Izvor: Glas javnosti, 06.Feb.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne damo jedinu čistu reku u Srbiji
U Arilju podigao se narod da brani reku. Opravdano. Kažu, grad bez reke, i Arilje sa Rzavom nisu jedno te isto. Grad bi bez svoje reke izgubio dušu, nepovratno. Kao kad bi Beogradu isključili Savu i Dunav, Moravu pretvorili u bare, kad bi Prijepolje izgubilo Lim.
- Nemam pravo da ćutim pred namerom da se na Rzavu podignu tri velike brane, da duboko pod vodom budućih jezera ostanu rzavski brzaci, plaže, prelepe doline, šume, da pod vodom ostane deo našeg odrastanja uz reku, deo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << detinjstva, deo naše budućnosti - kaže dr Momo Plazinčić, anesteziolog u Opštoj bolnici u Užicu, jedan od vođa narodne pobune u Arilju koja ima samo jedan cilj - da sačuva Veliki Rzav.
Ariljci su prethodnih meseci prikupili 1.526 potpisa, to je najveća peticija u istoriji gradića, sa željom da nadležne upozore da se ne slažu sa sve izvesnijom namerom da se na Rzavu podigne velika akumulacija Svračkovo iz koje bi se vodom snabdevali Čačak, Požega, Lučani, Gornji Milanovac i njihov gradić, a da se posle Svračkova slične brane na Rzavu podignu i u Rogama i Orlovači.
JEDNIM POTEZOM
- Preti ozbiljna opasnost da Arilje izgubi reku a da zauzvrat ne dobije ništa. Nisu nama na Rzavu potrebne brane, velika jezera koja će promeniti klimu ovog kraja, već rzavski brzaci, plaže, reviri za ribilov, rehabilitacioni i turistički sadržaji, staze za pešačenje, potrebna nam je ta netaknuta priroda, potrebna nam je kao biser čista reka koja je sačuvana do današnjih dana. Pitam sve u Srbiji, posebno one koji su namerili da grade brane, od koga mi to imamo dozvolu da sve to sada jednim potezom uništimo - kaže dr Plazinčić.
Zajedno sa ljudima dobre volje koji se zalažu za očuvanje jedine čiste reke u Srbiji i prirode oko nje, podržavam ovu akciju građana Arilja. Ko je jednom u svom životu proveo makar i jedan sat pored ove prelepe reke, prepoznaće šta ona znači Srbiji. Prodajemo društvena dobra, da li treba prodavati i prirodna dobra Srbije. Zar treba dirati prelepe vrhove Đavolje varoši koje je priroda sagradila? Zar treba zatvarati tajnovite pećine Srbije? Zar treba ugrožavati čistu reku koju je priroda oblikovala , udahnula joj život žuborom i ukrasila obale bogatom vegetacijom? A koja je to reka kojom ćemo se poput Tare mi Srbi ponositi? Treba dobro razmisliti pre odluke! ...A Srbija ima toliko drugih reka i voda koje se mogu piti....
