Izvor: Luftika.rs, 29.Nov.2022, 14:42
Najjezivije svedočenje Srđana Lalića do sada: Belivuk sekirom komadao delove tela, ostatke iznosili u PVC kesama
Suđenje kriminalnoj grupi Veljka Belivuka i Marka Miljkovića, za koje se sumnja da su izvršili sedam teških ubistva, nastavlja se danas u Specijalnom sudu u Beogradu, a svedok saradnik Srđan Lalić bi trebalo da nastavi svedočenje. On je izneo strašne detalje o tome kako je funkcionisao klan, piše Kurir.
12.49 – Droga na stadionu i formiranje klana
Tužilac: Da li je na stadionu čuvana droga?
Lalić: Jeste, droga je dopremana uglavnom tako što se naprave porudžbine, >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << i onda se odredi jedan dan za „izbacivanje“, neko uglavnom Deda doveze drogu na stadion.
Ona se krila uglavnom u kuhinji i ostavi iza kuhinje, tu je bilo pogodno. Kako ko dolazi na stadion, on uzima svoj deo.
Više puta smo pravili spid u toj kuhinji, tu je stajala sumporna kiselina, veća količina etil alkohola, čist kofein, koji je stizao u kutijama od po 20 kilograma, rukavice, vage, kese, mašine za vakumiranje.
Sve je to tu stajalo a kokain se dopremao i gledalo se da se razdeli istog dana. Primopredaja marihune se retko dešavala na stadionu, to su uglavnom vozači vozili na stadion.
U tome je učestvovala većina ljudi koja je obitavala tu, gotovo svi iz grupe osim Stefanovića, Jankovića i Greka.
U lanac distribucije su uključeni svi koji su radili obezbeđenje u klubovima i od toga se grupa i finansirala, kroz splavove a kokain su distribuirali Veljko i Marko.
Sudija: Kada je grupa formirana?
Lalić: Ja sam se krajem aprila 2019. vratio u Srbiju i tada to kreće. Tada su uzete te prostorije.
Vođe su bile Veljko i Marko, braća Budimir, ja, Jankvoić, Draganić, Spasojević, Hrvatin, Đurić, onda bih tu mogao da stavim Tadića, Vučeljića, Vladimira Greka, Senada Rešovića, Dejan Tešić.
Sudija: Rekli ste da ste prvi put posle slučaja sa Kojićem čuli za kuću u Ritopeku. Kako je došlo do toga da se ona obezbedi?
Lalić: Pričao sam sa Miljkovićem i Draganićem, jer sam bio zainteresovan za to. Pitao sam i koliko bi koštalo da meni tako nešto napravi u inostranstvu.
Prethodno su vršene likvidacije kao likvidacije oružjem, kao na šinama. Miljković je osmislio, prilikom prvog ubistva koje je realizovano u kući, tu su bili Miljković, Marko Budimir.
Nije imao ko drugi to da osmisli. Miljković je bio mozak te operacije, za sve te operacije za ubistva, od početka do kraja.
12.29 – O Lazaru Vukićeviću
Foto: Privatna arhiva
Tužilac: Da li je među vama bilo reči da se prema Lazaru Vukićeviću bude posebno surov?
Lalić: Jeste. Posebno smo bili brutalni prema njemu, jer smo mislili da je upucao Miloša Budimira, a takođe su nam Veljko i Marko davali direktivu i zahtevali da prema njemu budemo posebno brutalni.
Te poruke, oni su tada bili u Crnoj Gori, su stizale Draganiću i Budimiru. Lazar Vukićević i Belivuk su imali komunikaciju, neposredno pred ubistvo, Belivuk ga je dodao na svoj skaj, pitao ga je zašto ga špijunira zašto radi na njegovom ubistvu, na šta mu je Vukićević odovorio „šta te boli k…c“.
Lalić: Takođe, tokom ispitivanja u kom sam učestvovao, puštali su mu poruke od Veljka i Marka, ništa oni nisu hteli da saznaju od njega, samo su likovali nad njegovom otmicom.
To su bile glasovne poruke, to je bio nastavak na tu komunikaciju „videćeš sad ko će da p..i k…c“, to su momenti koje sam upamtio.
Lalić: Ja sam ga udarao kablom, posle smo ga polivali crevom na desetak santimetara od usta i nosa, da ne može da diše, da mora da se bori, nije mu punjeno telo vodom.
