Izvor: Politika, 31.Okt.2011, 23:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne očekujte romansu u braku
Seksualnost je opterećena mitovima, zabranama i manipulacijama, kaže antropolog Jovica Stojanović
Čovek je ovladao tajnama tehnologije i došao do atomskog doba, ali kada bismo pratili njegove korake u spoznaji sopstvene seksualnosti, videli bismo da još nije izašao iz pećine.
Antropolog i seksolog Jovica Stojanović iznosi ovakav stav u nedavno objavljenoj knjizi „Seks i kultura”. Autor objašnjava kako je izgledala ljudska intima u različitim kulturama i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << epohama, primećujući da je svako društvo nametalo zabrane, dok su monoteističke religije ubeđivale sledbenike u grešnost njihovih tela, a industrija lepote u njihovu nesavršenost. Seksualnost se uvek kontroliše, u svim zajednicama, pa čovek misli o svojim potrebama ono što društvo želi da misli.
– Ona je češće sredstvo manipulacije, ređe hedonizma, a valjalo bi da je obrnuto. Uzmimo za primer samo političke brakove ili građansku porodicu kao monogamnu prostituciju – kaže Stojanović.
„Seks i kultura” osvetljava i praksu seksualnog sakaćenja žena protiv koje glas dižu zapadna društva, ali koja se u mnogim sredinama brani kao deo kulture. Šta je onda žensko obrezivanje – kultura ili divljaštvo?
–Čupanje ili sečenje klitorisa spada u seksualno sakaćenje žena u mnogim kulturama. Okrutan zlikovački čin je sračunat da ženu liši seksualnog zadovoljstva i spreči je u prevari.
U nekim društvima devojkama zašivaju stidne usne da ne bi imale seksualne odnose pre braka.
– Ovo je jedan od najperverznijih izuma muškog devijantnog uma koji ima problema sa svojom seksualnošću i strahom od žena.
Ni u razvijenim društvima čovek se još nije oslobodio svih stega i zabluda. Jedan od mitova koji nam je usađen jeste onaj o romantičnoj ljubavi, zbog čega se od braka očekuje previše.
– Romantičan brak postoji u romanima, ali današnji bračni život je pre tragikomedija. Brak zadovoljava čovekove emotivne, seksualne, socijalne, biološke i druge potrebe. Današnji brak ne zadovoljava ni potrebu za brakom, jer bračna veza je obaveza, a svi jedino hoće da su obavezno neobavezni. Zato se preko 65 odsto brakova raspada.
Osim o romansi, žene sanjaju i o idealnom telu i licu, pri čemu ideale postavljaju časopisi i modna industrija. Verujući da je lepo samo ono što vide na masnom novinskom papiru i crvenom tepihu, troše vreme i novac kako bi i one tako izgledale. Stojanović, međutim, ističe da nema univerzalne lepote, dakle izgleda koji bi se svideo svakome u svakoj kulturi.
– U afričkim kulturama na ceni su žene koje imaju stomak na više kaskada i krupne dojke.
Neosporno je, međutim, da zapadni uticaji i merila privlačnosti prodiru na sva ostala mesta, zbog čega Afrikanke ispravljaju kosu, a Azijatkinje pokušavaju da „isprave oči”.
– To trendiranje je zapravo dreniranje mozga. U svakoj kulturi lepota je nešto drugo, ali opsesivna bolest za poželjnim izgledom je pandemična pojava. Ljudsku vrstu ne definiše izgled već um. Sve životinje bi, iz svoje perspektive, rekle da su lepše od nas.
Šta ćemo sa ženama koje vade rebra, pumpaju usne i u grudi stavljaju silikone, verujući da će tako privući partnere? Stojanović objašnjava da zbog kompleksa koji su mu usadili, čovek gubi pravo da se zove homo sapijens i dobija epitet „homo plastikus”. Jesu li onda u pravu oni koji tvrde da je mozak najerotičniji organ?
–Istina je da je mozak najerotičniji organ, jer seks počinje i završava se u njemu.
Ne može se ipak pobiti, dodaje autor, da se muškarci uzbuđuju čulom vida, dok žene slušaju.
– Svima fali neki kilogram, neki santimetar po visini ili obimu. Začudo, niko ne smatra da mu fali i gram mozga. Otuda ovaj idiotizam nasilja nad ženskim telom. Inteligentne i uspešne žene plaše muškarce, a privlače ih samo one koje stalno uređuju svoje „meso”, umesto da reprogramiraju mozak.
----------------------------------------------
Religija i seksualnost
Autor tvrdi da je judaizam pričom o izbacivanju iz raja bacio stigmu na žene i učinio ih drugim polom usled čega vuku komplekse i osećaj inferiornosti. Islam je od sledbenica učinio žene čija se frustracija ne da meriti sa frustracijom drugih vernica, dok „od svih religija najpogubniji uticaj na seksualnost ima hrišćanstvo”.
– Kada se seksualnost previše kontroliše, a to jeste slučaj, ona dezintegriše ličnost. Otuda toliko impotentnih muškaraca i frigidnih žena.
J. Stevanović
objavljeno: 01.11.2011.
