Izvor: Glas javnosti, 21.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najslađe srpsko voće
Ariljski, užički i ivanjički kraj crvene se ovih dana od zrelih malina. Kampanja berbe uveliko je u toku, u hladnjačama su već hiljade tona koje će završiti uglavnom na tržištu EU, a meštanima u berbi pomažu stotine i stotine berača koji su stigli iz Vojvodine, sa juga Srbije, iz Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, iz Šumadije... Dnevnice su od 1.000 do 1.200 dinara, beračima su obezbeđena i tri obroka dnevno, prenoćište, pa se za mesec dana može zaraditi i više od 400 evra. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
- Kvalitet maline nije loš, ali će prinosi, kad na kraju sve saberemo, biti manji nego što smo očekivali. Neće biti dobro ako iduće sedmice, kao što meteorolozi najavljuju, temperature izađu na preko 35 stepeni - prvi je raport iz malinjaka Dragiše Terzića, predsednika Udruženja malinara, koji, kako kaže, berbu počinje svakog jutra u pet ujutru, kako bi plodovi što svežiji stigli do hladnjače.
Iako je iz malinjaka već skinuta ponegde i trećina roda, cena maline u otkupu i dalje je prava enigma. Po Terzićevim rečima, Zadruga u Arilju, koja ima najveću hladnjaču u ovom kraju, u četvrtak je izašla sa cenom od 150 dinara po kilogramu plus pet dinara stimulacije za one koji malinu predaju dva puta dnevno, a Terzić očekuje da će privatni otkupljivači ovih dana ići na najmanje 160 dinara.
- Očekujem da do kraja berbe malina izađe na 2,5 evra po kilogramu što je, s obzirom na troškove koje imamo i poskupljenje hemije, đubriva, nafte, normalna cena - kaže Terzić.
Malinjak predsednika Udruženja malinara već godinama daje prosečan rod od 230 do 270 kilograma po aru, odnosno oko 25 tona po hektaru, ili bezmalo četiri puta više od srpskog proseka koji iznosi oko šest tona po hektaru.
- Primenio sam sve agrotehničke mere, imam sistem za navodnjavanje, malinu đubrim izraelskim đubrivom koje dajem preko sistema za navodnjavanje i tu je sva tajna - kaže Terzić i dodaje da će već iduće godine svoj malinjak proširiti za još tridesetak ari, a ozbiljno razmišlja i o gradnji hladnjače kako bi smrznutu malinu mogao da prodaje kad joj je cena - najviša.
U selu Mirosaljci kod Arilja, u kome živi i Milomir Stojić, svetski rekorder po prinosu maline, ovih dana malinu bere i staro i mlado, selo je preplavljeno beračima koji su stigli sa svih strana. Samo u Stojićevom malinjaku koji se prostire na - 4,5 hektara, malinu ovih dana bere 20 ljudi, a za koji dan stiže još najmanje 50 iskusnih berača za koje će posla biti od zore do mraka. Berba će trajati duže od mesec dana.
- Očekujem da će barem 85 odsto roda iz mog malinjaka biti prve klase. Cena je bolja no prošle godine, ali, u situaciji kada je od prošlog leta do ovog sve poskupelo bezmalo dvostruko, nekog velikog profita nema - kaže Stojić iz čijeg malinjaka do hladnjače, prvih dana berbe, svakodnevno stiže i po tonu i po maline.
Stojićev malinjak primer je kako plantaže ovog voće treba da izgledaju. U nepreglednim redovima sve je pod konac, između rodnih lastara nema ni travke, stabljike pucaju od zdravlja i nabreklih plodova.
Milomir ima i svoju hladnjaču kapaciteta 50 tona, sam je stvarao sadni materijal pošto je poslednjih godina naročito kupovina sadnica u Srbiji postala prava lutrija, a stotine malinjaka je zatrveno zbog - zaraženog sadnog materijala.
Po računici, Stojića za hektar novog zasada maline potrebno je izdvojiti od 14 do 15.000 evra. On je, kaže, nove zasade podizao od 1984. godine na ovamo, i u vreme kad je otkupna cena bila niska, i kada je veoma teško bilo ostvariti bilo kakvu zaradu. Krenuo je sa 40 ari, ali je, poštujući nauku i svetska znanja i iskustva iz ove oblasti vrlo brzo postao svetski rekorder.
Po brdima iznad Lučana i Arilja već ovog proleća vide se prvi malinjaci pokriveni specijalnom mrežom protiv grada, Milomir se sprema da takvu mrežu nabavi već idućeg proleća kako na leto, tokom berbe, ne bi morao da stalno gleda u gradonosne oblake i strepi hoće li led satrti rod i njegovu muku.
I dok proizvođači maline ove godine uglavnom trljaju ruke očekujući na kraju ipak solidnu zaradu, sem onih čije je malinjake prošle godine satrla suša, pa će ovog leta rod osetno podbaciti, hladnjačari će konačne račune svesti tek idućeg proleća.
Ovog proleća izvozna cena bila je pristojna, kakva će izvozna cena biti na jesen i zimu, odrediće - tržište, domaći rod, rod u Poljskoj, Čileu, koliko će maline ubrati kineski seljaci...
- Proletos sam bio na Svetskom kongresu malinara koji je održan u Poljskoj, i tamo sam čuo dva važna zaključka - prvi je da cena maline verovatno neće više padati i to ponajviše zbog učešća radne snage u proizvodnji, a drugi da u zahtevima za povećanje cene maline treba biti i te kako oprezan jer veoma visoke cene mogu da izazovu zamenu maline drugim voćem. Najveći problem Srbije jeste što smo verovatno poslednja zemlja u kojoj je ova delatnost potpuno neuređena, tako da se u otkupu ravnopravno pojavi hladnjačar koji je uložio više od 100.000 evra u pripremu hladnjače i uvođenje HCCP standarda i onaj koji ima samo stočni kamion pod ceradom. Nesreća je što takva konkurencija ovde jeste deo tržišne utakmice - kaže Rade LJubojević predsednik Udruženja hladnjačara.
Crveno ariljsko zlato spas je i za hiljade berača koji će od Ivanjice od Kosjerića i Bajine Bašte letos zaraditi pristojan džeparac i popuniti kućne budžete, zaraditi novac za letovanje, zimnicu, ogrev...
- Već godina dolazimo u Arilje, uvek kod istog gazde, nadnica je 1.200 dinara, mogla bi biti i veća, ali, bolje i to nego da za džabe sedimo ko kuće, kad drugog posla i onako nema. Nije lako po ceo dan biti na suncu, vrućini, ali, izdrži se nekako - kažu Rada i LJubica koje su u Arilje stigle iz okoline Prijepolja, a maline će brati sve do polovine jula dok i poslednje tone najprofitabilnijeg srpskog voća ne budu u hladnjačama.
