Izvor: Story, 21.Nov.2015, 22:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nebojša Cile Ilić: Život me uči da učim
Beogradski glumac govori o svojim ulogama u seriji Komšije i predstavi Kafa i cigarete, kao i o tome koja ga pitanja i nedoumice muče i šta je najvažnije što je spoznao u životu
Nebojša Cile Ilić, promo foto
Pred filmskim kamerama oživeo je likove kao što su Boža Dunster u Montevideo, bog te video, Manulać u Zoni Zamfirovoj i Bogoljub Marić u Lajanju na zvezde. Pred pozorišnom publikom, demonstrirao je talenat u brojnim delima, među kojima se izdvajaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << Čekaonica, Revizor i Čovek je čovek. Nebojša Cile Ilić (42) ostvario se i u TV serijama, pošto smo imali priliku da ga gledamo u Beloj lađi i Crnom Gruji, a poslednji u nizu ovakvih njegovih angažmana jesu Komšije. Ova serija nedavno je počela da se emituje na Prvom programu Javnog servisa, što je povod za naš razgovor. U pauzi snimanja u Novim Banovcima, beogradskom predgrađu gde se proizvode Komšije, izdvojio je vreme da odgovori na naša pitanja.
Story: Prema vašem mišljenju, šta Komšije nude gledaocima?
- Pre svega, priliku da se zabave, ali i da se vežu za likove koje će pratiti iz nedelje u nedelju. Mislim da u svakom od tih karaktera ima neka topla crta, uprkos svim slabostima i iskušenjima kroz koja prolaze. Naročito mi je zabavan susret sela i grada, koji je uvek izvor novih sukoba, ali i šansa da se sruše razne predrasude.
Story: Ljudi iz centra grada sve češće biraju život na periferiji. Kako gledate na to?
- Zaista se oseća sve snažnija potreba da se čovek skloni iz tog gradskog haosa. To je u poslednje vreme tema mnogih mojih razgovora s bliskim ljudima – ostati u gradu ili živeti samo dvadesetak kilometara dalje, ali u prirodi? Još previše volim gradsku vrevu i vezan sam za probe i predstave koje su u centru grada, u mom Ateljeu 212, da bih doneo tako radikalnu odluku kao moj lik u seriji. Mada, što sam duže u Novim Banovcima, gde snimamo seriju, sve mi je jasnije kolika je to prednost. Samo da nije tih obada...
Story: Uz vas je koleginica Milica Mihajlović, s kojom često glumite.
- S Milicom igram u raznim predstavama i sjajno se razumemo. U isto vreme došli smo u pozorište, tako da smo od početka naših glumačkih života vrlo bliski. Delimo isti smisao za humor i stavove o poslu, a brusili smo ih u našem Ateljeu 212. Siguran sam da će se to videti u ovoj seriji i da je to dodatni kvalitet.
Story: U predstavi Kafa i cigarete, koja je od ove sezone na repertoaru Ateljea 212, vi ste duhovit i ciničan Beograđanin koji sa porodicom živi u Americi. Možete li da napravite paralelu između te uloge i vas onakvi kakvi ste, izvan scene?
- U predstavi se govori o velikim temama, kao što su strah od smrti, prolaznost, stalne migracije i odlazak iz zemlje. O uspomenama, sećanjima i šta raditi sa njima. O tome ko smo bili, a ko smo postali. Sebi postavljam ista ta pitanja i s njima se borim, pa u tom smislu mogu lako da razumem taj lik koji igram, jer na kraju krajeva, to su i moje nedoumice. Publika voli predstavu, jer valjda i svako pojedinačno sebi postavlja ista pitanja. To na sceni radimo na jedan nepretenciozan način, što smatram njenim velikim kvalitetom.
Story: Tumačite lik Molijera u delu Noć bogova, koje će biti izvođeno u Zvezdara teatru i koje na specifičan način tretira odnos umetnosti i politike. Kakva je to relacija?
- Ta predstava je sjajna prilika da se ispriča priča o odnosu umetnika i vlasti. U tom protivprirodnom bludu uvek gube umetnici. Kroz lik Molijera pokušao sam da prikažem tu strašnu klackalicu na kojoj se umetnici često nalaze. Znajući da u velikoj meri zavise od onih na vlasti, trude se da ostanu svoji, što deluje kao nemoguća misija. Ipak, iza najvećih ostaju dela, uprkos svemu.
Story: Kada je reč o filmu, angažovani ste u delu Smrdljiva bajka. Možete li nam opisati to iskustvo?
- Tu igram jednu sasvim malu ulogu, u tandemu sa Milošem Samolovim, mojim komšijom. Igramo sa Žarkom Lauševićem i Jelenom Đokić, i to je bilo pravo uživanje. Reditelj Mića Momčilović napisao je sjajan scenario i verujem da će u ovoj filmskoj bajci bioskopska publika biti najveći pobednik.
Story: Nabrajajući samo vaše aktuelne role, stičemo utisak kako ste jedan od najangažovanijih domaćih glumaca. Kakve uloge vas još nisu stigle, a vi ih priželjkujete?
- Ne razmišljam mnogo o tome, bar ne na taj način. Iako znam da je to već mnogo puta rečeno, zaista je ta priča o trajanju važna. Ovaj posao je maraton, a ne trka na sto metara i zato se nadam da će mi se dešavati izazovne i uzbudljive uloge koje će pratiti moje iskustvo.
Story: Šta trenutno čitate i slušate?
- Ponovo čitam čarobnu Kroniku palanačkog groblja Isidore Sekulić, a slušam ono što sam uvek slušao, velikane kao što su Lu Rid, Tom Vejts, Džoni Štulić...
Story: Pre nego što ste upisali glumu, završili ste građevinsku školu. Pomalo neobičan splet okolnosti, zar ne?
- Da, to je jedna od mojih dragih zabluda. Zabluda jer očigledno nisam bio za to, a draga jer sam tamo upoznao neke sjajne ljude. Kako među učenicima, tako i među profesorima.
Story: Šta je ono najvažnije što ste naučili o životu i ljubavi?
- Da još treba da učim...
Razgovarao: Stefan Tošović
