Izvor: Politika, 24.Avg.2010, 02:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naši se vraćaju na Korčulu
Zajedno sa Italijanima kojih ima najviše tu su i Beograđani koji uživaju u maestralu, jedinstvenom mirisu i arhitekturi malog Dubrovnika
Korčula, avgusta – Do starog grada „malog Dubrovnika“ (kako često nazivaju grad Korčulu) stigli smo autobusom iz lučkog grada Orebić od koga nas je katamaran Jadrolinije prevezao za samo petnaestak minuta.
Iznenadila nas je svežina i pre svega konstantan vetar koji nas je dočekao već na brodu ka Korčuli. Maestral tera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << turiste sa plaže već oko četiri sata po podne a meštani ga smatraju sastavnim elementom ovog petnaestovekovnog grada. Ulice na zapadu su pravougaone i dopuštaju upravo maestralu da osvežava usijani gradski kamen, dok je istočni deo grada pomalo zakrivljen kako bi smanjio i ublažio uticaj bure.
U stari deo ovog naizgled poluostrvskog grada moguće je prići sa svake tačke obale koja ga okružuje. Korčula na idealan način odražava sinkretizam glavnih elemenata Hrvatskog primorja: šetalište Petra Kanavelića oduzima dah: iznad stenovite plaže proteže se niz diskretnih restorana i kafea gde je moguće uživati u jedinstvenom pogledu na Jadransko more i poluostrvo Pelješac. Osim pogleda, tu je naravno i borova šuma koja zajedno sa morem stvara nezaboravan spoj mirisa – glavni sastojak jedinstvenosti Hrvatskog primorja.
Sedeći na stenama ispod ovog šetališta, osim redovnog katamarana Jadrolinije (koji svakog dana u podne pristaje u korčulansku luku), moguće je uživati u pravoj reviji jedrilica i glisera iz celog sveta. Američke, francuske i pre svega italijanske zastavice svakog dana preplavljuju prilaz korčulanskoj obali. Italijani su ipak kao i uvek najbrojniji ali i najevidentniji: braon-bela jedrilica sa braon-belo besprekorno obučenim članovima posade samo je jedan od stotinu primera Italijana koji su i ove godine izabrali Korčulu i Hrvatsko primorje za odmor tokom „feragosta”. I luksuzna jahta Gadafijevog sina, pristala početkom avgusta, izgledala je kao zaista još jedan grad na vodi u korčulanskoj luci.
Osim stena ispod šetališta Petra Kanavelića, moguće je uživati i na stenovitim plažama oko legendarnog hotela „Marko Polo”, ali i na šljunkovitom delu korčulanske gradske plaže. Pravo iznenađenje, kada je reč o posetiocima, jeste i veliki broj Beograđana. Oko hotela „Marko Polo” uglavnom se čuo upravo beogradski naglasak. Glavni razlog za to je verovatno zaista besprekorna gostoprimljivost i učtivost Korčulana.
U odnosu na preskup Dubrovnik gde je zaista teško pronaći autentičnu dalmatinsku kuhinju, Korčula i tokom avgusta raspolaže pristupačnim restoranima i kafanama.
„Zalogajnica Buda“, ispred samog starog grada u skromnom stilu i na intimnom mestu, svakog dana nudi dnevni meni od ribe pa sve do punjenih paprika i musake. Možda nećete imati slobodu da jedete sve ono što piše u meniju ali su raznolikost i kvalitet hrane, i pre svega zaista niske cene, zagarantovani svakog dana.
U starom baru na trgu Plokata doručkuju se vrući kroasani, kafa uz nezaobilazan pogled na korčulansku luku.
U enotekama meštana obavezna je proba najpoznatijeg korčulanskog belog vina iz mesta Lumbarda, pravog dijamanta ovog dela Hrvatskog primorja.
Do Lumbarde smo za petnaest minuta stigli gradskim autobusom koji nas je preko vinograda (gde se gaji upravo poznata vrsta grožđa grk) dovezao do nezaboravne bele peščane plaže. Pored plaže, obala mesta Lumbarda pruža i predivno šetalište uz more gde je moguće pronaći intimu i uživati u pogledu na okolna nenaseljena ostrvca.
U obliku riblje kosti, ostrvo Korčula oduvek je bilo sinonim za miran i porodični turizam. Iako je uglavnom posećuju porodice i mladi parovi, Korčula nudi i diskretan noćni život. Prijatno iznenađuje i besprekorna organizacija unutar zidina starog grada u kome se svi restorani, barovi i prodavnice zatvaraju tačno u ponoć, nakon čega gotovo i da nema nikoga po uskim mermernim ulicama.
Marina Lalović
objavljeno: 24.08.2010.
