Izvor: Politika, 05.Sep.2011, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne viči na muža ako ne možeš na šefa
U borbi sa izazovima savremenog doba presudan faktor uspeha nije inteligencija nego prilagodljivost na promene
Samo sam mali šraf i kao takav ne mogu ništa da promenim.Koliko puta smo se zapitali ima li svrhe ići protiv sistema i kako mali Đokica zamišlja svet.Mirili smo se sa sudbinom i tonuli u naučenu bespomoćnost, a u beogradskom Centru za rezilijentnost od prošle godine savetuju klijente upravo na te teme: kako da se prilagode na promene a da usput ne zarade neko psihosomatsko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << oboljenje.
– Rezilijentnost je više od otpornosti na stres. To je ono što nam omogućava da se snađemo u naizgled bezizlaznoj situaciji, da prevaziđemo životne nedaće, da se nosimo sa gubitkom ili bolešću, da izdržimo pritisak na poslu i u okruženju – kaže za naš list Jelena Želeskov-Đorić, psiholog Centra za rezilijentnost.
Ona dodaje da se ovaj strani pojam odnosi na žilavost i kapacitet za uspešnu adaptaciju na neočekivane životne situacije. Termin je širi od asertivnosti, koja podrazumeva nenasilno rešavanje konflikata, iprvi put se javiopedesetih godina 20. veka. Tada je psiholog Emi Verner 30 godina pratila decu iz disfunkcionalnih porodica, i zaključila da, bez obzira na to što su uslovi odrastanja bili loši, postoji određeni broj dece koja su uspela u životu: završila fakultete, imala svoju porodicu i posao, i bila zadovoljna svojim životom. Tu decu nazvala je rezilijentnom decom.
– U Centar nam roditelji dovode decu koja imaju nisko samopoštovanje pa, u cilju razvijanja rezilijentnosti, sa njima radimo vežbe za jačanje samopouzdanja. Neka dece imaju slabu socijalnu podršku od strane vršnjaka, dok kod drugih radimo na jačanju empatije – ističe naša sagovornica.
Sa druge strane, u literaturi se navode primeri da u porodicama u kojima članovi ne obeduju zajedno, gde se zaboravljaju dečji rođendani, a roditelji prigovaraju jedno drugom, ućutkuju decu i iskazuju moć, deca imaju dva izazova: ili da podlegnu ili da se oporave. U tom slučaju rezilijentnost je sposobnost da kanališu bol umesto da eksplodiraju.
– Danas je čest slučaj da su i porodice sa dva zdrava roditelja nefunkcionalne. Roditelji su prisutni fizički, ali malo su u kontaktu. Rade devet sati, laptop nose kući, ne posvećuju se dovoljno detetu, nezadovoljni su partnerskim odnosom. Zato imamo program i za odrasle, ali i za vaspitače i učitelje koji prvi primete kada dete ima problem kod kuće – kaže Jelena Želeskov-Đorić.
Kao što znamo za emocionalnu inteligenciju, kako dodaje, danas se govori i o koeficijentu rezilijentnosti. Njime se mere socijalne veštine: da li nam je samokontrola na niskom ili visokom nivou, da li preuzimamo odgovornost ili je nesvesno prebacujemo na druge, imamo li uvid u probleme ili ih prenosimo na ostale sfere života.
Ljudi koji su rezilijentni, kaže naša sagovornica, naučili su jasne granice, i oni ne viču na svog partnera pošto nisu mogli da se izviču na šefa. Takođe, imaju ciljeve u životu i planiraju svoje vreme. Ne sagorevaju na poslu pošto umeju da procene šta je važno da se završi danas, a šta može da sačeka i sutra, a da ih nadređeni pri tom ne proglasi nesposobnima. Loše događaje neće bezbroj puta proživljavati u sebi, nego idu dalje, bez nepotrebnog emotivnog investiranja u ono što se dogodilo. Oni umeju da uživaju u malim stvarima i nisu im neophodna velika uzbuđenja da bi se osećali dobro...
Jelena Želeskov-Đorić smatra da u borbi sa izazovima savremenog doba inteligencija nije više presudni faktor uspeha. Zbog toga su ona i Žana Borisavljević, pedagog Centra za rezilijentnost, izabrale ovaj slogan za svoju ustanovu: Za opstanak u vrsti nije najbitnije biti snažan i inteligentan, već prilagodljiv promenama i rezilijentan.
Mirjana Sretenović
-----------------------------------------------------------
Anketa za hirurge
Za potrebe doktorske disertacije naša sagovornica je istraživala rezilijentnost srpskih hirurga. Pretpostavila je da će ljudi koji imaju odgovoran i stresan posao, gde se brzo donose odluke, a pri tom rade u timu, biti vrlo prilagodljivi na promene. Zaključila je da oni jesu prilagodljiviji nego lekari drugih specijalnosti, ali njihova prilagodljivost ne prelazi srednji nivo. Zanimljivo je i to da je trećina ispitanih navela da, i pored toga što voli svoj posao, ne bi ponovo izabrala isti poziv.
objavljeno: 06.09.2011
