Izvor: Politika, 22.Jun.2015, 10:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne rastu u stomaku, nego u srcu
U ovom trenutku 725 parova čeka da dobije usvojeno dete, a 150 devojčica i dečaka da dobiju pravu porodicu. Od početka godine do danas novi dom je našlo 65 mališana, zabeležno je u Jedinstvenom ličnom registru usvojenja, koji po zakonu vodi Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike
Usvajanje je za pojedinu decu jedini način da steknu porodicu, a za neke ljude prilika da se ostvare kao roditelji. Usvojiteljstvo u Srbiji ima dugu tradiciju, s tom razlikom što >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je do pre 20 godina ono bilo zakonski drugačije regulisano nego danas. Sada se koristi model po kojem usvojitelji postaju roditelji sa svim pravima i obavezama. Prema bazi podataka o usvajanju, koja se u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike vodi od 2006. godine, u ovom trenutku na usvojenika čeka 725 usvojitelja koji imaju utvrđenu opštu podobnost. Od prvog januara ove godine do danas bilo je 65 usvojenja, a u postupku usvojenja je trenutno oko 150 devojčica i dečaka.
Parovi koji bi da usvoje dete o kome brine Centar za socijalnu zaštitu, i kad imaju sve potrebne preduslove, u većini slučajeva su nesigurni i zaplašeni pričom da im predstoji mukotrpan put za koji su im neophodni brdo papira, čelični živci i jaka volja. U nadležnom ministarstvu to ne demantuju, jer po njihovom mišljenju ceo proces usvajanja nije jednostavan niti treba da bude olako shvaćen, međutim, procedura je Porodičnim zakonom jasno definisana, tako da nema lutanja.
Neki se teško odlučuju na ovaj korak jer u njima tinja tračak nade da će dete „prirodno da se desi”. Problem je što vreme potroši čekanje, tako da se potencijalni usvojitelji uglavnom kasno odluče na ovaj plemeniti korak, većinom u četrdesetim godinama, a imaju i visoke zahteve u odnosu na to kakvo bi dete želeli da usvoje (najčešće traže zdravo, do dve godine starosti, srpske nacionalnosti). Tako se dešava da ne ispunjavaju neke od zakonskih uslova, pre svega kad je u pitanju razlika u godinama: ona ne sme da bude manja od 18, niti veća od 45 godina u odnosu na dete.
O tome šta bi sve trebalo da urade građani zainteresovani za usvajanje deteta i kome da se obrate, razgovarali smo sa Vesnom Tekić, psihologom, samostalnim savetnikom Ministarstva za rad i socijalnu politiku Republike Srbije
1. Ko je nadležan za postupak zasnivanja usvojenja deteta?
Prema Porodičnom zakonu, nadležnost ima organ starateljstva − Centar za socijalni rad, koji sprovodi zaštitu deteta. Centri za socijalni rad, u okviru poverenih poslova iz oblasti porodične zaštite, vode sve pojedinačne postupke, od utvrđivanja opšte podobnosti deteta za usvojenje kao i budućih usvojitelja (parova i pojedinaca), izbora potencijalnih usvojitelja za konkretno dete, donošenja rešenje o upućivanju deteta na period uzajamnog prilagođavanja u porodici potencijalnih usvojitelja, pa do praćenja uspešnosti prilagođavanja. Najzad, centri donose rešenje o zasnivanju usvojenja.
2. Kako se evidentiraju potencijalni usvojitelji i usvojenici?
Na nacionalnom nivou se vodi baza podataka o usvojenju – Jedinstveni lični registar usvojenja. Njega po zakonu vodi nadležno ministarstvo i brine se za ažurnost registra i dostupnost podataka o svim potencijalnim usvojiteljima za centre za socijalni rad. Ministarstvo, kao centralni organ, prema međunarodnoj Konvenciji o zaštiti dece i saradnji u oblasti međunarodnog usvojenja, koordinira svim postupcima međunarodnih usvojenja dece iz Srbije, jer je za njih potrebna saglasnost ministra nadležnog za porodičnu zaštitu.
3. Ko sve može da usvoji dete i pod kojim uslovima?
Prema odredbama Porodičnog zakona, usvojiti dete mogu pre svega parovi, bračni ili vanbračni, jer se to smatra najboljim po dete. Samo pod izuzetnim i posebno opravdanim okolnostima, koje proističu iz procene potreba i najboljeg interesa konkretnog deteta, mališana može usvojiti i neko ko živi sam, uz prethodnu saglasnost ministra nadležnog za porodičnu zaštitu, u skladu sa članom 101 Porodičnog zakona. U Srbiji nisu po zakonu mogući gej brakovi ili registrovane zajednice, pa se kao takvi ne pojavljuju kao potencijalni usvojitelji.
