Izvor: Politika, 21.Feb.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Negativno ili neprijatno osećanje
Uobičajeno je da na pitanje kako se osećamo odgovaramo sa „dobro” ili „loše”. Time podrazumevamo da su prijatna osećanja dobra, a neprijatna loša. I u psihologiji se prijatna osećanja označavaju kao „pozitivna”, a neprijatna kao „negativna”. Zato je „pozitivna psihologija” disciplina koja se bavi prijatnim osećanjima. Posledica ovakvog označavanja jeste da su u našoj kolektivnoj svesti neprijatna osećanja asocirana sa lošim i negativnim.
Time je potvrđen >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prvobitni stav malog deteta prema emocijama koji je Frojd opisao kao „princip prijatnosti”: ono veruje onome što oseća i njemu je sve što je prijatno – korisno i dobro, a sve što je neprijatno – štetno i loše. To je razlog zbog kog dete u početku izbegava sve one aktivnosti koje su povezane sa neprijatnošću, ma koliko njegovi roditelji smatrali da su te aktivnosti korisne.
Zbog toga mnogi smatraju da bi bilo normalno da se čovek stalno oseća prijatno, a da su neprijatna osećanja izuzetak. Kako taj standard ne uspevaju da ostvare u vlastitim životima, smatraju da treba da još rade na sebi.
U stvarnosti, neprijatna osećanja su veoma korisna. Njih osećamo kada procenjujemo da je neka naša vrednost ugrožena. Takva osećanja nas pokreću na aktivnosti čiji su ciljevi da zaštitimo tu vrednost i da se prilagodimo. Zato su neprijatna osećanja u najširem smislu reči povezana sa preživljavanjem. Kao što je bol koristan signal da nešto sa telom nije u redu, tako su i neprijatna osećanja korisni signali koje je teško ignorisati, da nešto što nam je važno nije u redu. Za razliku od njih prijatna osećanja su povezana sa kvalitetom života.
Na nivo jezika, neprijatna osećanja su prepoznata kao važnija. Dokaz je što ima deset puta više reči za različita neprijatna osećanja nego što postoje za prijatna. Zato što su socijalno opažena, kao značajnija dobila su svoje reči – imena.
Razlog što se u psihologiji neprijatna osećanja označavaju kao negativna jeste što je krajem 19. veka, kada je nastajala, psihologija preuzimala modele iz tada glavne nauke – hemije. Prvi psiholozi su pokušavali da naprave analogiju između duševnog života i načina rada atoma i molekula. Isto ono svojstvo jona da imaju pozitivno ili negativno naelektrisanje – valencu – zbog čega se privlače ili odbijaju, pripisano je emocijama. Pravo značenje osećanja sa „negativnom valencom” ili „negativnog osećanja” jeste da dovodi do odbijanja između živog bića koje ga oseća i predmeta koji „izaziva” pojavu ovog osećanja.
U vreme afirmacije prijatnih osećanja kroz pozitivnu psihologiju, ne treba zaboraviti da su neprijatna osećanja takođe važna i da ih je bolje zvati neprijatnim, a ne negativnim.
Zoran Milivojević
objavljeno: 22.02.2014.
.jpg)
