Izvor: B92, 01.Feb.2010, 14:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nauka u Srbiji u usponu

Beograd -- Srbija je svetska "zvezda u usponu" u nekoliko naučnih područja, obznanio je nedavno ugledni časopis "Sajens voč".

Među "zvezdama u usponu" su i dva srpska naučnika: akademik Ivan Gutman s Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu i dr Stevo Stević iz Matematičkog instituta SANU.

Ozbiljan iskorak načinjen je u objavljivanju naučnih članaka načinjen u biologiji i biohemiji, hemiji, kliničkoj medicini, računarskim naukama, naukama o materijalima, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << matematici, inženjerstvu, neuronaukama, farmakologiji i toksikologiji i fizici.

Naša zemlja je u nekoliko navrata i lane izdvojena na stranicama besplatnih veb usluga kompanije „Tomson-Rojters”, koja kroz sažete statističke izveštaje obelodanjuje pregled ključnih kretanja u osnovnim naučnim istraživanjima u celom svetu.

Procene koje ukazuju na ubrzan napredak srpskih istraživača i ustanova utemeljene su na bibliometrijskim podacima, prikupljanim za potrebe druge usluge istog ponuđača, nazvane „suštinski naučni pokazatelji” , čije se korišćenje naplaćuje.

Prateći najnovije dvomesečne promene činjenica „Sajens voč” je objavio spisak naučnika, instituta, zemalja i časopisa koji su postigli najveći postotak u sveukupnom navođenju na izmaku 2009.

Uzmemo li u razmatranje učestalost štampanja u vodećim međunarodnim časopisima, jasno je da su razmatranjima „Sajens voča” obuhvaćeni naučni radovi u kojima se predstavljaju rezultati istraživanja iz vremena pre smanjivanja novčanih izdataka u fondovima za nauku, a one su – prema mišljenju ovdašnjih naučnika – obeležile 2009. Možemo li, stoga, strepeti da će u analizama koje se tiču druge polovine prethodne godine izostati ovako lepi rezultati?

Zanimljivo je još jedno upoređivanje koje je skoro ugledalo svetlost dana, a tiče se naše zemlje i nekoliko zemalja iz okruženja. U deceniji koju smo ostavili za nama Srbija je u broju naučnih članaka pretekla Sloveniju, Bugarsku i Hrvatsku. Nabrajanje je zaključeno krajem oktobra. U svim godinama koje su prethodile (za 2000–2003) izračunat je prosek, tri pomenute zemlje bile su ispred Srbije.

Za srpske istraživače najplodnije godine bile su 2007. (s 2.054 rada) i 2008. (s 2.558 radova), što podjednako važi i za tri ostale zemlje. I u 2009. će, sasvim je izvesno, biti više od 2.000 radova (krajem oktobra izbrojan je 1.991).

Obeshrabruje, međutim, činjenica da se postojani rast iz godine u godine u prethodnoj preobratio u lagani pad.

Nastavak na B92...