Kao da nije bio potpuno svestan, od njega se malo informacija izvuklo. Pominjao je nepovezano neka imena, neke događaje, sve vreme je krvario iz glave, imao je otvorene prelome prstiju na šaci, to je sve bilo u nekoliko minuta kada je doveden.
Miloš Budimir mu je čekićem zdrobio prste na šaci.
Sudija: Da li je bila neka pegla u pitanju?
Lalić: Peglom ga nisam peglao, nikada je nisam video u kući u Ritopeku.
Lalić: U sedam dana bila je zgusnuta aktivnost, ukazalo se da se ubiju Veličković i Mitić. Trojanac iz škaljarskog klana nam je javljao da se opservira stadion, mi tih dana pokušavamo da povežemo neka od vozila, putem kamera, ali je bilo bezuspešno.
U to vreme je otet i mučen na stadionu I. S. jer su svi članovi klana imali zadatak da prate ko se mota, nekada smo neke legitimisali, slikali dokumenta, konstatno je postojala bojazan da se opserviraju Veljko i Marko i da se radi na njihovom ubistvu.
12.09 – Lalić o tome kako su uklanjali tela
Tužilac: Pojasnite koliko vam je trebalo vremena za ukljanjanje tela, taj izraz često koristite?
Lalić: Ja sam to prvi put video kod ubistva Gorana Veličkovića, ali je proces bio jednostavan. Uglavno je jedno lice odvajalo sekirom glavu, stopala, u slučaju Veličkovića je to bio Belivuk.
Baratao je sa sekirom. Odvoji glavu od tela, stopala, šake, Miloš Budimir i Janković su tim velikim nožem pravili kao vođice po telu, da lakše sekirom može da se razdvoji, usitnjavaju se udovi.
Zatim se nožem otvori trup, organi se odlože u odvojeni džak, sekirom se usitnjava torzo i na posletku se sekirom usitnjava glava, a pre toga se nožem skida koža sa glave da kosa ne bi zaustavljala mašinu i svi ti usitnjeni delovi, koji na kraju budu 20 puta 20 santimetara, neki i sitniji, to se odlaže u najčešće tri plastične kade i to se provlači kroz mašinu i melje.
Sadržaj bude želatinasto voden, odlaže se u providne PVC džakove, koji se ubacuju u bele džakove, da ne iscuri sadržaj u garaži.
Lalić: Za to nam je trebalo između sat i dva sata, kada je bilo problema sa mašinom, bude i do tri sata.
Sudija: Ko je doneo odluku da se ovako ubije Goran Veličković?
Lalić: Belivuk i Milković su osmislili taj sistem, smislili taj modus rada i obezbedili mašinu. Veličkovića je ubio Marko Miljković.
Tuižilac: Da li je postupak identičan i za ostale žrtve?
Lalić: Potpuno identičan.
Lalić je potom, odgovarajući na pitanja tužioca detaljno opisao kako su potom džakovi iznošeni u automobil, a potom odvoženi do Dunava, gde su bacani ostaci u reku.
Tužilac: Pominje se i čišćenje prostorije?
Lalić: U okviru prostorije, rekao sam da su bile metalne kuke na plafonu, među njima je razvučen kanap na koji ide plastična folija, a dole ide deblja plastika.
Kad se završi usitnjavanje svi ti najloni se stavljaju u džak, a onda se crevom, postojala je i slavina u zidu, tim žutim crevom se ispira prvo ceo pod prostorije.
Preko slivnika je Draganić uvek stavljao mrežicu, za slučaj da je nešto od delova ostane tu, da ne ode dalje u odvod.
Kada se ispere pod, posipa se sona kiselina ili varikina. Tu je velika vlaga, bude kao izmaglica, isparenja od kiseline nagrizaju i druge elemente a ne samo gde su naneti.
Delovi mašine se rasklapaju prvo vodom, a onda se potapaju u sonu kiselinu i tako se vrši i ukljanjanje DNK tragova.
Potom se radi peskiranje. Kada se sve završi, tek se onda napušta prostorija.
Tužilac: Među vama, da li se pominajala fraza „nema tela, nema dela“?
Lalić: Da. Ja sam iz razgovora sa vođama grupe, svako bi se zapitao zašto se to sve radi na taj način, Miljković mi je objasnio da je cela poenta da se telo trajno ukloni, da ga nema i da u toj varijanti ne bi mogao ni da se po njegovoj priči, pokrene sudski postupak.
