Izvor: Politika, 17.Okt.2011, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Na nebu grmi, u glavi seva
Oduvek je bilo onih koji su po bolu u potiljku znali da će početi da pada kiša, ili da kada su razdražljivi mogu da očekuju jak vetar. Danas sve više ljudi pogađaju atmosferske promene, zašto?
I ova jesen će doneti dosta problema meteoropatama, prognoze kažu da će se na svakih nekoliko dana smenjivati toplo i hladno vreme a to je upravo ono što najmanje odgovorima ljudima na čije zdravlje utiču vremenske prilike. Pre nedelju dana svi smo osetili šta znači kada se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << temperatura spusti za dvadesetak stepeni, a takvi padovi i temperaturni skokovi karakterisaće i naredni period kažu u Hidrometeorološkom zavodu Srbije. Zato povećani oprez, manje nerviranja, redovna terapija i više vremena u kući uobičajeni su saveti za sve one koji teško podnose ćudi neba, a to su astmatičari, srčani bolesnici, reumatičari, hipertoničari...
Ko su zapravo meteoropate? Oduvek je bilo onih koji nisu ni čuli vremensku prognozu, ali na osnovu bola u potiljku znaju da će uskoro početi da grmi, ili kad osete mučninu znaju da se sprema kiša, zbog jakog vetra postaju napeti i razdražljivi, a omorina ih čini slabima – i najmanji napor im je pravo mučenje... Zato su često bili i „najavljivači” vremena, pošto nije bilo medija i meteorologa drugi ljudi su na osnovu njihovih tegoba i povećane osetljivosti mogli da zaključe kakvo ih vreme očekuje.
O meteoropatiji se govorilo i u antičko doba. Još je Hipokrat pre dve i po hiljade godina upozoravao da od ćudi vremena posebno treba da se čuvaju hronični bolesnici. Zanimljivo je i da je u Dubrovačkoj republici postojao propis prema kojem se zakoni nisu donosili kad su duvali južni vetrovi, za koje je poznato da utiču na raspoloženje i koncentraciju. U nekim gradovima Mediterana se, pri proceni za počinjena krivična dela, uzimala kao olakšavajuća okolnost činjenica da je delo počinjeno za vreme dok je duvao jugo. Pa ipak, početkom dvadesetog veka retko je ko znao za meteoropatiju, ali je već četrdesetih godina prošlog veka 15 posto svetskog stanovništva počelo da uočava vezu između promene vremena i zdravlja.
Astmatičari kao lakmus
Interesantno je da se poslednjih decenija naglo povećava broj meteoropata, a odgovor zašto je to tako leži u činjenici da se savremeni čovek sve teže adaptira na prirodu jer sve više provodi vremena u veštačkim, klimatizovanim prostorijama.
Dr Anđeliko Bunjoli sa Instituta klimatološke medicine na Milanskom univerzitetu meteoropatiju definiše kao grupu simptoma i reakcija koje se manifestuju kada dođe do promena jednog ili više meteoroloških faktora (temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina, efekat jonizacije i broj sunčanih dana u godini).
Šta na to kažu meteoropate, kako oni definišu svoje probleme, šta osećaju?
Evo nekih odgovora: „Kada je tmurno, oblačno i pritisak nizak osećam kao da mi se neki ogroman teret spustio na leđa, glavu i stomak…”
„Imam 38 godina. Kad se menja vreme lupa mi srce i jako preskače. Umorna sam i depresivna...”
„Leta teže podnosim a imam samo 27 godina. Jedino se super osećam zimi kada su temperature uvek iste...”
– Meteoropate unapred znaju da se menja vreme, osećaju vrtoglavicu, umor, bol u kostima, „vuče ih krevet”. Od davnih vremena je poznato da su slikari, naučnici, kreativci, muzičari imali neke svoje faze i svoj bioritam pa su ih proglašavali za lenjivce jer su i po dva-tri dana, kad se menja vreme, provodili u krevetu – kaže dr Nada Macura iz Gradskog zavoda za hitnu pomoć i iz svog iskustva napominje da su astmatičari osetljivi kao lakmus, čim se poveća vlažnost vazduha oni osećaju tegobe, hipertoničari reaguju na promene u barometru, ako se smanjuje vazdušni pritisak raste krvni pritisak i obrnuto, srčani bolesnici reaguju i na toplo i na hladno vreme, mlađi su obično pospani i pitaju se „šta mi je danas”.
Iako neki stručnjaci smatraju da su za meteoropatske reakcije glavni krivci elektromagnetni talasi, dr Nada Macura smatra da na nagle promene temperature, vlažnosti vazduha, atmosferskog pritiska i brzine vetra ne bismo reagovali da nije sve više stresnih situacija kojima smo izloženi.
– Istraživanja meteoropatije kod nas počela su 1982. godine a sprovodi ih Republički hidrometeorološki zavod Srbije u saradnji sa Hitnom medicinskom pomoći. Rezultati do kojih se došlo vrlo su korisni za lekare koji mogu na osnovu njih da preduzmu preventivne mere – napominje biometeorolog Jasminka Smailagić, načelnica u Hidrometeorološkom zavodu Srbije.
Toplo – hladno
Ona ističe da je biometeorologija grana meteorologije koja se sve više razvija, stručnjaci ove oblasti postali su redovni učesnici kongresa urgentne medicine. Njihova znanja i predviđanja kako određene vremenske prilike mogu da utiču na zdravlje ljudi veoma su korisna i pomažu lekarima da preduprede ili umanje štetan uticaj nastupajućeg hladnog ili toplog talasa.
