Izvor: Politika, 10.Mar.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nedostaje novi Duško Radović
Literatura za najmlađe u Srbiji često ne ide u korak sa mladim generacijama zbog čega su bestseleri dečje književnosti prava retkost
Jedna dečja knjiga uspela je nedavno da svrgne s trona „Lagunine” liste „Top 20” čak i bestseler nad bestselerima „Pedeset nijansi – siva”, erotski roman E. L. Džejms.
„Mia i ja: Mia i vilenjaci”Izabele Mon izuzetak je od pravila da izdanja za najmlađe retko dospevaju u grupu najčitanijih. Roditelji u Srbiji danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se uglavnom žale da njihovi potomci nisu ljubitelji pisane reči – ne čitaju ni naslove iz kućne biblioteke, a kamoli da kupuju nove.
Reklo bi se da za to i imaju razloga – višak je izdanja koja nemaju nikakve veze sa životima današnjih mališana, a manjak novih, originalnih autora za decu koji na zanimljiv način obrađuju savremene teme.
Pravih pisaca za decu kod nas je malo – objašnjava Anđelka Ružić, urednica izdavačke kuće „Kreativni centar”, i dodaje:
– Svakodnevno dobijamo rukopise, ali među njima retko nailazimo na mlade i talentovane pisce koji donose nešto novo. Sa druge strane, uvek nas obraduju rukopisi Vlade Andrića, Jasminke Petrović, Vesne Aleksić i Dejana Aleksića.
Stručna javnost veruje da se mnogi autori ne trude dovoljno, jer je književnost za najmlađe potcenjena – stvaralaštvo za decu daleko je od prioriteta kulturne politike. Književna kritičarka Tijana Spasić primećuje da se odnos prema literaturi za najmlađe vidi i u nemari izdavača: knjige „Agi i Ema”, Igora Kolarova, i „Sofija u kandžama smora”, o kojima se ona, inače, vrlo pohvalno izražava, objavljene su, po njenim rečima, sa slovnim greškama, jer su „Narodna knjiga” i „Lento” očigledno „zaboravili da ih lektorišu”.
– To je pokazatelj survavanja kriterijuma kada je reč o tretmanu kulture za decu – smatra Spasićeva.
Ona, međutim, dodaje da ima i svetlih primera:
–IgorKolarov, JasminkaPetrović, VladimirAndrić iUglješaŠajtinac stvaraju vredna književna dela koja mogu da stoje rame uz rame sa knjigama Duška Radovića, Jovana Jovanovića Zmaja i drugih klasika dečje književnosti.
Česta zamerka najmlađih je da književnost ne prati njihova interesovanja. Jedno od njih su, sudeći prema listama najpopularnijih naslova, crtani filmovi.
– Neobično je da dečja knjiga bude prva na top listi, pogotovo ako se tu zadrži više nedelja, ali popularnost serijala „Mia i ja” ne čudi – kaže Mina Kebin, urednica u „Laguni”.
Ona objašnjava da je objavljivanju ovih prevoda prethodio serijal istoimenog crtanog filma koji prate deca od predškolskog uzrasta do nižih razreda osnovne škole.
– Radnja smeštena u bajkoviti svet, lepo likovno i grafički zamišljen, sa pričama koje imaju moralnu poruku pripremila je teren romanima. Uspeh serijala govori da deca žele da čitaju i da knjiga ne mora da im bude strana, da su voljni da otkriju i pisani svet mašte ako im se na adekvatan način prezentuje.
Ponekad put do dečjeg srca vodi preko crtaća. Na domaćem tržištu dosta je i prevoda priča o Diznijevimjunacima. U drugim slučajevima traži se originalnost, pa i hrabrost autora da pokrene izvesne teme. Poznata je priča o Astrid Lindgren, koja nije odustajala od „Pipi duge čarape”, iako su je izdavači odbijali uz objašnjenje da njena knjiga podstiče decu na neposlušnost. Knjiga je na kraju prevedena na brojne svetske jezike. Konačno, postala je sinonim za dečju književnost.
Da deca dobro reaguju kada im se neko na pravi način približi potvrđuje i autorka Jasminka Petrović, koju kritičari uglavnom hvale što se nije libila da ruši tabue u dečjoj književnosti, odnosno obradi tema kao što su seks, nasilje i rat.
– Mi treba da pratimo njih, a ne oni nas. Deci su knjige dosadne jer ne slede njihova interesovanja. Naravno da im ne treba povlađivati po svaku cenu; vrednosti kao što su prijateljstvo i dobrota moraju da se istaknu, ali važno je da pisac piše o temama koje su bliske mladima, jezikom koji im je blizak – kaže Jasminka Petrović.
Kada je završavala knjigu „Ovo je najstrašniji dan u mom životu”, Jasminka Petrović je rukopis prvo poslala najstrožem žiriju – deci. Kritika je bila neuvijena: „ti nigde u knjizi ne spominješ mobilni telefon”. Autorka je shvatila da opisana stvarnost nije bila stvarnost publike.
– Radnje mnogih knjiga odvijaju se na selu kod bake koja je povijena maramom i drži dunje na ormanu. To danas retko gde postoji.
Jasminka Petrović se slaže da odnos prema dečjoj književnosti nije najbolji, ali i smatra da pisci sami moraju nešto da urade umesto što čekaju da društvo počne da vrednuje njihov rad. Zato je sa organizatorima „Krokodila” pokrenula dečju verziju ovog književnog festivala i u aprilu će biti priređen prvi.
– Tako ćemo najmlađima ponuditi još nešto i dati im izbor – umesto da se samo bunimo što deca ne čitaju.
----------------------------------------------------------------
Mlade upoznaju sa velikanima literature
Dečji „Krokodokodil” je najavljen za 19. april u Dečjem kulturnom centru „Majdan”. Organizatori napominju da je namenjen školarcima od trećeg do šestog razreda. Na jednom predavanju Jasminka Petrović i Bob Živković će osvetliti odnos između dečjeg pisca i ilustratora, dok će radionice predstaviti velika imena literature za mališane: Duška Radovića, Astrid Lindgren, Johanu Špiri, autorku „Hajdi” i italijanskog pisca Đanija Rodarija.
Jelena Stevanović
objavljeno: 11.03.2013.