Sigurno je bilo mnogo lakših načina da se ubije čovek, al zato je odabran taj.
12.05 – O fotografijama sa žrtvama
Tužilac: Da li ste se vi lično fotografisali sa nekom od žrtava?
Lalić: Bio sam na fotografiji koju je fotografisao MIloš Budimir, sa Belivukom i pokojnim Goranom Veličkovićem. Tada je još bio živ
Tužilac: Šta je razlog da se napravi takva fotografija?
Lalić: Nisam je inicirao, verovatno je Miloš Budimir hteo da fascinira Miljkovića, sugerisao nam je, tako je nastala ta fotografija.
Tužilac: Što su pravljene fotografije žrtava?
Lalić: Da se zastraši suprotan klan, te fotografije su pokazivane i drugim licima, to je bio instrument širenja straha, to je trebalo da bude efekat.
Kada je stigla informacija da su škaljari nešto slično uradili, to je bio odgovor, da može i brutalnije. To je bila poenta, zastrašivanje.
Tužilac: Kako su slane suprotnom klanu?
Lalić: Putem skaja, i to tako što se vidi da li je primalac video fotografiju, postoji komanda za povraćaj fotografije, kada je primalac otvori pokrene se komanda i ta fotografija nestane.
Tako je rađeno da kod njih ne ostane kao dokaz koji može da napravi problem.
12.02 – O tajnoj prostoriji
Tužilac: Možete li da opišete tajnu prostoriju?
Lalić: Otvor se nalazi u donjem desnom uglu, kada se uđe u garažu. Kada se prođe kroz otvor, to je širine oko metar, gde čovek može da se uspravi i tu su metalna vrata, kada se otvore, ulazi se u skrivenu prostoriju.
Ona je širine oko 7-8 do 10 metara i dužine oko četiri ili pet metara. Na dužoj strani je jedan kanal, gde se slivala vodu, postoji slivnik sa desne strane.
U desnom ćošku je jedan orman, u njemu je odlagano konzervirano oružje, bio je i jedan zeleni sanduk, vojni, u njemu su bile lisice, panciri, poliicijske uniforme.
Bila je jedna wc šolja, uz orman, jedna barska stolica. Bilo je desetak utičnica. Krajnje levo, bila je jedna niša gde je tabla sa osiguračima, takođe je bila i jedna crna metalna stolica.
Na sredini na plafonu su bili tiplovi sa metalnim kukama, dole su bile braon pločice, zidovi okrečeni u belo, a kao osvetljenje bila su neonska svetla na plafonu.
Uvek je tu bilo hirurških, radnih rukavica, varikine, sone kiseline, alata je bilo, konopac, skalpeli, trake. Mašina je bila isrped niše sa elektro tablom.
Lalić: Mašina za mlevenje je visine oko metar i po, širine oko 80 cm i dužine oko 100 ili 120 centimetara.
Lalić: Sa prednje strane kuće i odozgo, vi nemate sliku da tu može da postoji bilo kakva skrivena prostorija. Zona iznad garaže je pokrivena travom, tu je i jedan kao ozidani objekat i jedan ozidani bunar.
Praktično je ukopana. Kada se popnete na garažu popnete se na zemlju, to je ukopano u brdo.
11.56 – O nadimcima na „skaju“
Tužilac: Da li ste kao distributer skaja znali ko je imao koji nadimak?
Lalić: Da, bio sam u komunikaciji sa ljudima kojima sam prodao. Belivuk je bio Soprano, Miljković Kratos, Marko Budimir Kantona
Lalić je zatim nastavio da nabraja nadimke za gotovo sve optužene kojima je „pravio“ skaj.
Tužilac: Zvicer, Živković?
Lalić: Živković je bio Best, Dendžer Vulf, Zvicer, Nikita, Nik, Born, Mason, Božović je bio Čečer Lup, ja sam imao preko 400 imena na skaju.
Neki su imali i ista imena, pa se prepoznavanje vršilo po slici, koja je isto tako mogla da se stavi. Korisnik je mogao da i sam promeni nik drugog, kako mu se prikazuje u telefonu.
11.50 – O mašini za mlevenje mesa
Tužilac: Da li je mašina bila u funkciji?
