Izvor: Luftika.rs, 19.Sep.2022, 19:13
Ne žale svi za kraljicom, raste bunt zbog krvavih zločina, razmaženog kralja i sahrane veka
Smrt britanske kraljice, najdugovečnijeg vladara u istoriji te zemlje, ne prestaje da intrigira svetsku javnost.
Iako su mediji preplavljeni naslovima o modnim kombinacijama Kejt i Megan, u moru takvih tekstova provuče se i po koja o ne baš blagonaklonom stavu britanske i svetske javnosti prema celom događaju.
Iza kulisa oplakivanja najdugovečnije monarhinje odigravaju se hapšenja antimonarhista, nezadovoljstvo novim kraljem upitnog ponašanja, podsećanja na krvavu prošlost i >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << bunt bivših kolonija.
Nakon smrti kraljice stiče se utisak da je cela Britanija nacija rojalista slomljenog srca. Jedan od razloga za takvu iskrivljenu sliku je taj što kritičari gotovo da nemaju šanse da se čuju u medijima, dok se antimonarhisti koji suviše glasno istupe često suočavaju sa policijskom strogoćom.
U zemlji dominiraju izveštaji o Elizabeti II i promeni na prestolu. Dugi dokumentarni filmovi i divne foto-serije prikazuju kraljicu koja nije bila samo poštovana kao ličnost, već je svojevremeno bila i veoma lepa mlada žena.
Većina medija daje celodnevni prenos kraljičinog kovčega u Vestministeru, a oni koji polažu cveće ili su došli da posmatraju pogrebnu povorku, naravno, misle o njoj pozitivno.
Graham Smit iz “Republike”, interesne grupe koja se zalaže za ukidanje monarhije, kritikovao je medije još pred kraljičin 70. jubilej u junu. Kako je rekao, britanski problem je što mediji nisu naročito dobri u predstavljanju stvari na uravnotežen način.
Hapšenje antimonarhista
Odanost monarhiji seže daleko, ne samo u medijima, piše “Dojče vele”. Jer, proteklih dana je uhapšeno nekoliko protivnika monarhije.
Za vikend, kada je Čarls III zvanično proglašen za novog kralja, jedna mlada žena u škotskom Edinburgu je držala transparent na kome je pisalo “Imperijalizam” i “Ukinite monarhiju”. Uhapšena je zbog kršenja javnog mira.
Isto se desilo i u Oksfordu – jedan mladi muškarac je odveden sa lisicama na rukama nakon što je prilikom javnog proglašavanja Čarlsa III za novog kralja povikao: “Ko ga je izabrao?”
I još jedan incident se dogodio u Edinburgu. Dok je prolazila pogrebna povorka, 22-godišnji muškarac je kraljičinom sinu, koji se suočava sa optužbama za seksualno zlostavljanje maloletne devojke, viknuo: “Endrju, ti si bolestan starac”. I on je optužen za narušavanje mira.
“Razmaženi” Čarls i odnos prema slugama
Mnogi Britanci nisu zadovoljni ponašanjem svog novog kralja, a nezadovoljstvo izražavaju tamo gde je sloboda kritike ipak malo garantovanija – na društvenim mrežama. Na Tviteru je objavljen snimak kako besni kralj Čarls III napada slugu, nakon što je odbio da ukloni futrolu nalivpera koja mu je smetala dok je potpisivao kraljevsku zakletvu.
Ovih dana mnogi se prisećaju članka “Dejli Mirora” u kojem je Pol Barel, bivši batler Čarlsa i princeze Dajane, otkrio neke detalje iz kraljevog privatnog života koje verovatno ne bi voleo da čita u novinama.
Čarls III, navodno, ujutro ima bizarne zahteve za svoje sluge. Oni moraju svakog jutra da mu peglaju pidžamu i pertle. Čarls zahteva da voda za kupanje mora biti određene temperature, a poseban sluga mu svakog jutra stavlja pastu na četkicu za zube.
Takođe, osoblju koje je služilo Čarlsu III dok je bio naslednik britanskog prestola već je rečeno da bi mogli da izgube posao kada se novi kralj bude preselio u Bakingemsku palatu, što je izazvalo kritike sindikata koji je taj potez nazvao “bezdušnim”.
