Izvor: Politika, 26.Jan.2015, 09:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Na posao umesto iza rešetaka

Obavezan rad u javnom interesu sudija izriče za dela za koja je zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine, a dešavalo se da poslodavac primi u stalni radni odnos osobe koje u javnom preduzeću izdržavaju ovu kaznu

Stefan Đikanović, brojač putnika koji je sredinom novembra prošle godine nasilno izbacio starca iz tramvaja na liniji broj dva u Beogradu, osuđen je u prestoničkom Prvom osnovnom sudu na kaznu društveno korisnog rada u maksimalnom trajanju od 360 sati. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ceneći to što je u sudu javno priznao da se kaje zbog onoga što je uradio, da se izvinio nedužnom čoveku kao i činjenicu da do sada nikada nije kažnjavan, sudija je odlučio da izrečenu kaznu Đikanović izdrži u nekoj od ustanova za prihvat starih i nemoćnih lica u Beogradu.

Pomenuti brojač putnika jedna je od približno tri stotine osuđenih osoba kojima je tokom prošle godine izrečena kazna društvenokorisnog rada, kao jedna od vrsta alternativne sankcije. Ovu vrstu kazni, inače, propisuju čak četiri zakona: Krivični zakon, Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera iz maja 2014. godine, Zakonik o krivičnom postupku i Zakon o prekršajima iz prošle godine. Alternativne sankcije su, pojašnjava za „Magazin” Ivana Ramić, sudija i portparol Prvog osnovnog suda u Beogradu, vanzavodske sankcije i mere izrečene u krivičnom, prekršajnom ili drugom sudskom postupku, koje se izvršavaju u zajednici.

– Alternativne sankcije predstavljaju koncept sankcija i mera zasnovan na pretpostavci da se ciljevi kažnjavanja u velikoj meri mogu postići u uslovima koji su manje restriktivni od kazne zatvora. U užem smislu, alternativne sankcije podrazumevaju kaznu rada u javnom interesu i uslovnu osudu sa zaštitnim nadzorom. Njihov značaj je višestruk. Izbegavaju se negativni efekti zatvaranja kao i odvajanje od porodice, prekid školovanja, gubitak posla, negativan uticaj zatvorenika, društvenoj zajednici daje se aktivnija uloga u krivičnopravnom sistemu, sadrže elemente rehabilitacije i prevencije jer se deluje na faktore koji su doveli do sukoba sa pravosudnim sistemom (razvoj obrazovanja, lečenje od alkoholizma, narkomanije, obuka za posao). Takođe, efikasno i javno se sprovodi reintegracija osuđenih u društvo, društvena zajednica dobija neposrednu korist u vidu besplatnog rada osuđenih, smanjuje se zatvorska populacija, a samim tim su i manji troškovi i izdvajanja društvene zajednice, smanjuje se i društvena stigmatizacija samim osuđenih... – navodi sudija Ramić.

Najčešće izricana alternativna sankcija ipak je kazna rada u javnom interesu. Od 2008. godine, kada je otvorena prva kancelarija za alternativne sankcije u Srbiji (to je bilo  Beogradu), ovu vrstu kazne „odslužilo“ je ukupno 945 lica. Podaci Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde pokazuju da se većina kazni rada u javnom interesu sprovodi bez problema. Prema rečima Vilijana Hrasta, šefa Odseka za sprovođenje kazni u javnom interesu Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, u tek desetak procenata ove kazne, zbog nepoštovanja uslova njenog izvršenja, budu zamenjene zatvorskom.

– Zakon definiše da je rad u javnom interesu neplaćeni rad u korist zajednice u kojoj osuđeni živi i ova sankcija omogućava izvršenje kazne na slobodi. Kaznu rada u javnom interesu sudija može da izrekne za dela za koja je zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine. Sudija ili tužilac odlučuju koliko sati osuđeno lice mora da obavi. Rad u javnom interesu ne može da bude kraći od 60, niti duži od 360 sati, a u toku meseca mora da se odradi najmanje 60 sati. Kazna mora da se odsluži za najduže šest meseci – navodi Hrast.

Izvršenje rada u javnom interesu organizuje i nadzire Poverenička služba u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Poverenik je službeno lice Ministarstva pravde s kojim osuđeno lice komunicira tokom izvršenja. On je taj i koji po prijemu presude osuđeno lice poziva na razgovor koji traje 45 minuta i upoznaje ga sa načinom na koji će izvršiti kaznu, pravim, ali i obavezama. Poverenik zajedno sa osuđenim licem pravi program rada, bira poslodavca, vrstu posla u skladu sa osobinama osuđenog, njegovim zdravstvenim stanjem, sposobnostima... Njegova je dužnost i da osuđenog lično upozna sa predstavnikom poslodavca kod kog će izvršavati kaznu.

– Prilikom odabira posla onome kome je izrečena kazna rada u javnom interesu posebno se vodi računa da se ni na koji način ne ugrozi njegovo zdravlje, bezbednost i dostojanstvo. Tokom rada u javnom interesu, poslodavac je u obavezi da vodi računa o radnom vremenu, odmoru u toku rada i bezbednosti na radu. Poverenik poslodavcu daje samo podatke osuđenog lica koji su od značaja za rad. Ne daje informacije o krivičnom delu koje je izvršio, njegove lične podatke i podatke o porodičnim prilikama. Ako je osuđeno lice sprečeno da dođe na rad, dužno je o tome da obavesti i poverenika i poslodavca – navodi naš sagovornik.