Lalić: Bilo je problema oko povezivanja sa mašinom, svaki put se ponovo povezivala na mrežni napon, dole u skrivenoj prostoriji.
Tu je bilo nekih problema, da neće da se pokrene, to je uvek radio Draganić, bude problema pola sata, sat, ali bude uvek funkcionalna na kraju.
Tužilac: Šta je skrivena prostorija koju pominjente?
Lalić: Ona se nije videla na prvi pogled, u slučaju da policija naiđe. Postoji otvor, jedna betonska ploča koja kliza na šini i uvlači se u zid.
U njoj postoji samo jedna rupa, stavi se šraf i ona se cela pomeri, a ivice, zazori su maskirani profilima od policije koja je postavljena duž zida.
Kada se uđe u garažu ne vidi se da postoji nešto dok se ne demontira polica, ubaci šraf i otvori.
Tužilac: Kako je uneta ta mašina?
Lalić: Ona je prvo stajala u garaži na policaja, pre ubista Zdravka Radojevića, Draganić je rastavio mašinu, veće delove koji nisu mogli da prođu je brusilicom razdvojio, onda je peskirao delove mašine koji se mogu rastaviti.
Sve je to sastavio dole u skrivenoj prostoriji. Draganiću je pomagao Janković i Bojan Hrvatin.
11.45 – O ubistvu Veličkovića
Foto: Privatna arhiva
Tužilac: Ubistvo Gorana Veličkovića, ko je šta radio oko uništavanja tela?
Lalić: U rasparčavanju tela, tada sam prvi put ušao u inprovizovani šator i tada sam to prvi put u svom životu i video. Tu su bili Belivuk, Janković, Miloš Budimir, oko mašine su bili Spasojević i Draganić.
Konkretno u komadanju su učestvovali Belivuk, Budimir, Janković i ja sam pomogao.
Pridržim nešto, zasečem, tada nisam radio sa sekirom, to je Belivuk tada sa sekirom radio. Janković je isto nožem odvajao meso i usitnjavao, u tom periodu su bili veći kuhinjski noževi a posle smo kupovali prave mesarske noževe.
11.40 – O ubistvu Gligorijevića
Foto: Društvene mreže
Tužilac: Da li znate ko je ubio Gligorijevića i na koji način?
Lalić: Veljko Belivuk ga je ubio udarcem sekirom u vrat, to su mi ispričali Belivuk, Miljković i Nebojša Janković.
Lalić: Ja sam tada, kada je trebalo da se džakovi odnesu u reku, prvi put došao u kuću. Tada su mi ispričali sve što se desilo toga dana.
11.35 – Tužilac Laliću postavlja pitanja
Sudsko veće, posle pauze, se vratilo u sudnicu i za govornicu je ponovo pristupio Srđan Lalić, branioci Veljka Belivuka zatražili su da pre nastavka svedočenja Lalića obave poverljiv razgovor sa prvookrivljenim.
Za govornicu je izašao okrviljeni saradnik Srđan Lalić. Tužilac prvi počinje da mu postavlja pitanja.
Tužilac: Kada je doneo odluku da postane okrivljeni saradnik, šta ga je motivisalo?
Lalić: Sigurno ima godinu dana, okvirno, od kada sam doneo odluku. Na to me motivisao odnos dela kavačkog klana prema drugim članovima i neki drugi motivi, kontakt sam ostvario dopisom.
Napisao sam molbu tužilaštvu i tu je bila zamolnica za poverljiv razgovor.
Tužilac: Govorili ste o hijerarhiji u grupi, koje je vaše mesto?
Lalić: U rangu, posle braće Budimir, oni su imali najbliži odnos. Tu smo negde, ili ja posle njih.
Tužilac: Pričali ste da ste učestvovali u opremanju bašte na stadionu?
Lalić: Moja uloga su bili sigurnosni sistemi, za blokadu vrata, kontrola prolaska lica i vozila, video nadzor.
– Ta bašta je imala dva kolska prolaza uz stadion, jednu stranu smo zatvorili, zavarili smo kapiju, da bi se zaštitili od pucanja ili probijanja kapije, a druga stvara je bila kontrolisani ulaz.
Pešačka kapija je promenjena, kolska se otvarala na daljinski. Gore, iznad ograde su bili navareni i šiljci. To je bio restriktivni prostroj, ko dolazi svirne, ili se pogleda na kapiju ili je najavljen.