Po rečima Jasminke Smailagić ljudi mogu da osete promene vremena od 4 do 48 sati unapred. Javljaju se astmatični napadi, kostobolja, probadanja u grudima, sve u zavisnosti o kojoj vrsti bolesnika je reč, a probleme imaju i zdravi, obično se javlja nesanica noć pre jakog zahlađenja, ili povećana razdražljivost, za šta je kriva povećana koncentracija pozitivnih jona u atmosferi. Kad prođe taj hladan front raste koncentracija negativnih jona koji popravljaju raspoloženje.
– Danas se sve više obraća pažnja i kod nas i u svetu na vremenske prilike, ali se u tome i preteruje. Uvek naglašavam da čovek treba da napravi razliku između meteoropatije i svog zdravstvenog stanja. Ako neko ima probleme sa srcem, plućima, ili glavoboljom treba da ode kod lekara, ne može svako pogoršanje da pripiše promeni vremena. Ako je vreme stabilno oni sa lošim krvotokom i starije osobe se adaptiraju, neće imati tegobe. Ako se sprema promena broj hitnih intervencija raste i to u periodu kada obični ljudi još ne oseća ili nema informaciju da će doći do promena – kaže dr Nada Macura i napominje da meteoropate bolje podnose kada se vreme menja iz toplog u hladno nego obrnuto.
Čovek treba da je vaspitan da živi u skladu sa samim sobom i svojom okolinom i podnebljem. Da smo fizički i psihički sređeniji i da imamo više novca ne bi toliko tražili uzroke u vremenu, ovako potreban nam je dežurni krivac, kaže dr Nada Macura.
Treba napomenuti i da ljudski organizam ima veliku sposobnost prilagođavanja. Kada se dešavaju meteorološke promene čovek je najosetljiviji u prva dva dana, a posle toga se već adaptira, pa makar nastupila i oštra i hladna zima. Postoji još jedan lekovit faktor na koji ukazuje naša Jasminka Smailagić. Ako smo veseli, dobro se provodimo i lepo nam je u nekom prijatnom društvu nećemo toliko obraćati pažnju što preko Karpata nadolazi hladan talas pa nas ponekad štrecne koleno.
---------------------------------------------
Napada i zdrave i bolesne
Naziv meteoropatija vodi poreklo od grčkih reči meteoron, što znači nebeska pojava i pathos, što znači bolest. Osnovna meteoropatija javlja se kod zdravih osoba u vidu promene raspoloženja, osećanja fizičke slabosti ili bolova za vreme vremenskih promena, a sekundarna kod onih koji već pate od neke hronične bolesti, pa se njihovo stanje dodatno pogorša. Smatra se da danas od neke forme meteoropatije pati oko 30 odsto celokupne svetske populacije.
------------------------------------------
Profil meteoropate
Centar Svetske zdravstvene organizacije u Milanu opisao je prosečnog meteoropatu kao ženu koja ima povišen krvni pritisak, iako brine o svom zdravlju, koja teško kontroliše osećanja i ne voli zimu. Preosetljivost na vremenske prilike pokazuje svaka peta osoba od 20 godina, svaka treća od 40 i svaka druga posle 60. Inače, dve trećine meteoropata su žene.
----------------------------------------------
Svetlost je saveznik
Naučnici sa univerziteta u Mičigenu su utvrdili da su ispitanici koji su u proleće provodili bar pola sata dnevno napolju imali bolje raspoloženje u odnosu na one kojima se svakodnevni život odvijao u zatvorenom prostoru. Osobe koje su svakog dana bar po pola sata bile na otvorenom ispoljavale su veće opšte zadovoljstvo, imale su veći kapacitet memorije i pokazivale su izraženije kreativno mišljenje.
------------------------------------------
Kako ublažiti meteoropatske tegobe?
Hronični bolesnici i meteoropate trebalo bi redovno da prate biometeorološku prognozu i ponašaju se u skladu sa uputstvima. Njima se preporučuje aroma terapija, jaki mirisi pomorandže i limuna, čokolada, masaža, muzika, tuširanje… jer zdrava ishrana, konzumiranje voća, povrća i tečnosti (vode i biljnih čajeva) može da ublaže tegobe nastale usled promene vremena. Ne preporučuju se previše rashlađena i slatka pića, kao i alkohol.
Neophodno je obezbediti dovoljnu količinu sna i odmora u toku dana
Preporučuje se umerena fizička aktivnost i boravak u prirodi – ako to vremenske prilike dozvoljavaju.
----------------------------------------------------------
Biološko poreklo meteoropatije
Pretpostavlja se da se simptomi meteoropatije javljaju jer vremenske promene, naročito dolazak hladnog vazduha, podstiču stvaranje adrenokortikotropnog hormona, ACTH-a (hormona stresa) koji luči hipofiza, što dovodi do stvaranja osećaja teskobe i razdražljivosti. Istovremeno se smanjuje lučenje endorfina, koji predstavlja prirodno sredstvo protiv bola, usled čega se prag bola smanjuje u velikoj meri. Povećana koncentracija adrenokortikotropnog hormona (ACTH-a) i pad endorfina umanjuju odbrambeni kapacitet organizma i snižavaju raspoloženje.
Isto tako, izlaganje suncu podstiče lučenje seratonina, neurotransmitera koji utiče na pojavu veselog raspoloženja. Suprotno, nedostatak sunčanih sati, oblačno i kišno vreme utiču na stvaranje melanina koji ljude čini pospanim.
Dragoljub Stevanović
objavljeno: 17.10.2011.
