Izvor: Glas javnosti, 17.Okt.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na saborište iz rasejanja
Deseta je godina kako Pećka patrijaršija proslavila svoju slavu Pokrov Presvete Bogorodice bez većine srpskog naroda iz Peći i ovog dela Metohije.
Gotovo čitavu deceniju, od sredine juna 1999. godine, samuje Pećaršija, okružena vrletnim Prokletijama i ledenom Bistricom, visokim zidom, bodljikavom žicom i italijanskom stražom koja je danonoćno čuva. I strpljivo čeka neka bolja vremena.
Ipak, i ove godine mnogi su uspeli da dođu u drevni srpski hram. Pristigla je >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Srbadija sa svih strana. Naravno, najviše je bilo prognanih i raseljenih Pećanaca, koji su došli iz Beograda, Kragujevca, Kraljeva, Raške, Sutomora, Bara, Podgorice... Stigli su i meštani Goraždevca, najveće srpske oaze u ovom delu Metohije, povratnici iz Belog Polja, Sige, Brestovika, Osojana... Ko god je mogao doveo je i decu.
Ozarenih lica, presrećni što su opet u svom kraju i na svojoj zemlji, rastrčali su se po patrijaršijskoj porti. Sretali su jedni druge, grlili se i ljubili. Raspitivali se za zdravlje, porodice, posao, pričali su o mučnom izbegličkom životu. Mnogi od njih nisu se videli čitavu deceniju.
PRETRPETI NEVOLJE OD BLIŽNJIH
Vladika Joanikije poručio je da se narod ne sme udaljiti od svojih svetinja jer bi time sebe zaboravio a tako bi ga zaboravila i desnica Gospodnja.
“I mi pripadamo Presvetoj Bogorodici i svim svetima i molimo se da nas osnaže u veri, da nas osvete molitvama i daju nam blagodat Božji s neba. Kad ispovedamo veru, važno je da ispovedamo i Presvetu Bogorodicu, jer je ona prvi svedok Hrista, od koje se ovaplotio i dobio ljudsku prirodu”, istakao je vladika Joanikije.
Vladika lipljanski Teodosije pričestio je verni narod sabran u Pećkoj patrijaršiji, a zatim je u besedi istakao da prisustvo vernog naroda ohrabruje da opstanemo na putu Božjem. Vladika je podsetio da Srbi prolaze težak, krstonosni put Hristov ne samo na Kosovu i Metohiji nego i u Crnoj Gori.
“Narod je svestan večnih vrednosti i spreman je da se žrtvuje za pravi, istinski život. Neće narod da se odrekne Hrista i Kosova i Metohije. Ako su se pojedinci poturčili i odrekli, narod na to neće pristati. Treba pretrpeti sve nevolje, i od neprijatelja i od svojih bližnjih, i istrajati s nadom u Boga, jer Gospod hoće istinske sluge”, naglasio je vladika Teodosije.
ČUDESNO JAVLJANJE BOGORODICE
Praznik Pokrov Presvete Bogorodice je slava Bogorodičine crkve u Pećkoj patrijaršiji. Pored ove, u manastirskom kompleksu nalaze se i crkve Svetih apostola, Svetog Dimitrija i Svetog Nikole, kao i priprata.
Praznik Pokrov Presvete Bogorodice proslavlja se u spomen na njeno čudesno javljanje u carigradskoj crkvi Vlaherni 911. godine. Za vreme svenoćnog bdenija Bogorodica se ukazala prepodobnom Andreju Jurodivom i njegovom učeniku Epifaniju, okružena anđelima i svetiteljima. U ruci je imala raširen omofor (pokrivač, pokrov) kojim su se pokrivale jevrejske žene u njeno vreme, kojim je zakrilila verne dok je prinosila molitve za njih.
Praznik je ustanovljen kod Grka, prenet je u Rusiju, a mnogo kasnije pod uticajem Rusa usvojen je i kod nas. Slave ga uglavnom žene, koje pred taj dan poste. Naročito se mole trudnice, da bi imale lakši porođaj. Osim Pećke patrijaršije, slave ga i manastiri u Đunisu i Maloj Remeti na Fruškoj gori. Dok su ostali praznici Majke Božje vezani za događaje iz njenog života, ovog dana slavi se njeno zastupništvo pred Sinom njenim, Isusom Hristom, za čitav svet.