I ko dolazi pešački, pozvoni na interfon ili ima svoj elektronski ključ za otvaranje interfona. Ko nije imao taj tag, morao je da pozvoni, onaj ko je unutra pita ko je i odluči da ga pusti ili ne.
Tužilac: Na šta se odnose baza ili bunker?
Lalić: U komunikaciji smo tako zvali taj restriktivni prostor, baštu, restoran…
Tužilac: Pomenuli ste brisanje video zapisa sa kamera na stadionu FK Partizan?
Lalić: Što se tiče uređaja za snimanje u našoj kancelariji, bili je lako, u meniju sam formatirao hard disku i isključio dalje video snimanje.
Veljko i Marko su organizovali to da odem gore „u fudbal“, odnosno u portirsku prostoriju i tu sam u tim prostorijama obrisao kompletni materijal, taj video nadzor pokriva ceo stadion i okolinu stadiona.
10.51 – Pauza pa pitanja
Sud je odredio pauzu od 30 minuta, posle koje bi učesnici u postupku trebalo da počnu da postavljaju pitanja Srđanu Laliću.
10.29 – Lalić o „skaju“
Potom je izlaganje nastavio govoreći o skaj aplikaciji.
– Prvi put sam „skaj“ dobio pre ubistva na šinama, dobio sam ga od Belivuka i posle ubistva sam ga uništio. Posle sam 2018. uzeo drugi.
Od 2018. sam postao distributer. Takođe sam koristio i „eko čet“, koji je bio najveća konkurencija „skaju“. Te dve aplikacije su mogle da razmenjuju poruke, ali je to kasnije zbog sigurnosti ukinuto.
Krajem 2018. putem oficijalne stranice „skaj“ sam podneo zahtev da budem distributer, odnosno partner. Stupio sam u kontakt sa rukovodstvom „skaja“, razmenili smo pin kodove i komunicirali preko skaja – naveo je Lalić.
Kada su postigli dogovor otvorio je firmu i, kako je naveo, u leto 2019. tu firmu je preneo na drugu osobu, jer im je trebala čista firma za registraciju kamiona kojima bi transportovali drogu.
– Čovek s kojim sam komunicirao Bin je rekao da u „skaju“ radi više od 70 ljudi i da imaju oko 800 saradnika. Dobio sam svoj portal koji je koristio za otvaranje novih naloga i gašenje.
Kasnije sam dobio nalog za skaj akademiju, na kojoj sam obučavao nove saradnike. Takođe sam dobio i šifru kojom sam u cilju promocije dovodio nove klijente, neke sam dobio i od „skaj“ menadžmenta koji su mi prosledili klijente. „Skaj“ je podržavan u početku samo na „blekberi“ telefonima, kasnije sa „nokiom“ sa android sistemom, ali je to ukinuto 2019. godine, kasnije je bio „blekberi“ sa android operativnim sistemom, „Iphone“ i google piksel.
Ja sam uglavnom prodavao „Iphone.“ Instalacija se vršila tako što se uređaj apdejtuje na poslednju verziju, potom se resetuje i usmeri na skaj server. Uređaj počinje da funkcioniše, server ima administraciju nad uređajem, posle se ručno podese aplikacije i na posletku se instalira „skaj“ – objasnio je sistem funkcionisanja skaja.
Kakao je naveo svedok saradnik, svaki „skaj“ je imao korisničko ime, koje se moglo menjati u svakom trenutku.
– Poslednja stavka je stavljanje sim kartice, holandska KPM i koštala je 14 evra i američki TNT čija je cena bila 9 evra – detaljno je prvi put objasnio kako je „skaj“ funkcionisao.
U našoj zemlji, kako je dodao, „skaj“ je funkcionisao na dva mobilna operatera. Kartice je slao kontakt iz skaja, iz Nemačke.
– Poručivao sam prvo 10 pa 30 do 50 kartica, pa posle 100. Slao mi je brzom poštom. Naručivanje se vršilo putem beleške, koje smo svi agenti posedovali. Što se tiče prodaje „skaja“, cena je bila 1.100 evra za šest meseci, 600 evra za tri meseca, to su bile neke minimalne cene, 250 evra za nedelju – naveo je on tvrdeći da su to bile cene koje je diktirala „skaj“ kompanija.
