Izvor: Politika, 04.Jan.2014, 22:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne postoje strane zemlje, nego samo strani ljudi
Putopisac i advokat priča o putovanjima kroz 75 zemalja na četiri kontinenta, dobroćudnim Tajlanđanima i glavosečama sa Filipina, Sumatri i Milošu Crnjanskom, svom muzeju...
Viktor Lazić, književnik, putopisac, advokat, doktorand kineskog prava, poliglota, ovlašćeni prevodilac, licencirani turistički vodič, ambasador Srpskog bibliofilskog društva, filatelista i numizmatičar, član Udruženja književnika Srbije, objavio je četiri knjige putopisa, a ove godine izdaće >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << još dve.
Na putovanjima je ukupno proveo nešto više od osam godina. Obišao je 75 zemalja na četiri kontinenta upoznajući predele i ljude, skupljajući vredne, retke knjige i predmete.
Rođen je 24. januara 1985. u Beogradu. Živi u rodnom gradu sa verenicom Aleksandrom.
Kako ste počeli da putujete?
Putovanja sam zavoleo od ranih godina, kad sam posećivao rođake i prijatelje po Evropi. Na kraju srednje škole dobio sam novčanu nagradu Beograda kao jedan od najboljih učenika u gradu. Posle godinu dana sakupio sam dovoljno novca da odem na Tajland, na desetak dana. Maštao sam o jahanju slonova, ulasku u džunglu sa majmunima...
I šta se dogodilo?
Da bih produžio boravak na tridesetak dana spavao sam na plaži, a ne u hotelu. Dobroćudni Tajlanđani su mi otvorili vrata svojih domova i svojih duša. Tako je, zapravo, počelo moje putovanje po svetu. Shvatio sam da je svet lep, a ljudi divni, pa sam poželeo da tu radost, o svemu što doživim, pisanjem podelim sa drugima.
Koje je putovanje bilo najduže...
„Ladom nivom” oko sveta koje je trajalo 421 dan, kroz tridesetak država. Pratila me je samo lutka Mileva, koja je uspešno glumila saputnika da se mogućim napadačima čini da ne putujem sam. Na tom putovanju sam ručao s piratima u moreuzu Malaka, skrivao se u skloništu Pola Pota u Kambodži, razgovarao sa Deda Mrazom u Finskoj, a u Uljanovsku, Lenjinovom rodnom mestu, shvatio zašto je propao komunizam.
... koje posebno...
Ono kad mi je u Vijetnamu vodič pokazivao mesta najžešćih bitki u ratu u kojem je on bio na – američkoj strani. A od celog sveta, na kraju sam, umalo, dobio batine u mirnoj Australiji. Imao sam 65 puta noćenja u krevetu, 308 u „ladi”, a ostalo na otvorenom. Obišao sam tri kontinenta, promenio više od 20 različitih prevoznih sredstava, prešao oko 140.000 kilometara.
...a koje uzbudljivo?
Zaustavile su me 102 policijske kontrole, prešao sam 78 graničnih prelaza, a „lada” se kvarila čak 34 puta. Putovao sam bez dži-pi-esa, koristeći isključivo lični osećaj za orijentaciju, kompas i stare mape. To putovanje je drastično uticalo i na moj fizički izgled – smršao sam 22 kilograma. Najduže se nisam kupao 16 dana. Iz svih tih zemalja u Srbiju sam poslao više od pola tone materijala i artefakata za biblioteku i muzej koji pravim!
Kojoj zemlji se rado vraćate...
Uvek Rusiji. To nije zemlja, to je ceo kontinent. Od Murmanska do Vladivostoka sam se vozio „ladom”, ali ne direktno, već cik-cak, posećujući hiljade sela i lokalnih znamenitosti, muzeje i prirodna čudesa. Prošle godine sam, uz podršku Ministarstva kulture Tverske oblasti ne samo obišao jedan deo Rusije, nego i održao važno predavanje i pripremio veliku izložbu o srpsko-ruskim vezama, to jest knjigama kojepovezuju Srbiju i Rusiju.
... a kojoj baš ne?
Uvek se sećam glavoseča sa Filipina, s predivnim tetovažama, ali tek kada nekome odrube glavu. Posetio sam i majku svih hramova Angor Vat, prošao sam obuku za jahanje slonova u Laosu, a na „ladi nivi” sam prošao čak i celu pustinju Gobi. Ali, uvek ističem da se mnogo vrednog i neobičnog može naći i u svojoj zemlji, i u komšiluku.Svima preporučujem da obavezno obiđu velelepne Dečane, da posete Temišvar i dvorac Drakule i da u Sofiji pogledaju neobične bugarske plesove na vatri.
Kad ste učili?
Uvek i na svakom mestu. Ispit iz krivičnog prava je poseban i veoma „tmuran” u kome se uči o ubistvu, silovanju, razbojništvu... Polagao sam ga početkom septembra, a tokom leta sam otputovao u Singapur, Maleziju, Bruneje i Indoneziju, a za Beograd sam poleteo dva dana pred ispit. Morao sam da učim na putu. Na Sumatru sam se uputio zbog istoimene pesme Miloša Crnjanskog. To je, ujedno, bilo sve što sam o tom čarobnom ostrvu znao. I položio sam taj težak ispit s osmicom.
Šta planirate...
Moja porodica, s očeve strane, već više od 200 godina bavi se kulturom i sakupljanjem knjiga. Moj pradeda Luka Lazić je još 1929. dobio zlatnu medalju za kulturne zasluge koju mu je uručio lično kralj Aleksandar. A ja sam u devetoj godina preuzeo „Muzej Lazić” koji bi trebalo da preraste u jedan od stubova srpske kulture.
... a šta prikazujete?
U muzeju ukazujemo na razvoj knjige, na njene pojavne oblike i mogućnosti, a predstavljamo i udaljene zemlje i njihove kulture posredstvom knjiga i drugih predmeta. Naš cilj se može sažeti u prostu sintagmu: „Štitimo i promovišemo srpsku kulturu, a kulture drugih naroda dovodimo u Srbiju.” Za svoj rad smo već dobili podršku vodećih srpskih institucija, počev od Narodne biblioteke Srbije, Udruženja književnika Srbije, Srpskog bibliofilskog društva, Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu...
Šta vas vuče u svet?
Uvek velika žeđ za kulturnom i umetničkom razmenom i znanjem. Vodilja mi je izreka kineskog filozofa Lao Cea: „Ne postoje strane zemlje, postoje samo strani ljudi.”
-----------------------------------------------------------
Knjige se ne bacaju, one se sahranjuju
Kakav je vaš odnos prema knjizi?
Stepen razvoja svake države vidi se u odnosu prema kulturi. U Drugom svetskom ratu, tokom opsade Lenjingrada, stanovnici su umirali od zime, pa su založili sve što je moglo da gori, samo ne knjige. Jevreji svoje svete knjige nikad ne bacaju, ma koliko da su oštećene. Takve knjige se skupljaju i onda zajedno, svečano, verski, sahranjuju, uz poštovanje i ceremoniju sličnoj sahrani čoveka.Upravo takav stav prema knjizi i mi promovišemo i želimo da uvedemo u Srbiju.
Slavko Trošelj
objavljeno: 05.01.2014