Kazne rada u javnom interesu izvršavaju se u javnim preduzećima, javno-komunalnim preduzećima, ustanovama kulture, socijalnim ustanovama, zdravstvenim ustanovama, domovima za učenike i za stare, mesnim zajednicama. Poslove koji obavljaju lica kojima je izrečena kazna rada u javnom interesu uglavnom su pomoćni.

– Ne smeju da obavljaju, recimo, stručne poslove, poslove bezbednosti, poslove sa novcem... Uglavnom one koji podrazumevaju povećanu odgovornost. U krajnjoj liniji, nikada sa sigurnošću ne možemo da tvrdimo, da osuđeno lice neće uraditi nešto loše ako je nezadovoljno kaznom, da neće napraviti neku veliku štetu... Vodimo računa, recimo, da nekog direktora ili uglednog građanina kojima je izrečena kazna rada u javnom interesu, a dešavalo se da imamo i takve, ne stavimo baš da rade na ulici, jer bi se to shvatilo kao poniženje, a to nam zakon zabranjuje – objašnjava šef Odseka za izvršenje kazne u javnom interes Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

U Beogradu, a slično je i u drugim gradovima u Srbiji, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, ima potpisane govore sa javnim komunalnim preduzećima. Bilo je slučajeva i da poslodavci, kada osuđeni „odsluže“ izrečenu kaznu, žele da ih zaposle na neodređeno vreme. Tako je na primer jedan od osuđenika, koji je kaznu u javnom interesu obavljao na beogradskom hipodromu, odmah po njenom okončanju sa ovim preduzećem potpisao ugovor o poslu „za stalno”.

– Nije to jedini slučaj. Bilo je još slučajeva da su poslodavci izuzetno zadovoljni „našim“ radnicima, ali zbog zabrane zapošljavanja u javnim preduzećima oni ne mogu da primaju radnike. Međutim, ostaju sa njima u kontaktu i angažuju ih kada god se za to kaže potreba. I nadležni u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić“bili su izuzetno zadovoljni jednim osuđenikom. On je, naime, bio vrstan pravnik, pa im je savetima pomagao da prevaziđu neke poteškoće. Zadovoljni su bili i onima koji postavljaju scenografiju u ovoj ustanovi  – tvrdi Hrast.

Među onima koji izdržavaju kaznu rada u javnom interesu ima i žena. Doduše, njihov broj je mnogo manji od broja njihovih „kolega“ muškaraca. Prva žena kojoj je izrečena kazna rada u javnom interesu bila je kleptomanka.

– Ne smem da tvrdim da je bila klasična kleptomanka. Više je tim krađama po prodavnicama „lečila” nezadovoljstvo porodičnom situacijom. Posebno je interesantno to što je ta žena visoko fakultetski obrazovana. Medicinske struke je. Imali smo i ženu kojoj je kazna rada u javnom interesu izrečena zato što je udarila dete koje je maltretiralo njeno dete u školi. Uprkos tome što se obraćala nadležnima u školi koju pohađa njeno dete, oni nisu želeli ili nisu mogli da nađu rešenje. Ženi je „prekipelo“ kada je jednom kada je došla u školu zatekla svoje dete kako plače. Odlučila je da uzme pravdu u svoje ruke i – završila na sudu. Plakala je kada je došla ovde kod nas, ali je kaznu odradila bez ikakvih problema. Takvim ljudima teško pada i samo suđenje, postupak kroz koji prolaze... Sudski postupak je, trebalo bi naglasiti, izuzetno težak za osobe koje se prvi put pojavljuju pred sudom, veliki psihološki pritisak – navodi naš sagovornik.

Najveći problem, poverenicima prave zavisnici od narkotika. Oni često ne poštuju dogovorene obaveze, način izdržavanja kazne. Međutim, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija, pronašli su rešenje...

– Narkomanske zavisnike šaljemo u Bolnicu za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici. Većina njih su ranije bili pacijenti ove zdravstvene ustanove tako da ih lekari i osoblje dobro poznaju i znaju da se postave prema njima i na koji način će im najbolje pružiti pomoć – kaže Hrast.

U nekim slučajevima, kako bi osuđene na rad u javnom interesu motivisali da što brže i bolje ispune svoju „radnu obavezu“, nadležni u upravi za izvršenje krivičnih sankcija organizuju i „kolektivni rad”, odnosno okupljaju više osuđenika da zajedno rade.

-----------------------------------------------

Nadzor

Stručni nadzor nad izvršenjem krivičnih sankcija sprovodi poverenička služba, u okviru Uprave za izvršenje krivičnih  sankcija. Povereničke kancelarije osnivaju se za područje teritorijalne nadležnosti jednog ili više viših sudova. Do kraja prošle godine, otvoreno je 25 kancelarija na teritoriji čitave Srbije. Poverenici su službena lica ovlašćena da sarađuju sa sudom, organima unutrašnjih poslova, javnim  tužilaštvom, ustanovama zdravstvene i socijalne zaštite, poslodavcem i drugim ustanovama, organizacijama i udruženjima  u cilju sprovođenja izvršenja alternativnih sankcija.

-----------------------------------------------

Kazne u brojevima

Od 2009. godine kada je izvršena prva kazna rada u javnom interesu, broj kazni se svake godine povećava.

2009. godina – 16

2010. godina – 16

2011. godina – 99

2012. godina – 206,

2013. godina – 257

2014 godina – 351

-----------------------------------------------

Subotica kao primer

Osnovni sud u Subotici, čini se, najbolje je prepoznao svrhu alternativnih sankcija. Na teritoriji čitave Srbije ovaj vid kazni najčešće se „izdržava” upravo na teritoriji subotičke opštine.

Miroslava Derikonjić

objavljeno: 26.01.2015.

Nastavak na Politika...