– U jednom momentu sam bio reprezent za Balkan, imao sam više agenata. Za Beograd su sa mnom sarađivali Ilija Kovačević, Balkan skaj – naveo je on i rekao da je mrežu imao u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Austriji, Švajcarskoj, Sloveniji, Nemančkoj, Severnoj Makedoniji.
– Uoči hapšenja sam imao 1.250 aktivnih korisnika, imao sam oko 400 kontakata sa kojima sam sarađivao. Ja sam ih prodavao, poznanicima , članovima ove grupe, svima na stadionu za 950 evra. Prodao sam i Zviceru, Živkoviću, Vujotiću, i ostalima iz kavačkog klana.
O svim prodajama, kako je naveo, vodio je eksel tabele koje i dalje postoje u računaru koji mu je zaplenjen.
– U njemu imam sve podatke, ko je naručio, kome sam prodao, za koliko – otkrio je Lalić da ima sve tajne o „skaju“ u regionu.
Srđan Lalić potvrdio je da je kupovao i bitkoine i da je i njima plaćao „skaj“.
– Što se tiče portala kom sam imao pristup, početkom 2020. godine sam uvideo da na „skaju“ mogu da vidim u kojoj se zemlji trenutno nalazi „skaj.“
Rekao sam to Živkoviću, odmah mi je prosledio da proverim gde su Kožar i Hodži, i za još desetak ljudi.
Dobio sam povratnu informaciju da su na mreži kozmo, to je bio ključni trag za njihovo pronalaženje, jer su svi mislili da su napustili Grčku posle ubistva u Atini. Za to mi je obećao kilogram kokaina ali mi nije isplatio – otkrio je Lalić.
Inače, Alan Kožar i Damir Hodžić, podsetimo, ubijeni su na Krfu u julu 2019., nekoliko meseci pošto su u Atini ubijeni njihovi saradnici, pripadnici škaljarskog klana Igor Dedović i Stevan Stamatović.
– U decembru 2020. godine sam imao uvid u oko 3.500 fotografija na Miljkovićevom telefonu, vršio sam mu transfer da ih sačuva u slučaju da izgubi telefon, ili u slučaju hapšenja, jer se u tom slučaju telefon „prži“, pokreće se daljinska komanda koja uništava sav sadržaj na „skaju“, koji onda nestaje nepovratno – objasnio je Lalić.
10.25 – Planirali ubistvo Perenčevića i Savića
Foto: Luka Perenčević (levo) Foto:privatna arhiva
Naveo je Lalić i da je škoda koja je korišćena u ubistvu Kiće Markovića prodata jednom momku sa stadiona.
– Napomenuo bih još, po nalogu Živkovića smo Marko Budimir, Bojan Hrvatin i ja od škaljarskog klana preuzeli 700.000 evra. U pratnji smo ga odneli u jednu menjačnicu a kasnije prilikom otmice Mila Radulovića, rekao je da je taj novac dao kao avans za ubistvo Miljkovića ali da je Živković taj novac prisvojio.
– U jednu kuću u Zemunu sam nosio novac za transport za Tursku, jednom sam odneo 30.000 evra za pasoš za Marka Božića. Osoba koja je bila kontakt za pasoše za Severnu Makedoniju, bila je osoba pod nadimkom Roko.
Pomenuo sam da se grupa bavila distribucijom droge, obezbeđenjem.
– Jednom sam, u leto 2020. bio kod Dimitrijevića da pogledam automobil sa štekom, sa skrivenim odeljkom, tom prilikom, Veljko Belivuk mi je pisao, tražio je od mene da predam jednom pripadniku kavačkog klana, koji je na skaju bio Komšija, kilogram kokaina. Rekao sam da nije problem, po robu je došao njegov kupac Albanac, Dimitrijević mi je dao kilogram kokaina – govorio je o trgovini drogom.
Potom je naveo da je grupa planirala ubistvo Luke Perenčevića i Dejana Savića.
– Nisam pomenuo, Nebojši Jankoviću je kavački klan isplatio 100.000 evra za ubistvo u Crnoj Gori, i „roleks“ koji je Kasap imao na ruci – dodao je on.
Naveo je da je za učešće u „ratu“ kavačkog i škaljarskog klana pripadnicima grupe isplaćivan novac i davani automobili.
– Ja sam jednom dobio 10.000 jednom 5.000 evra. Krajem 2020. kupili smo plac kod Pančevačkog mosta, plaćen je 100.000 evra, vodio se na oca braće Budimir, a trebalo je da bude naš.
