Izvor: Story, 20.Sep.2015, 13:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nataša Ninković: Rođendan ispunjen avanturama
Glumica Nataša Ninković govori o tome kako je pre odlaska na Filmski festival u Nišu gde je dobila nagradu Fipresci obeležila dan kada je rođena i opisuje kako se ovog leta provodila sa suprugom i naslednicima
Nataša Ninković, foto: Petar Đorđević, Branislava Cvetković, Privatna arhiva
Uzbudljivo leto ispunjeno trenucima relaksacije koje je podelila sa članovima najuže porodice, glumici Nataši Ninković (43) nije moglo na lepši način da se privede >> Pročitaj celu vest na sajtu Story << kraju. Ona je na nedavno završenim 50. Filmskim susretima u Nišu dobila nagradu filmskih kritičara Fipresci, što je najbolja potvrda da je saradnja sa Markom Novakovićem u njegovom filmu Bez stepenika, bila pun pogodak. Kratkom boravku u gradu na Nišavi prethodio je odmor koji su joj ove godine činila putovanja po meri sa suprugom Nenadom Šarencem i sinovima Matijom i Lukom.
- Bio je to vrlo dinamičan, dug i lep raspust. Prag je najlepši barokni grad, a prvi put sam posetila i Bratislavu, čiji je centar veoma zanimljiv, pun neobičnih originalnih restorana, kafea i radnjica. Rodno Trebinje ovog leta bilo je turistička destinacija mnogih meni dragih ljudi, tako da sam tamo bila stalno u akciji – priča Nataša koja je svoj rođendan, 22. jula, proslavila na originalan način.
- Provela sam ga na jednom jezeru u Nemačkoj i u obilasku bavarskih zamkova sa najmilijima. Bio je to predivan dan, tokom kojeg smo se odmarali u prirodi. Uživanje kraj jezera kombinovali smo sa malo gradskih dešavanja posetivši Minhen i Berlin, mada nam je više prijala tišina i čistota bavarskih Alpa. Ipak, kako moji sinovi rastu, odmori s njima postaju sve kraći. Otputujemo negde tematski, u prirodu, kraj vode gde možemo da se bavimo sportovima i društvenim igrama ili se upoznajemo sa nečim novim što mora da bude pažljivo odabrano i kratko – s osmehom kaže ponosna mama blizanaca koji su ove nedelje pošli u osmi razred osnovne škole. Ipak, septembar ima simboliku i za glumicu i njenog supruga jer su se četrnaestog dana baš tog meseca pre osamnaest godina jedno drugom zakleli na večnu ljubav.
- Sigurna sam da ovog puta nećemo slaviti godišnjicu braka – dodaje umetnica koja nikada nije polagala na formalnosti. Važnije od toga jeste njen odnos sa suprugom, pun razumevanja i podrške koju je od svog izabranika imala i dok je u Nišu primala priznanje.
Inače, film Bez stepenika na ovom festivalu osvojio je tri nagrade. Pored Nataše, priznanja su dobili Renata Ulmanski za sporednu rolu i Vlastimir Đuza Stojiljković posthumno za najbolju mušku ulogu.
- Svaka nagrada je lepa. Kad dođe od publike, osećaš se voljeno, ako je od kolega ponosno, a kad je daju kritičari, onda si počastvovan – kaže glumica kojoj je festival doneo novu priliku za druženje sa kolegama. U Nišu ih je ovog leta bilo dosta, a među članovima žirija, pored Dragana Mićanovića i Branislava Zeremskog, bila je i njena prijateljica i koleginica Vesna Čipčić.
- Što se tiče druženja u Nišu, meni je Vesna Čipčić drugarica i s njom je uvek veselo i dobro. Uz nju idu punoća života i radost življenja. Međutim, možda je najveći utisak sa celog festivala sam odlazak tamo pošto je u kolima na putu do Niša s Aleksandrom Đuricom, koji u filmu igra mog supruga, i sa mnom putovala Renata Ulmanski. Bila sam iznenađena koliko je u njenim godinama moguće biti tako mentalno aktivan, otvoren za novo i drugačije. Današnjim rečnikom rečeno – kulturološki apdejtovan. Uživala sam dok sam je slušala i mnogo mi je drago što je potpuno zasluženo dobila nagradu – kaže Nataša, koja je još pod utiskom radnje samog ostvarenja u kojem je igrala rame uz rame sa velikanom domaćeg glumišta Vlastimirom Đuzom Stojiljkovićem.
- Naš film Bez stepenika skreće pažnju na problem starijih ljudi u našem društvu. Suviše smo sebični i fokusirani na svoje potrebe, a osećanje požrtvovanosti i odgovornosti koje bi trebalo da imamo prema roditeljima i starijim rođacima, podređujemo sopstvenom konformizmu. Ovde je prikazano dvoumljenje jedne žene koja se pita da li da svog oca stavi u dom ili ne, a ima razloge i za i protiv. Ipak odlučuje da to uradi, što je negde razumljivo, ali u isto vreme potresno i tužno. Sjajna Đuzina gluma dovodila nas je do suza. Bio je izuzetno vitalan tokom snimanja, mada je istovremeno radio nekoliko poslova i nikad se nije žalio. Ipak, ja ne volim da pričam o ljudima posthumno. Bitno mi je da sam mu rekla što sam htela dok je bio živ. A bio je veliki gospodin – zaključuje Nataša.
Razgovarala: Jasmina Antonijević Milošević