A Pećka patrijaršija - kraljica među srpskim crkvama - blistala je u novom ruhu! Velika restauracija koja je u toku znatno je promenila spoljni izgled hrama. Sada je osnovna boja bordo, kao što je nekada bila, u slavno vreme Nemanjića. Pećanci su zagledali, pipali zidove, neobična im, ali kao uvek - prelepa. I što je najvažnije - dušu je sačuvala.
Priprata i četiri crkve u manastirskom kompleksu ispunjene su miomirisom tamjana i voska od sveća. U skrušenoj tišini, vernici prilaze freskama i ikonama, krste se i celivaju ih. Na posebnom mestu u Bogorodičinoj crkvi, s desne strane ikonostasa, ukrašena zlatnim i srebrnim okovima, nalazi se zaštitnica manastira - čudotvorna ikona Presvete Bogorodice Pećke s Hristom. Strpljivo, u dugačkom redu, sa strahopoštovanjem čekali su Pećanci da se pomole i poklone, ostave priloge i spiskove s imenima članova svojih porodica, da ih Bogorodica čuva i zaštiti.
Sestrinstvo Pećke patrijaršije, na čelu sa vitalnom i krepkom igumanijom mati Fevronijom, ponosno je dočekivalo goste. Osmesi im nisu silazili s lica, i makar na trenutak monahinje su uspevale da zaborave težak, usamljenički život u neprijateljskom, šiptarskom okruženju.
- Samo da ne bude gore - kaže monahinja Haritina, zamenica igumanije manastira, izmučenog, asketskog lica.
Došle su i monahinje iz Žiče sa igumanijom Jelenom, protojerej Stanko Trajković, dugogodišnji pećki paroh, sada na službi u crkvi Svetog Marka u Beogradu i stari prijatelj sestrinstva Pećke patrijaršije protojerej Radivoje Panić iz crkve Svetog Aleksandra Nevskog u srpskoj prestonici. Otac Radivoje nekoliko dana pre slave posetio je i pričestio NJegovu svetost patrijarha srpskog gospodina Pavla na Vojnomedicinskoj akademiji. Do pre nekoliko godina, dok je mogao, poglavar SPC je redovno, svakog 14. oktobra na dan patrijaršijske slave, služio u ovom vekovnom središtu i sedištu srpskih patrijarha.
- Pozdravi ih i prenesi moj blagoslov. Neka im je srećna slava - tiho mi je rekao patrijarh kada sam ga obavestio da ću ići na slavu u Patrijaršiju - ispričao nam je otac Radivoje.
U svečarskoj atmosferi, u prepunoj crkvi Svetih apostola, najvećoj i najstarijoj crkvi Pećke patrijaršije, u čijoj je izgradnji učestvovao i sveti Sava, počinje sveta arhijerejska liturgija. Služe vladike budimljansko-nikšićki Joanikije i lipljanski Teodosije, uz sasluženje više monahinja, monaha i sveštenika. U nadahnutim besedama, vladike podsećaju da su iskušenja i nevolje došle jer se narod udaljio od Crkve.
“Onaj koji se udalji od majčinog krila, mora da strada. Zato nam je potrebno istinsko pokajanje kako bismo primili milost Božju”, očinski su savetovali episkopi. Vladike režu slavske kolače, sveštaju ih vinom i simbolično okreću s narodom. Ovogodišnja domaćica slave, Dragana Jocić iz Pančeva, predala je slavski kolač Slavici Mitić iz Kotora, koja će dogodine biti domaćica.
Slavlje je nastavljeno u trpezariji, gde je priređen bogat i ukusan slavski ručak. Ove godine gotovo kompletnu gozbu pripremile su članice Kola srpskih sestara iz Peći. Na trpezi je bilo svega - od ribe, pogačica, kiflica, posnih sarmi, ajvara, raznih kolača, voća do čuvenog manastirskog vina i rakije.
- Ovo je naše veliko zadovoljstvo. Srećne smo što smo ovde i što smo dale skroman doprinos da Patrijaršija dostojno dočeka goste - ponosno je rekla predsednica Kola Zorica Đelević.
Pred put, Pećanci nose vodu sa patrijaršijske česme, kao relikviju. A onda, opet u rasejanje. Do sledećeg susreta, dogodine u Pećkoj patrijaršiji!