– Takođe bih pomenuo da je Dejan Lazarević u nekoliko navrata u toku mog boravka u pritvoru da cimera s kojim sam boravio, da ga nagovorim da lažno svedoči, da optuži tužioce Sašu Ivanića i Zorana Babića da su svedoka saradnika Nikolu Spasojevića instruirali, da su mu pisali šta da govori, i da će za to biti novčano nagrađen – naveo je Lalić.
10.20 – Lalić o otmici I.S.
– E ovako, što se tiče te otmice koja se dogodila u avgustu. To je prethodilo ubistvu Mitića, sa Milošem Budimirom sam došao da pogledamo video nadzor i da slikamo stan u Humskoj iz kog smo imali informaciju da nas opservira škaljarski klan.
Bilo je tu dosta ljudi, zatekli smo I.S. u separeu, kada smo došli nije bio vezan, to je bio 9. avgust.
Rekli su nam da je špijunirao oko stadiona, da su ga uvukli u bunker, da su ga mlađi navijači već pretukli i da je neko vreme već tu na stadionu – počeo je Lalić izlaganje i priznao da je I.S. nekoliko puta udario po nogama.
– Priznao je da je plaćen 1.000 dinara da špijunira, ali nismo mislili da nije kapacitet za to. Bilo je reči o nekom seksualnom zlostavljanju, ali nisam siguran da je bilo toga ili je samo tako bila neka priča.
Rekli su da su mu stavili u vodu trećinu grama kokaina, tako da je bio omamljen. Ja sam mu dao 2.000 dinara i sugerisao da ga puste i da dogovore sa njim da to ne prijavi policiji – naveo je Lalić.
Kako je rekao ispustio je da pomene i da je „smart“ koji je bio korišćen prilikom otmice Gorana Veličkovića kasnije presvučen sivim folijama i da ga je video u dvorištu kuće Miljkovićevog prijatelja Pece krajem 2020. godine.
10.13 – Lalić nastavlja svedočenje, Miljković opet prekida
FOTO: RAS SRBIJA
Za govornicu je izašao svedok saradnik Srđan Lalić.
– Dobar dan. Ja bih nastavio. Propustio sam da se osvrnem na otmicu I. S. – nastavio je treći dan izlaganja bivši pripadnik kriminalnog klana koji je odlučio da u zamenu za 18 godina zločina svedoči o svim krivičnim delima.
Međutim, za reč se opet javio Miljković.
– Sudija, učestvovao sam u nekoliko prebijanja ljudi na stadionu Partizana, nikada nikome nisu nanete teške telesne povrede, to je rekao Lalić. Nije pominjao I.S. Verovatno je shvatio da mu je obaveza da kaže sve što je potpisao, sad se setio posle dve nedelje pauze – rekao je Miljković okružen stražarima u sudnici.
10.05 – Branioci se protive svedočenju o „skaju“
Branioci su se usprotivili da Srđan Lalić nastavi sa svedočenjem, kako je najavio ranije, o skaj komunikaciji koji su prema navodima optužnice koristili okrviljeni.
Lalić se, podsetimo, navodno bavio prodajom skaj telefona ali branioci se protive da govore o njima jer kako kažu nije kompetentan i traže od sudije da spreči da govori o tome.
Zamenik tužioca naveo je da ovaj predlog odbrane smatra bezpredmetnim.
– „Skaj“ je trn u nozi odbrane, zato što je skaj komunikacija korišćena prilikom izvršenja svakog krivičnog dela.
Skaj komunikacija je zakonito pribavljena, dokazi o žrtvama, načinu izvršenja, načinu uništavanja tela i daljem ponašanju okrivljenih nakon izvršenja krivičnog dela su zabeleženi u skaj komunikaciji.
Zabranjivanje da priča o tome, bila bi zabrana da priča o dokazima, njegov iskaz bi bio nepotpun – naveo je zamenik tužioca.
Sudija je prekinula izlaganja i navela da Lalić ima pravo da govori o „skaju“, jer se bavio prodajom telefona koji u sebi imaju skaj aplikaciju, ali da mu se neće predočavati skaj komunikacija jer još uvek nije odlučeno da li će ona biti korišćena kao dokaz ili ne.