Oblaci kolonijalizma
Smrt kraljice Elizabete izazvala je jednako podeljene reakcije i van britnske granice. Dok su mnogi ljudi širom sveta žalili zbog odlaska monarha, neki mladi Afrikanci umesto toga su delili slike i priče svojih predaka koji su bili žrtve brutalanog perioda britanske kolonijalne istorije tokom duge kraljičine vladavine.
“Ne mogu da žalim”, napisala je jedna Afrikanka na Tviteru, postavljajući sliku “propusnice za kretanje” njene bake – kolonijalniog dokumenta koji je sprečavao slobodno putovanje Кenijcima pod britanskom vlašću. Druga je napisala da je njena baka “pričala kako su ih tukli i kako su im muževi odvođeni“ tokom kolonijalnih vremena.
Njihovo odbijanje da učestvuju u opštoj žalosti naglašava složenost nasleđa kraljice, koja je uprkos popularnosti takođe viđena kao simbol ugnjetavanja u delovima sveta gde se nekada prostiralo Britansko carstvo.
Кenija, koja je bila pod britanskom vlašću od 1895. godine, proglašena je zvaničnom kolonijom 1920. godine i takva je ostala sve do sticanja nezavisnosti 1963. godine. Među najgorim zločinima te ere bio je ustanak Mau Mau, koji je počeo 1952, iste godine kada je kraljica Elizabeta preuzela presto.
Кolonijalna administracija je u to vreme sprovodila ekstremne oblike torture, uključujući kastraciju i seksualne napade, u logorima u kojima je držano čak 150.000 Кenijaca. Starijim Кenijcima koji su tražili nadoknadu 2011, britanski sud je na kraju dosudio 19,9 miliona funti koji su podeljeni između više od 5.000 podnosilaca zahteva.
Afričko sećanje na kraljicu ne može se odvojiti od te kolonijalne prošlosti, rekao je za CNN profesor komunikacija Faruk Кperogi na državnom univerzitetu Кenezo.
– Кraljičino nasleđe počelo je u kolonijalizmu i još uvek je u njemu. Nekada se govorilo da sunce nije zašlo nad Britanskim carstvom. Nikakvo saosećanje koje je izazvala njena smrt ne može to da izbriše – rekao je on.
Pitanje Komonvelta
Pomirenje naizgled dobronamerne kraljice sa okrutnim nasleđem Britanske imperije bilo je ključno pitanje britanskog postimperijalnog uticaja. Britanska kraljevska porodica je vladala nad više teritorija i ljudi nego bilo koja druga monarhija u istoriji, a među zemljama koje nikada nisu potpuno odbacile krunu, smrt kraljice Elizabete ubrzava pokušaje da se potpunije pozabave prošlošću i uklone tragove kolonijalizma.
Mnoge bivše britanske kolonije ostale su povezane zajedno u Кomonveltu, dobrovoljnom udruženju 56 zemalja. Sada smena na britanskom tronu otvara pitanje budućnosti saveza u sadašnjem obimu. U državama koje pripadaju Komonveltu živi oko 2,4 milijarde ljudi i to u izrazito šarolikom okruženju, od najvećih do najmanjih, od najbogatijih do najsiromašnijih zemalja sveta.
Za razliku od država Кomonvelta koje su, podjednako kao Britanci, pogođeni smrću suverena, u drugima samo što nisu objavljeni planovi za uklanjanje monarha sa mesta šefa države, odnosno, napuštanje monarhije. Prošle godine je to učinio Barbados, jedna od najstarijih kolonija na svetu, postavši prva zemlja koja se odlučila na taj korak za tri decenije – Mauricijusa je to učinio 1992. godine. U međuvremenu, 2016. Maldivi su, kao i Indija, stekli takozvani specijalni status.
Sa kraljičinom smrću, moglo bi se desiti da i druga područja, koja su se uzdržavala iz poštovanja prema Elizabeti II, uskoro ponovo razmotre ideju nezavisnosti. Tako nešto nagovestila je Jamajka, a pored nje još šest zemalja.
Izvor: Blic
Na “sahrani veka” kraljice Elizabete II preko 2.000 zvanica, Srbiju predstavlja Brnabić
.jpg)