Stranac može da usvoji dete u Srbiji samo pod uslovom da za tog mališana u razumnom roku (najduže godinu dana od momenta unošenja u registar) nije bilo moguće izabrati usvojitelje među domaćima državljanima i da je ministar nadležan za porodičnu zaštitu dao dozvolu u skladu sa članom 103, stav 2 Porodičnog zakona.
4. Koji su sve motivi za usvajanje dece?
U osnovi, poželjni su altruistički motivi − da usvojitelj daje negu, ljubav i brigu detetu, pomogne mu u odrastanju... Kod potencijalnih usvojitelja domaćih državljana, koji su u većini (prema podacima iz Jedinstvenog ličnog registra), to su osobe bez sopstvene dece koje žele da se ostvare kao roditelji i budu uspešni u toj ulozi, koja je visoko vrednovana u društvu. Strani usvojitelji su češće parovi koji imaju biološku ili usvojenu decu, ali hteli bi da još nekom detetu pruže porodicu. Za razliku od naših državljana, oni se češće opredeljuju za usvojenje dece sa smetnjama u razvoju ili drugim problemima. Domaći nisu spremni na to i primeri usvojenja ove dece su vrlo, vrlo retki.
5. Šta nam možete reći o usvojenicima?
Usvojenici su deca različitog uzrasta i karakteristika, za koju je tokom njihove zaštite u nadležnim centrima za socijalni rad utvrđeno da su trajno lišena roditeljskog i porodičnog staranja. Za njih je sproveden postupak utvrđivanja opšte podobnosti za usvojenje. Po zakonu, usvojenje je moguće od navršena tri meseca, do 18. godine.
6. Kako se i gde određuje podobnost usvojitelja?
Postupak utvrđivanja opšte podobnosti za usvojenje deteta u nadležnom centru za socijalni rad sprovode stručnjaci organa starateljstva. Pored kontrole javnih isprava koje se podnose, i preko koje proveravaju ispunjenost zakonskih uslova, oni procenjuju lična svojstva i motivaciju usvojitelja, utvrđuju uslove u porodici i sprovode takozvani program pripreme budućih usvojitelja. Kroz taj program nude im određena znanja i veštine potrebne za usvojenje deteta, ali i procenjuju njihovo razumevanje roditeljske uloge i pripremljenost za usvojenje.
7. Koliko traje procedura usvajanja deteta?
Postupak treba da traje 60 dana od podnošenja zahteva, ali se dešava da traje duže ukoliko se program pripreme i obuke budućih usvojitelja realizuje u grupnom radu.
Dešava se, naravno, da usvojitelji na kraju ne uspeju u nameri, ili da sami odustanu nakon što su stekli opštu podobnost za usvojenje deteta, iz različitih razloga.
Svaki slučaj je priča za sebe. Deci koja čekaju na usvojitelje ali svojim ličnim karakteristikama (poreklo, uzrast, razvoj) ne odgovaraju očekivanjima većine – teško je naći dom.
8. Mogu li usvojitelji da biraju dete, ima li i ono pravo da se izjasni?
Usvojitelji ne mogu da biraju decu, niti je to suština usvojenja, oni mogu da se izjasne koje osobine deteta su za njih prihvatljive, a koje nisu. Po zakonu, dete svoju saglasnost za usvojenje daje kada navrši deset godina života.
9. Kad i da li detetu saopštiti da je usvojeno, da li je to obaveza usvojitelja?
Usvojenje treba da bude odmah uobičajena reč u porodici koja je usvojila dete, jer se njome samo opisuje detetu kako je do odnosa između njega i roditelja došlo. Objašnjenje odnosa prilagođava se uzrastu i kognitivnim kapacitetima deteta i priča se ponavlja kada god i koliko god je detetu potrebno. Sasvim mala deca podjednako ne razumeju ni šta je usvajanje, ni da ih je neko biološki rodio.
10. Šta se dešava ako su živi roditelji deteta?
Veliki broj roditelja dece koja idu na usvojenje jesu živi, zapravo najveći broj. Međutim, to su osobe koje nisu vršile roditeljsko pravo ili su ga zloupotrebile, tako što su napustile, zanemarivale ili zlostavljale decu. Neki od roditelja su iskoristili zakonsku mogućnost i dali su svoju saglasnost za usvojenje deteta jer su procenili da ne mogu ili ne žele da se brinu o detetu. Zasnivanjem usvojenja gube se sva prava roditelja prema detetu i deteta prema roditeljima.