9.50 – Miljkovićev advokat zapretio
Za reč se javio branilac Marka Miljkovića, advokat Vladimir Petrović koji je prigovorio odluci da se odbaci zahtev za izuzeće tužilaca tvrdeći da se onemogućava optuženima „pravična odbrana“.
– Okrivljeni i branioci nisu obavezni da prisustvuju farsičnom suđenju. Ako se nastavi ovako, sudićete u praznoj sudnici – zapretio je Petrović.
Pošto ga je sudija prekinula, Petrović je dreknuo:
– Hoćemo da upozorima javnost da nećemo biti u sudnici – nastavio je Petrović iako je sudija navela da mu oduzima reč jer ono što govori nema veze sa suđenjem.
Za reč se javio i Marko Miljković ali ga je sudija upozorila da govori samo o stvarima koje imaju veze sa postupkom.
– Na ovom smo terenu. Prvo hoću da kažem, imamo još dva svedoka okrivljena, rekli ste da beleške ne mogu da se koriste, a onda ste dozvolili neke teze.
Niste ni izvršili uvid šta je napisao, pa da se dogovorimo za ubuduće, slažem se da možemo da im stavimo za krivična dela koja su potpisali i priznali, krivično delo koje je izvršio.
Član 162 na osnovu kog može da im padne taj sporazum, oni sami neka pričaju o datumima, ne možemo da im damo datume.
Druga stvar, rekli ste nam kada je Belivuk davao odbranu da nećete koristiti zapisnik Bojana Hrvatina koji je dao kao osumnjičeni, ali ja sam čitao, on je 16. novembra dao izjavu pod zakletvom kao okrivljenog saradnika, gde ga je tužilac pitao da li ostaje pri iskazu koji je dao kao osumnjičeni, on je rekao „da ostajem pri iskazu koji sam dao“, tako da možemo da ga koristimo – rekao je Miljković dok su oko njega stajala petorica zatvorskih stražara.
Sudija ga je prekinula, navodeći da o primedbama na iskaz Bojana Hrvatina treba da prigovori kada on stigne na red, navodeći da se ne gubi vreme sada bez potrebe.
– Imamo mi vremena – odgovorio joj je Miljković, posle čega je vraćen u boks za optužene.
Branilac Veljka Belivuka zatražio je da se razdvoje svedoci saradnici da ne bi mogli da komuniciraju međusobno.
9.45 – Prozivka
U najveću sudnicu Specijialnog suda ušlo je i sudsko veće i počelo prozivku optuženih.
Prvi na listi za koje je konstatovano da su prisutni su Veljko Belivuk i Marko Miljković, koje je tužilaštvo označilo kao organizatore kriminalne grupe kojoj se sudi za sedam ubistava.
9.35 – Svedoci saradnici u sudnici
Svedoci saradnici Srđan Lalić, koji bi danas trebalo da nastavi svoje svedočenje, zatim Bojan Hrvatin i Nikola Spasojević uvedeni su u sudnicu.
Sudija Vinka Beraha Nikićević saopštila je pre početka suđenja da su odbačeni zahtevi za izuzeće zamenika tužioca za organizovani kriminal, kao i Višeg javnog tužioca, zatim Tužioca za organizovani kriminal i Republičkog javnog tužioca, kao i Apelacionog javnog tužioca. Zahtev za izuzeće svih tužilaca u zemlji, podsetimo, podneo je 10. novembra Marko Miljković.
9.19 – Optuženi pristižu u Specijalni sud
Okrivljeni koji dolaze sa slobode polako pristižu u Specijalni sud gde inače sede u boksu sa ostalim optuženima ali odvojeno.
Prvo je stigao Vojislav Đorđević bivši rukometaš Partizana, za njim Miloš Lukić Selak u pratnji svojih advokata. Za njima su na suđenje došli ruku pod ruku optuženi bračni par Slađana Sekulić i Vladp Georgijev.
U pratnji advokata Miljane Perendije stigao je i okrivljeni Filip Ivanovski, a zatim i Boris Karapandžić sa svojim braniocem.
Pred sudom bi danas, pošto je odbijen zahtev za izuzeće svih tužilačkih rukovodilaca, a koji je izneo Marko Miljković, svedočenje trebalo da nastavi Srđan Lalić, koji je sklopio sporazum s tužilaštvom.
Velja se na suđenju obrušio na zaštićene svedoke: Lalić bio koljač i monstrum, a dobio 18 godina
Izvor: Kurir
.jpg)
