Izvor: Politika, 04.Nov.2011, 00:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne verujem u demokratiju na našim prostorima
Politika se često kod nas svodi na to da ubeđuješ ljude da je bolje da si zdrav, srećan, bogat i optimista, nego da si bolestan, bez para, nesrećan, kaže jedan od pionira advertajzinga u Srbiji
Kako se našao u svetu marketinga, sa kojom legitimacijom je za vreme sankcija bez čekanja prelazio granicu, kako je u nedostatku boljih rešenja zaposlio strica penzionera da u Hrvatskoj kontroliše emitovanje reklama, zašto se na prvom sastanku direktora agencije „Sači i Sači” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osećao kao dete u poslastičarnici, kako je u Armani odelu ubeđivao strance da se na Balkanu teško živi, i kakve je pouke izvlačio iz tih anegdotskih situacija, Ivan Stanković, vlasnik agencije „Komunis”, zapisao je u knjizi „Osnovi kakodalogije”.
Sadržaj koji su recenzenti definisali kao insajdersko svedočenje o nastanku modernog reklamnog tržišta na prostoru bivše SFRJ, a autor kao nauku o preživljavanju u turbulentnim vremenima, pionir advertajzinga u Srbiji i suosnivač domaćeg ogranka agencije „Sači i Sači”, više nego iskreno opisuje događaje iz profesionalnog života, ali i privatne uspone i padove.
Za naš list kaže da je iskrenost kvalitet knjige.
Danas kada mnogi ulepšavaju biografije, otvoreno ste pisali o svojim blamovima. Jeste li se pokajali zbog tolike iskrenosti?
– Imam dovoljno sigurnosti u sebe da mogu da pričam o tim stvarima. Nisam krao, nikoga nisam prevario, nikoga nisam ubio. A ja jesam neželjeni svedok mnogih romansiranih biografija. Problem je što ljudi počnu da veruju u takve biografije.
Zašto ste za svoj posao, u kojem ste više od 30 godina, napisali da je prokažena struka?
– Zato što ako hoćete nekog da uvredite, kažete „to je čist marketing”. To je sada uvreda. Sve što je negativno, to je marketing. Svakodnevno se čuje „ma to je njegov marketing”.
Jesu li u pravu oni koji to kažu?
– Marketing mora da se bazira na istini koja može biti ulepšana.
Dve stvari niste uradili, a kažete da je bilo prilike. Niste otišli u inostranstvo i niste ušli u politiku. Zašto?
– Sa 30 godina sam imao priliku da ostanem u Americi, ali me to nije privlačilo. Nisam otišao ni kada su uvedene sankcije, jer sam hteo da napravim prvu internacionalnu agenciju u Jugoslaviji. Nemam želju da živim na nekom drugom mestu.
A zašto niste ušli u politiku?
– Ne verujem u demokratiju na našim prostorima. Verujem u prosvećeni apsolutizam. Politika se često kod nas svodi na to da ubeđuješ ljude da je bolje da si zdrav, srećan, bogat i optimista, nego da si bolestan, bez para, nesrećan… To je za mene gubljenje vremena. Znam da procenim šta mogu, šta ne i politika me ne interesuje.
Imate li prijatelje među političarima?
– Imam poznanike, nemam prijatelje. Ne družim se sa političarima, korektan sam sa njima kao profesionalac.
U „Sači i Sači” jedno vreme su radili Branimir Dimitrijević Tucko, Srđan Šaper, Dragan Đilas, koji kako ste napisali, danas važe za veoma uticajne, kao i „Indeksovci” Voja Žanetić i Dragoljub Ljubičić Mićko. Kako se okupila ta grupa ljudi?
– Početkom devedesetih kada je ta ekipa tu radila, beogradski „Sači” je bio ostrvo dobra u moru zla. Tucko i Šaper su sa nama sarađivali još dok smo bili Studio marketing, Đilasa je profesor Ivan Štajnberger doveo kod nas. Mićko je bio deo Tima talenata Beograda koji smo preuzeli kao agenciju. To je stvarno bio tim zvezda.
Da li Vam je neko od ljudi koje ste pomenuli u knjizi zamerio zbog toga što ste možda otkrili nešto što oni ne bi želeli da se zna?
– Ne. Većinu ljudi koje sam pominjao u nekom bitnijem kontekstu, konsultovao sam pre objavljivanja i nisu imali primedbe. Najviše sam sebe razotkrio, sve druge sam štitio.
----------------------------------------------
Varjačom do novog klijenta
Kako ste se osećali kada Vas je posle više od 20 godina rada u jednoj od najjačih marketinških agencija, klijent najpre odbio, a onda pristao na saradnju zato što ste njegovoj ženi bili simpatični kako kuvate na slikama u magazinu za koji ste se slikali kao muž Maje Žeželj?
– To je bila blesava situacija. Nije mi bio problem da priznam da je Maja neuporedivo popularnija od mene. Problem je bio kako sad da se ja tu pojavim, ali pobedila je sujeta, jer mislim da dobro kuvam. Čak nam je novinarka rekla da smo jedino Boba Živojinović i ja stvarno kuvali. U svakom slučaju, bio sam zadovoljan zbog novog ugovora.
----------------------------------------------
Zahtevni potrošači
Koje su glavne razlike u poslovanju marketinške agencije devedesetih godina i sada?
– Ranije je bilo lakše – manja konkurencija, malo profesionalaca, malo dobrih reklama. Ponuda proizvoda je bila daleko manja nego sada. Bilo je dva tipa automobila, sada ih ima 202. Potrošači su bili manje informisani, lakše je bilo manipulisati njima. Potrošač se sada osvestio, postao zahtevan i mediji su se fragmentisali.
----------------------------------------------
Pouke iz „Osnova kakodalogije”:
* Čim dobiješ nagradu, odmah je zaboravi. Ali je prvo dobij.
* Uspesi se stvaraju tamo gde drugi nisu videli šanse.
* Pokušaj da uskladiš tip čoveka sa tipom posla i pola posla si završio.
* Za hrabrost je bitan tajming
* Bolje je postavljati granice, nego podvlačiti crte.
* Kad sedneš u pogrešan voz, sve su stanice pogrešne.
* Ako imaš problem koji može da se reši novcem, to nije problem.
* Dobrog i pametnog možeš da naučiš bilo čemu, glupog ne možeš da naučiš da bude pametan, lošeg da bude dobar.
Ankica Marinković
objavljeno: 04.11.2011.
