Izvor: Politika, 29.Sep.2012, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne postoji muški i ženski svet
Muzička diva i psiholog ukazuje u svojoj knjizi „Civilizacija i žena – Muška žena” na prave tragove smisla života i značenja žene, umanjivanje značaja carica Teodore i Irine, mit o muškoj moći...
Velika zvezda muzičke scene Aleksandra Slađana Milošević (1956), društveni aktivista, umetnik i praktičar psihoterapijskog pravca, nedavno je izdala dvotomno enciklopedijsko delo „Civilizacija i žena – Muška žena” u kojoj, na 1.726 stranica, ukazuje na tragove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smisla života i značenja žene. Područje rada i istraživanja bile su oblasti psihologije, mitologije, religije, istorije, filozofije, sociologije i njima srodne discipline. Knjiga hronološki prati sudbinu žene kroz istoriju od drevnih civilizacija Mesopotamije, Egipta, Indije, Judeje, Grčke, Rima, preko Vizantije, srednjeg i novog veka, sve do modernog i postmodernog doba.
„Ova knjiga je moje životno delo”, kazuje Slađana ističući: „Svako poglavlje prikazuje istoriju drevnih društava, verovanja, običaje, uređenje, zakonodavstvo i položaj žene, navodeći njihove pojedinačne biografije i dela.”
Gde su žene u istoriji?
Žene su i dalje izostavljene iz istorijskih knjiga i udžbenika ili su samo uz put pomenute dok je njihov značaj umanjivan. Tako, na primer, uvaženi vizantolog Georgije Ostrogorski, pominjući caricu Teodoru, velikog ikonoborca i samostalnu vladarku Vizantije, piše da je restauracija kulta ikona izvršena u vreme vlade „jedne žene”, čime je, verovatno, izrazio čuđenje što je žena bila tako vladarski vična i kompetentna. Rimski papa je, na primer, 802. presto, koji je zauzimala carica Irina, proglasio „slobodnim” s obzirom na to da ga je zauzimala žena, ignorišući činjenicu da je krunisana carica još od 797. legitimno vladala Vizantijom.
Gde ste, tragajući za istinom, stigli?
Pisala sam iz vere u čoveka koji traga za boljim sobom,čoveku koji je morao da pobedi u borbi između materije i duha i uzdigne se ka najvišem u sebi. Kako bi to postigao on mora da menja realnost i u skladu s tim uređuje zajednicu. Pre svega, mora da prihvati ženu kao jednako vrednu i jednako važnu, da je razume kao sveže izvorište spasonosnih potencijala. Povratak vere u ženu nudim kao zamenu za izgubljeni civilizacijski mit. Žena može biti osnova –novog mita nade i vere u spasenje.
Kojimuško-ženski odnosi su ključni?
Cilj mog pristupa za stvaranje jednakog društva jeste da doprinese završetku pritajenog rata između polova. Kažem da ne postoji muški i ženski svet, kao što ne postoje ni muška i ženska nauka, istorija, umetnost, vera! Svet u kome živimo je zajednički. Ne postoji muška i ženska istina. Ona je samo jedna, ista za oba pola. Takođe, na tom putu,nametala se slika žene kao –metafora celovitosti ljudskog bića.
Kako vidite sadašnji trenutak u odnosa između polova?
Korice oba toma knjige „Civilizacija i žena – Muška žena” koje sam dizajnirala i likovno opremila, krasi simbol mira između polova, dok se knjiga završava Deklaracijom mira između polova. Jedino ishodište koje me je zanimalo bila je istina. Istina je postala moja obaveza, jer samo iz istine proizilazi red, a iz reda – mir. Sve što se zasniva na neistini, prevari i laži, kad-tad potone, nestane, rastoči se. Zato sam korigovala svedočenja o ženi, uz pokušaj da afirmišem njene kvalitete i podsetim na greške u proceni njenih vrednosti. Iz poricanja i devalvacije ženine vrednosti, nastao je rodni sukob, koji civilizaciju drži u zamci nesporazuma i destrukcije, imobilišući čovekove potencijale.
Kakva je „muška žena” o kojoj pišete?
Ona je sposobna da gospodari sobom i okolinom, poseduje autentično mišljenje, kvalitetno prosuđuje i odlučuje, moralno, psihički i logički je kompetentna. Otkriva i osmišljava sebe i za razliku od prethodnica, zauzima aktivan stav prema stvarnosti. Ona razume sebe, ali razume i svet oko sebe. Muška žena nije nikakva mužanstvena ili muškobanjasta žena, neidentifikovane polnosti. Ona zadržava biološke karakteristike i prednosti, te je i dalje majka hraniteljka, osećajna, empatična, vezivno tkivo zajednice ili ekološki osvešćena negovateljica planete, ali ovim osobinama dodaje i ono što su društvo i nauka definisali kao „muškost”, što je zapravo biološki i moralni kvalitet prave ili kako je neki nazivaju, „apsolutne žene”.
Da li „muška žena” umanjuje značaj muškarca?
Moja namera nije da rušim mit o muškoj moći. Naprotiv, muškarac zaslužuje sve zasluge za stvaranje civilizacije i umne domete, čije je granice uglavnom sam pomerao. Ipak, evidentno je da su destruktivni impuls i muški rod zapadnog uma, postali prepreka evoluciji vrste. Stvaralačko, misteriozno, ženski rodbitrebalo da se reintegriše u osnovu ljudskog bića, gde je u prvobitnom stanju i boravilo kao celovitost, kao – duša sveta.
-----------------------------------------------------------
Cilj muškarca je, uglavnom, da se poigra
• Bila sam „vukovac”, đak generacije i najbolji učenik Beograda.
• S desetak godina pročitala sam knjige mnogih klasika.
• Srednje obrazovanje, muzičko i opšte, stekla sam u Beogradu, a u Americi sam završila muzičku akademiju i biopsihologiju.
• Već 1978. moje ime je bilo upisano na top-listu Radio Luksemburga. Bila sam jedno vreme u Frankfurtu, Londonu, Milanu, pa u Kini i Americi, gde sam, kao stog broker, imala licencu za posredovanje pri osnivanju kompanija...
• Bila sam, u Americi, u braku s Džejmsom Hegedonom: on je muzičar, a po obrazovanju novinar. Posle brzog razvoda godinama smo živeli zajedno. Ostali smo prijatelji.
• Za mene je najbolja bračna kombinacija u kojoj su živeli Žan-Pol Sartr i Simon de Bovoar – to znači živeti u istoj zgradi, a u posebnim stanovima.
• Volim iskrenost, a ne manipulacije. Cilj muškarca je, uglavnom, da se poigra, a žene, najčešće, preuzimaju svu odgovornost veze.
• Mogla sam da imam decu, ali suviše je bilo turbulencije u mom životu. Zato nisam mogla sebi da dozvolim da to dete pati zbog mojih potreba, želja i ambicija. Jer, moja beba bi 24 časa bila zalepljena za moje telo, a ne kod dede i babe.
Slavko Trošelj
objavljeno: 30.09.2012
.jpg)
