Izvor: Press, 11.Nov.2012, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne mrzim ubicu svoje sestre
Nerazdvojne- Sestra i ja smo rasle u isto vreme, u istom stomaku, igrale se istim lutkicama, štitile jedna drugu, a sad moram da naučim da živim iz početka, bez nje
Ne mrzim vozača koji je pregazio i ubio moju sestru bliznakinju. Želim samo da dobije zasluženu kaznu zato što je pijan naleteo na Nevenu i uzeo mi sve. Sestra i ja smo rasle u isto vreme, u istom stomaku, igrale se istim lutkicama, štitile jedna drugu, a sad moram da naučim da živim iz početka, bez >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << nje.
Ovako je svoju potresnu ispovest za Press, isprekidanu jecajima i jedva govoreći, započela Jovana Dragutinović (29). Ona je bila u istom taksiju iz kojeg je njena sestra bliznakinja Nevena napravila poslednji korak pre nego što je na nju naleteo košarkaš Kimani Frend. Ta kobna noć, 3. novembra, ostaće zauvek urezana u Jovaninim mislima. Iznova i iznova vrteće tragični događaj na uglu Francuske i Ulice Đure Đakovića, sa samo jednim pitanjem: Da li je moralo tako?
- Bol koji osećam gubitkom sestre svakodnevno mi sve više steže srce. Neveni, koja je bila veliki borac, na sahrani sam obećala da ću ispuniti sve njene ciljeve, koje, nažalost, nije imala vremena da ostvari. Osećam da živi i dalje sa nama i nikada neću dozvoliti da ona nestane. Ne mrzim čoveka koji ju je ubio, samo želim da ga stigne zaslužena kazna - zavijena u crno šapuće Jovana, jedva vadeći reči kojima bi opisala ogromnu tugu.
Zašto sam pristala
Kaže da je pristala da za naš list ispriča ono što je doživela i ono što oseća da bi i na taj način poručila da je život najvažniji i da ljudi ne voze pijani, jer postoji mnogo drugačijih načina da se dođe do kuće ili bilo kog drugog mesta.
Jovana se jasno seća svega što se dešavalo u danu koji je prethodio tragediji.
- Ništa nije slutilo na nesreću. Ceo dan smo bile u kontaktu. Dan je provela kod drugarice sa kojom je osnovala firmu za pravljenje kolača, sutradan je trebalo da imaju prvu isporuku. Bila je toliko uzbuđena i srećna jer su snovi počeli da joj se ostvaruju - priča Jovana, i dodaje:
Košarkašu ukradena vozačka dozvola
U policijskom izveštaju navodi se da je državljaninu Jamajke Kimaniju Frendu na osnovu urađenog alko-testa otkriveno prisustvo 0,98 promila alkohola u krvi. Takođe se navodi da on nije imao vozačku dozvolu, ali da je posedovao potvrdu da mu je ukradena dozvola koja mu je izdata 25.9.2012. godine. U izveštaju stoji da je 3. novembra 2012. godine na uglu ulica Francuske i Cara Dušana, gde postoji znak „stop", on izazvao saobraćajnu nesreću, tako što je „škodom fabijom" naleteo na Nevenu Dragutinović, koja je kasnije preminula. Zbog toga se on sumnjiči za teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja za koje je zaprećena kazna do 12 godina zatvora.
- Naš drug je upisao školu u Beogradu i želeo je to da proslavi. Pozvala sam sestru da krene sa nama na tu proslavu jer sam znala da je slobodna, budući da njen dečko nije bio tu. Nevena u početku nije želela da nam se pridruži jer je od napornog rada osećala umor i htela je ranije da ode na spavanje. Pozvala nas je da dođemo kod nje u stan. Međutim, ja sam insistirala da pođe sa nama i da se opusti. Veče smo lepo provele ne sluteći da ćemo se poslednji put videti.
Sledi dugo ćutanje. Pogled je uperen u prazno. Suze same kreću. Jovana onda nekako uspeva da nastavi:
- Nije trebalo ovako da se završi... Nevena je izašla iz automobila da kupi doručak, čak je i taksistu upitala da li želi nešto da mu kupi u pekari. Izašla je iz kola i samo što je kročila na asfalt, taksista je viknuo: „Udarili su ženu." U prvi mah nije video da je to ona. Odjednom me je nešto preseklo, pogledala sam i osetila neopisiv bol. Srce mi je stalo. Naš drug Miloš je istrčao iz auta i video kako Nevena leži nekoliko metara dalje, na ulici. Uzeo ju je u naručje i doneo do kola. Videla sam njenu prelepu plavu kosu i počela grčevito da se tresem.
Lekari su me sklonili
Jovana kaže da je nekoliko trenutaka kasnije pritrčao i čovek (Kimani Frend, prim. aut) koji je udario Nevenu kolima i zajedno sa njima pokušao da joj pruži prvu pomoć.
- Govorio je da je ubacimo u automobil i odmah vozimo u bolnicu. Videla sam da joj krv lipti iz glave. Držala sam je za ruku da bih osetila da li ima puls, ali ništa se nije osećalo. Lekari su stigli i sklonili me od Nevene. Kasnije sam u novinama pročitala da je preminula već na mestu nesreće.
Jovana kaže da je od trenutka nesreće stalno razmišljala da li mrzi čoveka koji joj je zauvek oduzeo sestru.
- Ne mrzim ga. Razmišljala sam i zašto ga ne mrzim. Shvatila sam da on treba da odgovara za delo koje je počinio i da kazna treba da bude adekvatna zbog toga što je vozio pijan. Ali, ne mrzim ga zato što nije pobegao sa mesta nesreće, ne mrzim ga zato što je pokušao da spase Nevenu - priča neutešna devojka, i dodaje:
- Zahvalna sam njegovoj porodici, koja je poslala telegram saučešća. Kad sam ga srela u Urgentnom centru, stavio je ruku na srce i pogledao me. Znam da mu je žao zbog nesreće i da njegov život više neće biti isti kao pre, ali znam i da mora da odgovara za ono što je učinio.
Neki su zloupotrebili tragediju
Jovana kaže i da je ogorčena što su neki iskoristili tragediju da ispričaju ili napišu razne neistine. Tu misli na pojedine medije koji su uzimali izjave od nekih članova porodice sa kojima ona i sestra uopšte nisu imale nikakav kontakt.
- Nas dve smo bile gotovo same na ovom svetu i veoma me je pogodilo to što su pojedinci iskoristili našu nesreću da pričaju i pišu neistine i uzimaju izjave od strina, maćeha... Znam da bi se moja sestra isto tako naljutila da je bila obrnuta situacija. Mi imamo brata i sestru po ocu koje mnogo volimo i sa njima smo bile u kontaktu. Velika podrška Neveni, a sada i meni bio je i ostaće njen dečko Neven, sa kojim je pravila planove za budućnost. Sa ostalima nismo imale ništa.