Slavica Berić
-----------------------------------------
Slavni usvojitelji
Mnoge poznate ličnosti odlučile su se da usvoje mališane bez roditeljskog staranja.
Najpoznatija na našim prostorima je Esma Redžepova, majka 47 sinova i jedne ćerke, mada nije imala svoje biološke dece. Jedan od naših najuspešnijih košarkaša Vlade Divac sa suprugom Snežanom je 1999. godine iz doma u Zvečanskoj usvojio devojčicu Petru.Crnogorski pevač Sergej Ćetković je 2010. godine usvojio ćerkicu iz Doma za nezbrinutu decu u Bijeloj, a dve godine kasnije još jednu devojčicu. I neke holivudske zvezde pokazale su da, sem velike slave i velikih honorara, imaju i veliko srce: glumački par Tom Kruz i Nikol Kidman, u to vreme i bračni par, 1993. je usvojio devojčicu Izabel, a dve godine kasnije dečaka Konora.Anđelina Džoli i Bred Pit, pored svoje troje dece, 2002. godine su usvojili sedmomesečnog Medoksa iz Kambodže, tri godine kasnije u porodicu je stigla šestomesečna Zahara iz Etiopije, a 2007. i trogodišnji Paks Tijen iz Vijetnama.
Kraljica popa Madona 2008. godine usvojila je Dejvida Banda iz Malavija, a već sledeće godine vratila se u istu zemlju kako bi usvojila i devojčicu Mersi. Poznata glumica Šeron Ston u poslednjih 11 godina usvojila je tri dečaka.
-----------------------------------------
Ljubav bez razlike
Dosta je primera da oni koji usvoje dete s vremenom dobiju i sopstveno biološko potomstvo, ali, kako tvrde, među njima razlike nema, jer i ona koja nisu rasla u stomaku – rastu u srcu. O tome svedoči i Luka, danas otac dve devojčice, koji s puno ljubavi priča o ženi koja ga je podigla, ističući da je roditelj onaj koji te je othranio i vaspitao, a ne onaj koji te je na svet doneo. On je imao priliku da upozna biološku majku, koja ga je još u pelenama ostavila, u sobi u kojoj je živela kao podstanar, i otišla u Nemačku. Prihvatila ga je i usvojila stanodavka, pored svoje dvoje dece, ne praveći između njih razliku. Jednog dana se majka pojavila rešena da sinu parama nadoknadi ljubav. „Ona je za mene bila i ostala strankinja”, kaže Luka, koji je, dodaje, zahvaljujući svojim roditeljima završio školu i osposobljen je da novac može i sam da zaradi.
-----------------------------------------
Novi dom u inostranstvu
Novi dom u inostranstvu u poslednjih desetak godina pronašlo je oko 100 mališana iz Srbije, većina sa zdravstvenim nedostatkom. Reč je o usvojiteljima iz visokorazvijenih zemalja kao što su Švedska, SAD i Francuska, u kojima postoji veliki stepen podrške za decu sa teškim zdravstvenim problemima ili zaostatkom u razvoju.
-----------------------------------------
Kalina, „usvojena” unuka
Slavica (66) i Stevan (65) Živković iz Inđije gotovo tri godine imaju usvojenu unuku Kalinu. Kalina ima 10 godina i završila je treći razred osnovne škole. „U našim dugim životima dosta toga lepog smo doživeli, ali ovo je ipak nešto najlepše što nam se moglo dogoditi”, sa ponosom ističe deda Stevan. Ideja o usvajanju unuke rodila se pre desetak godina. „U jednoj prodavnici smo ugledali veselu devojčicu očaravajućeg osmeha u društvu njene majke, prišli smo joj kao omađijani i upitali da li želi da nam bude unuka, ubeđujući je – šta te briga ako imaš troje baba i deda, dobićeš više poklona”, prepričava Slavica. Iz razgovora sa majkom Jasminom saznali su da devojčica gotovo da nema babu i dedu, jer su majčini roditelji umrli, a očevi žive u inostranstvu i Kalinu retko viđaju. Sporazum je brzo postignut – ali ne i ozvaničen, jer prema srpskim zakonima mogu da se usvajaju deca, ali ne i unuci. To, međutim, Živkovićima ne smeta, a podržao ih je i sin Bojan, koji živi i radi u Americi – još nije oženjen i nema dece.
