanje i isključenost Roma iz političkog i društvenog života grada – navodi Marina.
Stavovi Romkinja su u velikoj meri odraz njihovog tradicionalnog položaja, neobrazovanosti, maloletničkih brakova, ali i izloženosti diskriminaciji po osnovu rodne pripadnosti u formi seksističkog govora.
Romi su grupa najčešće podvrgnuta prinudnim iseljavanjima, a posebno su ugroženi oni koji se vode kao interno raseljena lica sa Kosova i Metohije. Romske porodice koje su dobile takozvane socijalne stanove na korišćenje od gradske uprave Beograda suočavaju se sa plaćanjem dažbina i poreza čija visina prevazilazi njihove prihode.
Kao stalnu opasnost Romi vide fizičke napade (opet primer Zemun polja) i pretnje napadima kojima su izloženi, kao i opštu atmosferu straha i napetost izazvanu zastrašivanjem i institucionalnom diskriminacijom usled koje se Romi osećaju kao građani drugog reda, kako primećuje ispitanik iz Niša. U Zemunu su ispitanici svedočili o organizovanim napadima na zajednicu, dok je u Vranju i Nišu bilo sporadičnih napada na pojedince ili pretnji napadima na manje grupe Roma, Romkinja i njihove dece.
Utisak o tome da je policija korumpirana i neefikasna služba izrazit je tamo gde ima direktnih pretnji po fizičku bezbednost romske populacije (Zemun polje, Niš, Kragujevac). Ovo su istovremeno i sredine u kojima Romi smatraju da policija koristi prema njima prekomernu silu čak i prilikom redovnih patrolnih poseta romskim naseljima, ili povodom prijave slučajeva koji ne ukazuju da je potrebna intervencija šireg obima, poput prijave porodičnog nasilja ili privatne zabave (Niš, Kragujevac), navodi se u istraživanju.
Romi u Nišu i Bujanovcu priznaju da se plaše policije: „Policija nas ne vidi kao građane”, primećuje ispitanik iz Niša. „Ne tuku više, ali kažu: u to su ciganska posla”, rekao je istraživačima Rom iz Bujanovca.
– Po mišljenju ispitanika, primeri diskriminatornog postupanja policije ogledaju se i u neefikasnoj reakciji na pozive pripadnika romske zajednice, a njihov je utisak da to ne bi bio slučaj da su u pitanju pripadnici većinskog naroda. U Bujanovcu su nam, na primer, rekli: „Policija mnogo kasni kada ih zovu Romi” i „Kada ih mi zovemo, auto im nikad ne radi!” – navodi Marina Tadić, dodajući da su učesnici izneli i utisak da policija postupa u skladu sa pretpostavkama o krivici bez dokaza kada su u pitanju Romi.
Zbog prirode posla, policija je više u kontaktu sa lokalnim stanovništvom, pa i romskom populacijom, a njen rad učesnici fokus grupa vide na dva načina: neutralno ili negativno. Prvi opažaju da policija formalno obavlja svoje dužnosti (recimo izađe na teren, notira prekršaj ili krivično delo, napravi zapisnik), ali da se tu završava njeno angažovanje, što kasnije ne dovodi do rešavanja konkretnog problema. Drugi smatraju da je policija oruđe većinskog naroda (što se čulo u Nišu), da je i sama izvor kriminalnih radnji, da se ponaša brutalno, korumpirana je i neefikasna (Niš, Kragujevac), čak tvrde da izrazito diskriminiše pripadnike romske zajednice i koristi izgovore kada bi trebalo da odgovori na njihov poziv (Niš, Kragujevac, Bujanovac, Vranje).
Uprkos tome što je unapređenje položaja romske manjine u Srbiji proglašeno jednim od prioriteta države u mnogim sektorskim politikama, i uprkos utisku da je Romima generalno bolje u odnosu na ranije godine, oni su i dalje najmanje ravnopravna društvena grupa, ocenjeno je 7. aprila 2014. na skupu povodom Svetskog dana Roma u Beogradu.
Činjenice to potvrđuju: manje od 30 odsto romskog radno sposobnog stanovništva učestvuje na tržištu rada, a i kada radi, zarađuje uglavnom pola prosečne plate u Srbiji. Tek 12 odsto Roma ima srednjoškolsko obrazovanje, a gotovo svaki peti je nepismen. Više od 60 odsto Roma je bez prihoda (većinom žena), dok je 40 odsto prostora u kojima žive tek nužni smeštaj, poput „kartonskih naselja” i privremenih objekata bez higijenskih uslova.
„Anketa o prihodima i uslovima života” iz 2013. godine pokazuje da je stopa rizika od siromaštva u Srbiji znatno izraženija u odnosu na druge evropske zemlje, a Romi su najugroženiji deo celokupne populacije. Prema podacima iz 2008. godine polovina njih je imala potrošnju ispod linije gladi.
Otuda dodatno gorko zvuči vic, možda smišljen upravo posle nemilog događaja u restoranu brze hrane s početka teksta: „Zašto je Rom obojio kontejner u crvenu i žutu boju? Da njegova deca poveruju kako se hrane u Mekdonaldsu!”
-------------------------------------------------------------
Koji je pravi broj?
U Evropi živi između 10 i 12 miliona Roma, od čega trećina u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj. U popisu stanovništva iz 2011. godine u Srbiji je registrovano 147.604 pripadnika romske populacije. Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović kaže da je, prema podacima lokalnih samouprava, u 166 opština u Srbiji zabeležno 750 romskih naselja u kojima se procenjuje da ima oko 255.000 Roma. A predsednik Nacionalnog saveta Roma Vitomir Mihajlović smatra da u našoj zemlji živi više od 600.000 pripadnika ove manjine i ističe da je romska zajednica najugroženija u Srbiji, uz hronično siromaštvo, veliku nezaposlenost, predrasude, stereotipe i diskriminaciju, veoma nizak nivo obrazovanosti i alarmantno zdravstveno stanje.
-------------------------------------------------------------
Kraći život, veća smrtnost dece
Loši uslovi života, nizak standard i odsustvo zdravstvene nege dovode do toga da Romi žive 10 do 15 godina kraće od većinskog stanovništva, pokazuje zvanična statistika. Stopa smrtnosti romske odojčadi i dece do pet godina dvostruko je veća u odnosu na prosek u Srbiji, iako je smanjena za polovinu u poslednjih osam godina! Romski đaci rano napuštaju školu, pa sa obrazovanjem završavaju već u 12. godini.
-------------------------------------------------------------
Iz kase EU 100 miliona evra podrške
Evropska unija je od 2007. do 2013. izdvojila više od 100 miliona evra iz svojih pretpristupnih fondova za podršku socijalnom uključivanju i integraciji Roma u zemljama u procesu pristupanja EU. Romi se, upravo zbog siromaštva i diskriminacije, često odlučuju da traže azil u EU, pa je razumljiva finansijska pomoć merama kojima će se to preduprediti.
Predstavnici 20 lokalnih samouprava 4. februara 2014. su se, inače, i formalno obavezali da podrže sprovođenje strategije Vlade Srbije za poboljšanje položaja Roma u okviru projekta „Tehnička podrška za inkluziju”, koji finansira EU sa 4,8 miliona evra, a sprovodi misija OEBS-a u Srbiji.
Aleksandra Mijalković
objavljeno: 16.06.2014.
